Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Autori i izdanja Kragujevca

31.10.2016

Mirko Demić - Ćutanja iz Gore

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Ćutanja iz Gore
Novi Sad; Zrenjanin : Agora, 2016


„Ćutanja iz Gore“ su peta knjiga - roman - u onom delu proznog opusa Mirka Demića u kojem se ovaj pisac bavi zavičajem. Prethode mu dve zbirke priča – „Molski akordi“ (2008) i „Ataka na Itaku“ (2015) - i romani „Trezvenjaci na pijanoj lađi“ (2010) i „Po(v)ratnički rekvijem“ (2012). Za „Molske akorde“ naš sugrađanin je dobio Andrićevu nagradu, za „Trezvenjake“ - nagradu “Dejan Medaković”. Knjige koje prethode ovom romanu sadrže kopče kojima se, i međusobno i sa „Ćutanjima iz Gore“, povezuju u petoknjižje u kojem, kako i autor naglašava, epilog dolazi na početku, a prolog na kraju.

Bez obzira na kotiranje u vremensko-prostornom sistemu Demićevog opusa o zavičaju, „Ćutanja iz Gore“ dolaze u pravi čas da zaokruže istorijsko i mitsko, opevano i zapisano, a najviše prećutano. Ovo je knjiga krajnosti, mreža od nerazmrsivo učvorenih suprotnosti i suprotstavljenosti, sučeljavanja po kojima je Mirkova proza prepoznatljiva.

Protivrečnost, polemičnost i dvožižno viđenje sveta Mirka Demića u ovoj knjizi su našli izraz u formi dijaloga kroz svih devet poglavlja, u kojima se često čini da od dva sagovornika svaki zapravo izgovara monolog - priču o samom sebi, ispričanu samom sebi. Ipak, negde u prostoru međuteksta (ili u čitaočevoj svesti) ti se monolozi preobraćaju u dijaloge u kojima se suprotnosti dotiču i prožimaju, a sagovornici neretko međusobno zamenjuju stanovišta. Glavni junak, Petrova gora, kao mit i kao toponim u romanu ima protivtežu, antijunaka, ili alter ego – Knjigu - koja se u završnom poglavlju okamenjuje i time pretvara u Goru, odnosno ćutanje.

Mirkova potreba da mrtvima i prećutanima da glas - kroz niz istorijskih i književnih likova u prethodnim knjigama - kulminira u poslednjem njegovom romanu koji je višeglasje umrlih, odnosno ućutkanih.

Tatjana Janković

BIOGRAFIJA

Mirko Demić je rođen 1964. godine u Gornjem Klasniću kod Gline.

Do sada je objavio knjige proze: „Jabuke Hesperida“ (1990), „Slamka u nosu“ (1996), „Ćilibar, med, oskoruša“ (2001, 2005, 2011), „Apokrifi o Furtuli“ (2003), „Sluge hirovitog lučonoše“ (2006), „Molski akordi“ (2008, 2009, Andrićeva nagrada), „Trezvenjaci na pijanoj lađi“ (2010, nagrada “Dejan Medaković“), „Po(v)ratnički rekvijem“ (2012) i „Ataka na Itaku“ (2015).

Pored toga objavio je knjige eseja, (p)ogleda i marginalija „Pod otrovnim plaštom“ (2010) i „Na ničijoj zemlji“ (2016), kao i knjigu publicističkih tekstova „Slađenje gorčinom“ (2008).

Priredio je knjige: „Buna u Banovini u Klasniću godine 1883“ (2003) Đorđa A. Petrovića, „Talasi, eseji“ (2005) i „Tmurni dnevi“ (2006) Milana Budisavljevića.

Proza i eseji su mu prevođeni na makedonski („Molski akordi“, 2011), poljski, nemački i ukrajinski jezik.
Od 2002. do 2011. godine bio je glavni urednik časopisa „Koraci“.

Živi u Kragujevcu od 1995. godine.

MIRKO DEMIĆ SAJT 

GALERIJA KRAGUJEVAČKA IZDANJA I AUTORI NA SAJMU KNJIGA

Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković
Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje 
Obrada: Portal PPNS 

nbvk 150g


AKTUELNO

NARODNA BIBLIOTEKA I PORTAL PPNS

NASLOVI IZ BIBLIOTEKE

NARODNA BIBLIOTEKA SAJTFB STRANA 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar