Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Glavolom

19.05.2020

Migranti u Šidu pod kontrolom Vojske Srbije

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

Prihvatni centar Šid-Stanica

Prihvatni centar Šid-Stanica

Prihvatni centar Šid-Stanica otvoren je 24. novembra 2015. godine u jeku prolaska velikog broja migranata kroz Srbiju, koji su autobusima prelazili od Preševa do Šida, a zatim se ukrcavali na voz za Hrvatsku. Komesarijat za izbeglice i migracije otvorio je ovaj objekat, smešten tačno nasuprot Železničke stanice i tik uz Autobusku stanicu, u saradnji sa Opštinom Šid.

Centar je privremeno zatvoren 31. maja 2017. godine. Prihvatni centar Šid-Stanica ponovo je otvoren 30. novembra 2018. U njemu su smeštene porodice sa decom. Kapacitet je 210 mesta.

U centru su trenutno smeštena 173 migranta iz bliskoistočnih zemalja.

Prihvatni centar Adaševci

Prihvatni centar Adaševci

Prihvatni centar Adaševci otvoren je 3. novembra 2015. godine u objektu bivšeg motela „Adaševci“ koji se nalazi neposredno uz auto-put Beograd-Zagreb na teritoriji opštine Šid.

Sastoji se od smeštajnog dela, poslovnog prostora, prostorija za posebnu namenu, kuhinje i parkinga.
Pored smeštaja obezbeđuju se i osnovni životni uslovi, hrana, medicinska nega, higijena, društvene aktivnosti..., u skladu sa posebnim propisima, načelima postupka azila i u skladu sa pravilnicima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

U Centru postoji Dečiji kutak, IT kutak, kutak za majke i bebe, kutak za mlade. U holu centra nalazi se prostorija koja je opredeljena za frizerski salon u kome korisnici dobijaju uslugu besplatno, a uslugu pruža drugi korisnik (migrant), kao i veliki i mali vešeraj.

Ispred i u sklopu centra nalazi se oko 20 parking mesta, sa posebno predviđenim i obeleženim parkingom za osobe sa posebnim potrebama. Postoje i tereni za rekreaciju, dečije igralište i improvizovani teren za odbojku.

U Centru je trenutno smešteno 715 migranata iz bliskoistočnih zemalja (januar 2019).

Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije

* * *

Premijer Vučić u poseti Principovcu, 25. 9. 2015.

premijer u poseti principovcu

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa evropskim komesarom za proširenje i dobrosusedsku saradnju Johanesom Hanom, šefom delegacije EU Majklom Devenportom i ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandrom Vulinom, posetio je danas privremeni prihvatni centar za migrante, koji se nalazi u nekadašnjoj dečjoj bolnici “Principovac”.

Reč je o prostoru u koji je moguće smestiti oko 250 majki sa decom, a obezbeđen je i smeštaj u šatorskom naselju. Prvi migranti smešteni su ovde pre nedelju dana, a od kada je centar otvoren, ovde svakoga dana dolazi nekoliko desetina porodica migranata koji se ne zadržavaju , nego nastavljaju svoj put ka nekoj od zemalja Zapadne Evrope, pre svega Nemačkoj.

Izvor: Opština Šid

Preduzeti koraci na povećanju bezbednosti građana, 6. 9. 2016.

preduzeti koraci za bezbednost gradjana

Zahvaljujući inicijativi predsednika opštine Šid Predraga Vukovića, preduzeti su koraci na povećanju bezbednosti građana, nakon učestalih incidentnih situacija u kojima su učestvovali migranti. Tim povodom reagovao je ministar policije dr Nebojša Stefanović koji je posetio opštinu Šid.

Bezbednost stanovnika Šida, prema rečima ministra unutrašnjih poslova dr Nebojše Stefanovića, biće apsolutno zaštićena. Na području šidske opštine trenutno boravi više od 1.500 migranata. Ukoliko preduzete mere ne daju rezultate lokalna samouprva tražiće izmeštanje prihvatnog centra koji se nalazi u samom gradu.

Izvor: Opština Šid


Zaštitnik građana u poseti opštini Šid
, 23. 10. 2017.

ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА У ПОСЕТИ ОПШТИНИ ШИД

Opštinu Šid posetio je republički ombudsman Zoran Pašalić sa sardnicima.Na radnom sastanku sa predsednikom opštine Šid Predragom Vukovićem, zaštitnik građana razgovarao je o uspostavljanju saradnje, kao i ostvarivanju prava građana opštine Šid.

Predsednik Vuković izjavio je da on i njegovi saradnici primaju građane, i rešavaju njihove probleme, građani opštine Šid u proteklih godinu dana najviše se žale na migrante, odnosno na štete koje su načinili migranti u poljoprivredi, stočarstvu, na objektima i krađe. Istakao je da opština Šid omogućuje svojim građanima da pred organima Uprave nesmetano ostvaruju svoja prava i obaveze, i da su svi organi Opštinske uprave u službi građana.

U sali Skupštine opštine Šid građani su mogli da se sretnu sa zaštitnikom građana i iznesu svoje pritužbe.
Nakon sastanka sa predsednikom opštine Šid, zaštitnik građana se sastao i sa načelnikom Policijske stanice Šid, direktorom Centra za socijalni rad, pomoćnikom predsednika za socijalna pitanja i direktorom Doma zdravlja.

Na kraju radne posete opštini Šid zaštitnik građana i njegovi saradnici obišli su i prihvatne centre za migrante u Adaševcima i Principovcu.

Izvor: Opština Šid

* * * 

Šid: Sprovedena akcija izmeštanja ilegalnih migranata, 22. 11. 2019.

U Šidu sprovedena akcija izmeštanja migranata. Kako je juče i najavljeno migranti koji nisu zvanično u sistemu, smešteni u Prihvatne centre u Opštini Šid su evidentirani i dislocirani van Šida. Najveći deo njih se nalazio na prostoru Grafosrema. U pratnji nadležnih službi ilegalni migranti su izmešteni ka drugim prihvatnim centrima.

Pored toga što su osobe koje su nelegalno boravile na području Šida izmeštene, objekti u kojima su boravili biće ili privedeni nameni od strane vlasnka ili uklonjeni, ističu nadležni.

Za početak su preduzeća u nadležnosti lokalne samouprave očistila prostor. Nevladine organizacije koje su pomagale ilegalan boravak migranata su o tome obaveštene.

Video: Sremska Televizija

Prijave protiv migranata: Građani Šida traže veće prisustvo policije, 29. 2. 2020.

Video: Al Džazira Balkans

O incidentima sa migrantima, 21. 4. 2020.

Video: Kopernikus RTV Šid

Šid: Raspoređivanje vojne policije oko PC Šid, 16. 5. 2020.

Video: Sremska Televizija


Stanovnici Šida: Ne mrzimo migrante, oni prave probleme, 16. 5. 2020.

Migranti Šid

Reporter Monda obišao je Šid i Adaševce nakon najave da će Vojska Srbije biti raspoređena u tim mestima posle velikih problema sa migrantima.

Izbeglice sa Bliskog istoka, najviše oz Sirije, ali ih ima i iz drugih arapskih zemalja, pokušavaju godinama da se domognu zapadne Evrope i preko Srbije. Deo njih, koji je krenuo balkanskom rutom, uz obrazloženje da beži od rata, trenutno se nalazi u Srbiji, a u pojedinim mestima prave probleme.

Jedno od takvih mesta je i Šid, uz granicu sa Hrvatskom, gde će nakon pojačanih policijskih snaga, odlukom predsednika Srbije, biti raspoređena i vojska. Aleksandar Vučić je obrazložio da je odluka o raspoređivanju vojnih snaga doneta kako bi se zaštitila sigurnost ljudi i njihove imovine, a nakon što je u pojedinim mestima zabeležen porat incidenata, nasilnih slučajeva u vezi sa migrantima.

Tokom vanrednog stanja bilo je protesta, poput vojvođanskog mesta Deliblato kod Kovina, gde su se meštani usprotivili dovođenju i naseljavanju migranata u lokalnom kompleksu. Protest je uradio plodom, pa se od te ideje odustalo.

Danas je u centru pažnje Šid, koji je reporter Monda obišao i razgovarao sa lokalnim stanovništvom.

"Za nas Šiđane, i u ovim okolnim opštinama, a ima nas sve smanje, važi priča da smo ksenofobični, da ne volimo strance, da nismo prema njima gostoljubivi. To nije tačno. Kada su došli prvi migranti širom otvorenih ruku smo ih primili, ali sada je došlo do toga da svi imamo konstantan strah od njih. Ne znaju ljudi u Beogradu kakve stvari mi ovde već godinama preživljavamo", rekao nam je D. T. iz Šida.

Dodaje da to nije strah od ljudi koji su u lokalnim migrantskim centrima (u Šidu, Adaševcima), već od vojno-sposobnih muškaraca, koji, kako kaže, idu u grupama od po 5 6, "tumaraju" ulicama, spavaju ko zna gde, po poljima i onda dođu u grad i pljačkaju, obijaju prodavnice, napadaju.

"Oni obijaju prodavnice, nasrću na decu, naše žene, verujte mi da nema Šiđanina koji nema negativno iskustvo sa njima. Mojoj sestri su usred bela dala upali u stan, žena se šokirala. Jedan migrant je ženu, koja je radila u menjačnici, pratio do kuće i oteo joj je tašnu. Žena, jadna, trčala za njim, a onda ga je pojurilo još nas nekoliko, vitlali smo ga do ovog silosa, pa kad je video da ćemo ga stići, bacio je tašnu", prepričava ovaj Šiđanin i dodaje da negativnih iskustava ima i po okolnim selima.

Prema njegovom mišljenju, najveće probleme prave oni koji nisu registrovani ovde, već šetaju po poljima, šumama.

"Evo sad da prođemo videćete ih po grupama od po 5, 6 sa naprtnjačama i to su samo mladići, bez žena i dece. Tumaraju gladni i onda moraju da dođu do hrane, pa obijaju, pljačkaju... Vrlo su agresivni, svi imaju neke noževe, a neki su i pod uticajem narkotika, tako mi deluju. Kada tako idu ulicom u grupi nikoga ne poštuju, ne poštuju naše žene, decu, često ih namerno guraju", dodaje D. T. iz Šida.

Ideja i želja svih tih migranata je da odu iz Srbije negde u zemlje zapadne Evrope, ali u tome nemaju uspeha.

"Stalno pokušavaju da pređu granicu sa Hrvatskom, neki probaju i preko Bosne i Hercegovine. Ali, Hrvati ih sačekaju, pretuku, uzmu im pare i vrate ih ovde kod nas i nama prave probleme", dodaje ovaj Šiđanin.

Iako je u februaru poslato policijsko pojačanje, problemi nisu rešeni.

"Policija nam savetuje da ne pričamo o tim problemima. Posle par sati ih jednostavno puste, nemaju ingerencije. Jedino kad naprave teži krivični prestup, ako se izbodu noževima, onda ih procesuriraju. A za pljačke, obijanja, samo ih zadrže i puste. Evo pitajte ovog u prodavnici pića, pitajte prodavačicu ovde, kako se oseća kad uđe 5,6 migranata kad počnu da je kradu, pitajte je kako se oseća", rekao je D. T.

Na pitanje šta misli zašto sada vojska mora da se umeša, odgovorio je:

"Verovatno je bilo sukoba među njima (migrantima). Znate, oni nisu iz istih zemalja i međusobno se ne podnose, često se međusobno sukobljavaju, tuku se".

Za kraj je naglasio i ovo:

"Puni smo negativnih iskustava sa njima. Mi smo stvarno tolerantni, ali se osećamo kao građani drugog reda u ovom našem Šidu. Mnoge stvari koje se njima tolerišu nama ne bi. Evo bizarnog primera - oni idu ulicom, pričaju telefonom i prelaze ulicu, a ja da to uradim, policajac bi me, sa pravom, odmah kaznio. Ovo je bizaran primer, a ima ih mnogo".

"Bilo je pokušaja i da migranti uđu u naš školski sistem i ljudi su bili sa pravom zabrinuti zbog toga, jer su hteli sa našom decom, a to je ipak druga kultura. A pritom, mnogima od njih se i ne zna godište, a ima i sukoba među njima. Neki momci su pokušavali da uđu u sedmi i osmi razred, a videlo se da su stariji, pa su se roditelji pobunili...", rekao nam je D. T. iz Šida.

Goran Sivački
Izvor: Mondo

Migranti zaplesali u Srpskom Itebeju, 16. 5. 2020.

Nedavno smo objavili vest da je grupa migranata primećena u Srpskom Itebeju. Ubrzo nakon naše objave policija je presrela ovu grupu migranata i dok su čekali vozila koja će ih vratiti u prihvatne centre ovi mladići su snimili video koji su objavili na društvenoj mreži TikTok. Od večeras pripadnici vojske Srbije se nalazi ispred prihvatnih centara. Nadamo se da će vojna policija uspeti da zaustavi ovakve grupe koje poslednjih dana sve više posećuju Srpski Itebej i okolna mesta.



Video: Info centar Žitište


Vojska Srbije obezbeđuje migrantske centre u Šidu
, 16. 5. 2020.

Na osnovu odluke predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, Vojska Srbije je započela obezbeđenje prihvatnih centara na teritoriji Opštine Šid, radi pružanja pomoći Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Jedinice Vojske Srbije su rapoređene i izvršavaju zadatke na obezbeđenju prihvatnih centara "Adaševci", "Principovac" i "Šid-Stanica".

Vojska Srbije će, kao i do sada, čuvati bezbednost svih građana, izvršavati naređenja i preduzimati sve mere radi realizacije dodeljenih zadataka u skladu sa zakonom i Pravilom službe.

Foto: Jovo Mamula, MC Odbrana
Izvor: Vojska Srbije


Vojska Srbije počela obezbeđenje prihvatnih centara u Šidu, 16. 5. 2020.



Video: Radio-televizija Vojvodine


Zbog čega je vojska morala da dođe u Šid, 16. 5. 2020.

Tri migrantska punkta u opštini Šid kontroliše vojska kako bi se obezbedili mir i bezbednost građana. Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je odluku doneo na osnovu bezbednosnih procena i zahteva građana. Zahvalni za dolazak pripadnika Vojske Srbije, meštani očekuju da u Šidu ostanu sve dok traje migrantska kriza.

Stevan Milivojević sa decom i unucima nekada je živeo u mirnoj ulici u Šidu. Sada zbog blizine prihvatnog centra kaže da kapije zaključavaju tokom čitavog dana i slušaju galamu, okruženi smećem koje odlažu migranti, a u voćnjaku zbog krađe ne stižu ništa da uberu.

"Ja ne smem sam da idem u njivu, ja kad idem, zovem policiju. Njih po dvadeset leži u voćnjaku, rašire šatore, šta da mu ja kažem? Ne bojim se ja jednog ili dva, ubiće me oni drugi. Ja se okrenem i idem kući kao da nije moja njiva", kaže Stevan Milivojević.

Meštani kažu da su bili bezbedni tokom vanrednog stanja, ali da se sada ne osećaju prijatno na ulicama i u parkovima, jer se migranti šetaju svuda, a ne razmeju jezik.

"Nije bezbedno i nije prijatno, pogotovo mi sa decom kad smo, ne znamo šta da očekujemo. Moju drugaricu je usred centra ispred kioska napao migrant prošli put i hteo da otme novčanik", navodi Jelena Stefanović Bašić iz Šida.

Poseban pritisak je, kažu nadležni, prisutan u pograničnim mestima – Batrovcima, Berkasovu, Sotu i Adaševcima, gde se migranti duže zadržavaju planirajući prelazak u Hrvatsku.

U tri prihvatna centra – Šidu, Adaševcima i Principovcu smešteno je 1.900 migiranata iz 18 zemalja. Problem, međutim, predstavljaju neregistrovani migranti koji se mogu sresti u ovdašnjim šumama i na njivama, kreću u grupama i skloni su međusobnim obračunima.

Војска обезбеђује три мигрантска пункта у Шиду

Vojska obezbeđuje tri migrantska punkta u Šidu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneo je odluku da migrantske punktove u Šidu ubuduće potpuno kontrolišu pripadnici Vojske Srbije, iako se, kako je naveo, ne može reći da se dešava izvršenje najstrašnijih krivičnih dela, ali da su prisutne krađe i upadi u posed.

"U toku su i letnji radovi i ljudi se osećaju nesigurno i nebezbedno. Ne možete migrantima potpuno da zabranite kretanje. A u takvim uslovima ljudi koji nemaju novca, koji su gladni onda traže rešenje da upadaju u kuće. To moramo da sprečimo i garantujemo mir i bezbednost našim građanima", istakao je Vučić.

Meštani očekuju da povratak vojske osim sigurnosti utiče i na bolju epidemiološku sliku opštine.

"Ono što nas sve ovde posebno plaši jeste da sa novim prilivom ljudi, pošto Šid ima dva granična prelaza i jedan sve vreme u funkciji, ne dođe slučajno do kontakta pre svega migrantske populacije sa zaraženim, tj. pozitivnim na koronavirus i unošenje eventualne zaraze u same prihvatne centre", naglašava Zoran Semenović, zamenik predsednika Opštine Šid.

Zahvalni za dolazak vojske, meštani očekuju da u Šidu ostanu sve dok traje migrantska kriza.

U Šid stiglo oko 70 pripadnika Vojske

Oko 70 pripadnika Vojske Srbije stiglo je u Šid. Obezbeđivaće tri prihvatna centra – "Adaševci", "Principovac" i "Šid – Stanica".

VIDEO

Gordana Manjenčić
Izvor: RTS


Cucić: Više od 1.000 migranata otišlo iz Srbije nakon ukidanja vanrednog stanja
, 18. 5. 2020.

Republički komesar za izbeglice i migrante Vladimir Cucić izjavio je da je tokom vanrednog stanja i zatvorenih granica zbog epidemije koronavirusa u Srbiji boravilo oko 9.100 migranata, ali da je više od 1.000 njih nakon što je ukinuto vanredno stanje otišlo iz zemlje.

Cucić je za RTS izjavio da je trenutno u prihvatnim centrima u Srbiji smešteno 7.700 izbeglica i migranata, a da je oko 150 njih primećeno "u kretanju", odnosno van ovih centara.

On je rekao da se u Srbiji nalazi i oko 800 migranata koji su vraćeni iz susednih zemalja, ali i da migrantima neće biti dozvoljeno da svi odjednom napuste prihvatne centre "da ne bi došlo do stampeda prema nekim susednim državama".

Prema njegovim rečima od 2015. godine kroz Srbiju je prošlo oko 1,5 miliona migranata i izbeglica, sa Bliskog istoka i afričkih zemalja, ali niko od njih nije imao nameru da se nastanjuje u Srbiji, niti postoje takvi planovi.

"’Ajte, nađite nekoga ko se naselio ako ga neko negde vidi", kazao je Cucić i dodao da takvih slučajeva nema.

Prema njegovim rečima prisustvo vojske u Šidu, koja od pre nekoliko dana obezbeđuje migrantske centre, "neće ugroziti ničija prava, ni stanovništva, ni migranta".

"Broj krivičnih dela meri se promilima u odnosu na broj koji je prošao. Oni su oprezni da nešto ne urade jer ne žele da ih to prati kada dodju u Norvešku, da je tamo negde obio prodavnicu", kazao je Cucuć.

On je rekao da "imamo posla sa ogromnom grupom sezonskih radnika koji jedva čekaju da stignu tamo gde su pošli", da će migranti verovatno nastaviti da prolaze kroz Srbiju zbog potražnje za radnom snagom u zapadnoevropskim zemljama, ali i da ne očekuje da će se ponoviti 2015. godina, kada je kroz Srbiju prošlo oko milion migranata.

Izvor: N1


Povratak vojske u prihvatne centre, 18. 5. 2020.

Video: Kopernikus RTV Šid


"Država želi da im pomogne, ali oni tu pomoć odbijaju" - vojska vraća migrante iz sela oko Šida u centre
, 18. 5. 2020. 

Pripadnici Vojske Srbije koji su prekjuče raspoređeni ispred prihvatnih centara za migrante u Šidu, Adaševcima i Principovcu, već nakon svega nekoliko sati imali su i prve intervencije.

Vojska je ekspresno reagovala na dojavu da se u centru sela Sot, nadomak centra u Principovcu, nalazi grupa migranata, a zatim je usledila i šira akcija.

- Pripadnici vojske su u noći između subote i nedelje sa raznih lokacija sproveli u prihvatne centre ukupno 18 osoba. Utvrđuje se da li su oni bili u prihvatnim centrima, pa su ih napustili, ili nisu ni bili u njima pošto su zatečeni na putu, zatim u Sotu, nekim napuštenim kućama i vikendicama koje im i inače služe kao utočište, a u koje nelegalno ulaze - priča za "Blic" zamenik predsednika opštine Šid Zoran Semenović.

On precizira i da je u sva tri prihvatna centra u šidskoj opštini pre proglašenja vanrednog stanja bilo 980 migranata, da ih sad ima blizu 2.000 i da se nada da će sada vojska konačno utvrditi koliko se ljudi tačno nalazi na tom potezu, budući da su od ukidanja vanrednog stanja zaticani u skoro svim mestima oko Šida.

- Najugroženija naselja su Principovac, Volovin, Sot i Batrovci jer u tim mestima borave migranti koji izgleda nemaju nameru da se vrate u centre koje su napustili ili su do ovih mesta stigli, ali ne žele pomoć naše države. Oni onda traže skloništa i ulaze u tuđe objekte i skrivaju se po njivama, šumama... Naša država želi da im pomogne, ali kako to da uradi kada migranti ne žele sami sebi da pomognu. Na taj način ugrožavaju svoju bezbednost, ali i bezbednost meštana. Budući da policije nema dovoljno, vojska je delovala kao jedino logično rešenje, jer smo dok je tokom vanrednog stanja ona bila tu, imali smo samo sporadične incidente. Čim je vojska otišla, počeli su problemi - objašnjava naš sagovornik.

Ističe da narod u tim krajevima ima izuzetno veliko poštovanje prema vojsci koja ljudima uliva poverenje, jer im je ona bila spas tokom ratnih sukoba, ali gaje i veliki stepen empatije prema ljudima koji su u nevolji jer su se 90-ih godina nagledali kolona i kolona izbeglica.

- Već je primetno da na ulicama ima više tinejdžera koje roditelji puštaju bez pratnje i straha jer znaju da je vojska tu da ih štiti. Građani su se tokom vanrednog stanja uverili da vojnici imaju izuzetno korektan i profesionalan stav prema migrantima, a u isto vreme se veoma zaštitnički ponašaju prema meštanima. Lakše je i onim migrantima koji poštuju našu kulturu i našu državu koja je spremna da im pomogne kao što je to slučaj sa prihvatnim centrom u samom Šidu, gde su mahom smeštene porodice. I policiji je olakšan posao. Svi sa ovih prostora žele da pomognu migrantima, da im omoguće da dosanjaju svoj san, da bezbedno stignu na svoja odredišta u zemlje Evropske unije i nastave normalno da žive - poručuje Semenović.

Da meštani šidske opštine imaju puno poverenja i poštovanja prema vojsci, uverili su se i reporteri "Blica" prilikom obilaska prihvatnih centara. Čovek koji radi na benzinskoj pumpi, tik uz prihvatni centar u Adaševcima, kaže da sa migrantima nikada nije imao problem, ali da mu nije bilo svejedno kada su dolazili u međusobne sukobe.

- Ima ih tu sa raznih strana i bilo je i ozbiljnijih incidenata kada su se, recimo, Avganistanci potukli sa Irancima. To je bilo tokom vanrednog stanja i vojska je taj problem rešila ekspresno. Koliko znam, vojska nije tu da njima brani kretanje, već da ih vraća u prihvatne centre i da im pruži pomoć. Smeju oni da se prošetaju, da odu do prodavnice, ali ne mogu to da rade u dva sata noću kada u selu nema ni žive duše niti išta radi. Bilo je i takvih pokušaja. Sećam se da je jedna grupa mladića kao krenula u selo. Dva vojnika su ih, verujte mi, pogledom vratili i dali im do znanja da nemaju šta da traže u selu u gluvo doba noći. To su veliki profesionalci i zato mislim da ćemo sada mirnije spavati - priča nam momak iz Adaševaca.

Dođu, uzmu cigarete i odu... I šta ja da radim?

Jedna meštanka Adaševaca opisala nam je svoju skorašnju nevolju sa migrantima.

- Pravo da vam kažem, laknulo nam je. Ja držim kiosk u Adaševcima i migranti su nam česte mušterije. Sa nekima nemamo nikakvih problema, dok se neki bahato ponašaju. Pre neki dan su bili neki momci, uzeli tri kutije cigareta i samo se okrenuli i otišli. I šta je trebalo ja da uradim? Da trčim za njima, da se svađam? Dok ja obavestim policiju, oni su već davno otišli. Jednostavno smo ćutali i trpeli. Istina, nisu svi takvi. Ima tu i izuzetno dobrih ljudi po kojima se vidi da ih je muka naterala da napuste svoje domove. Nadam se da će sada prestati te trzavice i da ćemo normalno zajedno živeti - priča nam jedna meštanka Adaševaca.

Zlatko Čonkaš
Izvor: Blic


ARHIVA PPNS

MIGRACIJE I AGENDA 2030

Ciljevi održivog razvoja (COR) Agende 2030 zvanično su stupili na snagu 1. januara 2016. nakon usvajanja rezolucije na Samitu UN u septembru 2015. godine. Radi se o globalnoj razvojnoj agendi za period nakon 2015, koja je proistekla iz Milenijumskih ciljeva razvoja. Agenda 2030, sa 17 ciljeva održivog razvoja i 169 ciljnih vrednosti pokriva mnogo širi obuhvat nego Milenijumski ciljevi i uključuje sve tri ključne dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne srednine. Institucionalni razvoj, i saradnja, koji treba da obezbede vladavinu prava i mir su takođe pokriveni odgovarajućim ciljevima i ciljnim vrednostima.

U narednih 15 godina, odnosno do 2030. godine se od država potpisnica očekuje da mobilišu sve resurse kako bi ostvarili ciljeve iz Agende, a neki od njih su iskorenjavanje siromaštva, borba protiv nejednakosti i odgovori na klimatske promene.

Ciljevi održivog razvoja su:

  1. Svet bez siromaštva: okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima;
  2. Svet bez gladi: okončati glad, postići bezbednost hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu;
  3. Dobro zdravlje: obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija;
  4. Kvalitetno obrazovanje: obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja;
  5. Rodna ravnopravnost: postići rodnu ravnopravnost i osnažiti sve žene i devojčice;
  6. 6ista voda i sanitarni uslovi: obezbediti sanitarne uslove i pristup pijaćoj vodi za sve;
  7. Dostupna i obnovljiva energija: osigurati pristup dostupnoj, poudanoj, održivoj i modernoj energiji za sve;
  8. Dostojanstven rad i ekonomski rast: promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojanstven rad za sve;
  9. Industrija, inovacije i infrastruktura: izgraditi prilagoljivu infrastrukturu, promovisati održivu industrijalizaciju i podsticati inovativnost;
  10. Smanjenje nejednakosti: smanjiti nejednakost između i unutar država;
  11. Održivi gradovi i zajednice: učiniti gradoce i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim;
  12. Odgovorna potrošnja i proizvodnja: obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje;
  13. Akcija za klimu: preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica;
  14. Život pod vodom: očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morske resurse;
  15. Život na zemlji: održivo upravljati šumama, cuzbiti dezertifikaciju, zaustaviti i  preokrenuti degradaciju zemljišta i sprečiti uništavanje biodiverziteta;
  16. Mir, pravda i snažne institucije: promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima;
  17. Partnerstvom do cilja: učvrstiti globalno partnerstvo za održivi razvoj.
CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA

Агенда одрживог развоја до 2030

Milenijumski ciljevi razvoja nisu tretirali pitanje migracija, dok je Agenda održivog razvoja do 2030. godine
multidimenzionalna, interdisciplinarna i inkluzivna obaveza koja „ne zanemaruje nikoga“, uključujući izbeglice, interno raseljena lica, azilante i migrante.

Veza između održivog razvoja i uloge migracija u svakoj od 4 dimenzije održivog razvoja (ekološkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj) je posebno važna. Sledeći ciljevi se direktno ili indirektno odnose na pitanja migracije: cilj broj 3 - obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija; cilj broj 4 - obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja; cilj broj 5 - postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena; cilj broj 8 - promovisanje inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta, zaposlenosti i dostojanstvenog rada za sve; cilj broj 10 - smanjenje nejednakosti između i unutar država; cilj broj 11 - učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim; cilj broj 16 - promovisanje miroljubivih i inkluzivnih društava za održivi razvoj, obezbeđenje pristupa pravdi za sve i izgradnja efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima; cilj broj 17 - učvrstiti globalno partnerstvo za održivi razvoj. Poboljšanje i ostvarivanje ovih ciljeva održivog razvoja može učiniti da migracija bude stvar odluke, a ne potrebe. Migranti i migracije mogu da doprinesu ostvarivanju ciljeva održivog razvoja (COR) naglašavajući pozitivan potencijal koji kretanje stanovništva ima na ljude u pokretu i zajednice porekla. Još jednu potvrdu tesne veze između ciljeva održivog razvoja i migracija ima činjenica da migranti, izbeglice i raseljenja lica predstavljaju grupe ugroženih ljudi, čije se potrebe moraju rešavati kako „niko ne bi ostao izostavljen” , što je jedan od ključnih principa Agende 2030 UN.

’’Globalni sporazum o migracijama’’ ili Marakeški sporazum je usvojen u decembru 2018. godine u Maroku, prvi takve vrste sporazum o migracijama u svetu. Proistekao je iz Njujorške dekleracije iz 2016. godine delimično kao odgovor na evropsku migracionu krizu, a oslanja se na cilj održivog razvoja 10.7. Sporazum se sastoji od 23 cilja koja su u funkciji bezbedne, uređene i regularne migracije (’’Globalni sporazum za sigurne, uredne i bezbedne migracije’’). U kreiranju ovog sporazuma pošlo se od toga da migracije mogu da pomognu nacionalnim ekonomijama podmlađivanjem radne snage u državama sa starijom populacijom kao i da će uređenim migracijama biti spaseni životi, a uključuje i zaštitu migranata od iskorišćavanja i kršenja ljudskih prava nad njima. Ciljeve ovog globalnog dogovora se odnose na prikupljanje podataka, pružanje informacija migrantima, borbu protiv krijumčarenja i trgovine ljudima, ulaganje u razvoj veština, osiguranje pristupa osnovnim uslugama i promovisanje socijalne uključenosti i kohezije. Stavlja se naglasak i na važnost smanjenja negativnih faktora zbog kojih su ljudi prisiljeni da napuste svoje zemlje, kao i na upravljanje nacionalnim granicama na "integrisan, siguran i koordinisan način". Podršku sporazumu dalo je 164 država sveta.

Republika Srbija je trenutno u procesu uspostavljanja institucionalnog okvira za praćenje ostvarenja ciljeva održivog razvoja u zemlji. Aktivnosti u pružanju direktne pomoći u stambenom zbrinjavanju, poboljšanju životnih uslova, ekonomskom osnaživanju, povratku, jednokratnim pomoćima, kao i promociji postojećih prava za izbeglice, interno raseljena lica i migrante, predstavlja konkretan doprinos sprovođenju okončanju siromaštva svuda i u svim oblicima (Cilj 1), kao i smanjenju nejednakosti unutar i među državama (Cilj 10). Kroz navedene aktivnosti, posredno se doprinosi poboljšanju u smanjenju gladi, u obezbeđivanju zdravog života, u obezbeđivanju obrazovanja za sve, u postizanju rodne ravnopravnosti, kao i u obezbeđivanju sanitarnih uslova i pristupa pijaćoj vodi (ciljevi 2,3,4,5,6). Usled podizanja kapaciteta Komesarijata za izbeglice i migracije, za praćenje sprovođenja mera migracione politike i prikupljanje, objedinjavanje i analizu podataka za upravljanje migracijama, kao i za izveštavanje o istim, takođe se indirektno utiče na bolje sprovođenje ciljeva koji teže osnaživanjem institucija i partnerstva (ciljevi 16 i 17)...

MIGRACIONI PROFIL 2018



Izvori: Komesarijat za izbeglice i migracije; Vlada Srbije; Ministarstvo finansija 


SLIKE TUGE I GNEVA - CRKVA SVETOG GEORGIJA (OSTRVO LEZBOS)



SOROŠ: ZAŠTO ULAŽEM 500 MILIONA DOLARA U MIGRANTE (VIDEO)



EKONOMSKI PLAĆENI UBICA (VIDEO)



Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar