Kada smo je pitali da li se zna ko su osobe koje su naoružane motkama napale građane posle protesta, načelnica Policijske uprave u Kragujevcu Jasmina Rajković je prekinula vezu
Kragujevac – M. J, star 23 godine, student mašinstva iz Kragujevca, bio je u grupi građana koji su 8. jula uveče stajali kod stare robne kuće „Beograd“ i posmatrali šta se dešava ispred skupštinskog zdanja u kome je i gradska policijska uprava. Protesti protiv najavljenih restriktivnih mera radi sprečavanja širenja zaraze virusom korona počeli su mirno, oko 19 časova, ali je tri sata kasnije grupa huligana izazvala nerede, kamenjem razbijajući prozore na zdanju gradske skupštine i sedištu policijske uprave kroz koje su ubacivali upaljene baklje. Policija je reagovala tek oko 22.45, kada je bacila suzavac u nameri da rastera huligane, spreči dalje uništavanje javne imovine i sačuva živote koji su već bili ugroženi.
Kada su i okupljeni građani počeli da beže, iz mračnih prolaza oko susednih zgrada i iz podzemnog haustora stare robne kuće „Beograd“ istrčali su maskirani batinaši naoružani motkama i počeli da tuku svakog kog su stigli. M. J. se sa nekoliko drugova, sa kojima je došao na protest, izvukao iz obruča i počeo da beži ka hotelu „Kragujevac“, u pravcu Lepeničkog bulevara koji prati tok Lepenice. Kada se grupa mladića razdvojila, uplašeni M. J. je strčao u korito Lepenice, ali gonitelji, kako kaže njegov pravni zastupnik, advokat Tatomir Leković, nisu odustajali.
– Trčali su Lepeničkim bulevarom, paralelno s njim koji je bio u koritu reke. Sa Ćiftine ćuprije neko je viknuo: „Stani, policija.“ On je pomislio da je to stvarno policija koja će ga spasiti i stao. Prevario se, u mraku nije mogao dobro da vidi. Na mostu je bila druga grupa maskiranih batinaša, takođe naoružanih motkama. Uhvatili su ga, skinuli mu kaiš sa pantolana koji su mu vezali oko vrata i tako su ga, kao pseto, vodili ulicama grada. Zaustavljali su se na mračnim mestima koja nisu pokrivena kamerama i tukli. U policijskoj stanici su ga odvezali, ali su mu stavili lisice na ruke i nastavili da ga maltretiraju i biju. Šutirali su ga, udarali palicama po leđima, u predelu bubrega. Udarali su ga i u testise, prvo rukama, potom nogama. Povrede su ozbiljne i biće predmet veštačenja – kaže advokat Leković.
Ko su bili ovi ljudi u civilu, kako su ga bez legitimisanja odveli u policijsku staniicu, još nije razjašnjeno.
M. J. je iz pritvora pušten 14. jula, s tim da mu, kako kaže njegov pravni zastupnik, još nisu vraćene oduzete stvari i lična dokumenta. Više javno tužilaštvo ga sumnjiči za izazivanje nereda na skupovima i nasilničko ponašanje, po članu 344. stavu 2. Krivičnog zakonika RS.
– Istražne radnje su u toku, ali ostaje pitanje ko je M. J. priveo i ponižavao. Regularne policijske snage mogu da budu i u civilu, ali umesto drvenih motki, moraju da pokažu identifikacione oznake, što maskirani batinaši nisu učinili. Čak i da je učestvovao u izgredima, a nije, ovakav postupak prema jednom mladom čoveku koji tek treba da živi i stvara porodicu nije samo neljudski i kukavički čin već i zločin protiv države – navodi advokat Leković, koji u razgovoru za „Politiku“ poručuje da će podneti tužbe protiv čelnih ljudi Policijske uprave u Kragujevcu.
Osumnjičeni M. J. i njegova majka, prema rečima advokata Lekovića, u ovom trenutku nisu spremni da govore za medije, a mi smo načelnicu Jasminu Rajković u telefonskom razgovoru pitali da li se prema privedenima postupalo neprofesionalno. Načelnica je kratko rekla da takvog postupanja nije bilo, a vezu je prekinula kada smo je pitali da li se zna ko su maskirani batinaši koji su motkama tukli građane posle protesta, što se vidi i na snimku koji kruži društvenim mrežama.
Za komentar smo zamolili i potpredsednika Gradskog odbora Srpske napredne stranke Gorana Kovačevića. Ovaj narodni poslanik je za Televiziju „Kragujevac“ dao izjavu u kojoj je osudio izazivanje incidenata, napad na pripadnike MUP-a Srbije tokom protesta i divljanje huligana koji su uništavali javnu imovinu, ali za „Politiku“ nije želeo da govori o postupanju prema sugrađanima koji su privedeni.
Komentar nismo uspeli da dobijemo ni od gradonačelnika Radomira Nikolića, koji nas je u telefonskoj poruci pitao kako da komentariše nešto što je samo od nas čuo da se desilo.
Nikolić pita ko stoji iza incidenata u Kragujevcu
U emisiji „Epicentar“ na TV „Kragujevac“, koja je emitovana uživo 10. jula, gradonačelnik Radomir Nikolić je saopštio: „Policija je od privedenih trideset i nešto ljudi zaključila da petoro, šestoro zapravo nisu Kragujevčani.“ On je rekao da niko ko učestvuje u političkom životu grada nije očekivao da će mirni protesti prerasti u vandalizam.
Osudivši napad na policiju i uništavanje javne imovine, gradonačelnik Kragujevca je nadležne pozvao da utvrde ko stoji iza, kako je rekao, unapred pripremljenih incidenata: „Došao je verovatno neko sa strane, organizovano. Ko stoji iza te organizacije, to će nadležne službe da ustanove. Vidi se da je sve to dobro organizovano. U pola devet sinhronizovano je počeo napad u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu. Znači, u isto vreme se kreće sa razbijanjem i napadom na policijske snage. Normalno da je sinhronizovano i organizovano.“
Prilog RTK, 10. 7. 2020. Gradonačelnik Nikolić: Kako smo od mirnog protesta došli do incidenta?
Advokat: Spremne krivične prijave zbog policijske torture nad demonstrantima u Kragujevcu
Mnogi mladi ljudi koji su bili uhapšeni na protestu u Kragujevcu 8. jula, iako vezani, dobili su batine od policije zbog čega će biti podnete krivične prijave, rekao je advokat Zlatko Milić koji brani osmoro oštećenih.
On je najavio da će biti podnete krivične prijave tužilaštvu za krivično delo mučenje i zlostavljanje protiv N. N. pripadnika policijske uprave.
Milić je rekao da zatim Policijska uprava odnosno unutrašnja kontrola treba da otkriju policajce koji su te večeri prešli granice ovlašćenja, postupali nečovečno, neljudski i naneli patnje.
"Nije policajac taj koji kažnjava, mi smo odavno izašli iz tog sistema ’oko za oko, zub za zub’, i da se on nekome sveti. O njihovoj krivici odlučuje sud, a policija je jedan lanac koji se stara o bezbednosti, privodi, obaveštava i postupa po nalogu tužioca", rekao je Milić.
Kazao je da će se u parničnom postupku tražiti i naknada štete od države Srbije za pretrpljenu bol i povrede.
On je u intervjuu na Fejsbuk stranici portala "Glas Šumadije" rekao i da je lično video da su mnogim uhapšenim mladim ljudima, iako su bili vezani, nanete povrede.
Milić je kazao da su oni zadobili povrede policijskim palicama, dakle podlive, ogrebotine, ožiljke.
"Bilo je prinude, mnogi su dobili batine. O tome postoje lekarska uverenja i drugi dokazi i siguran sam da će o ovome odlučivati sud u postupcima protiv pripadnika Policijske uprave", dodao je on.
Kazao je da su povrede kvalifikovane kao lake, a niko nije bio u bolnici na stacionarnom lečenju, što ne opravdava postupke policije i nanošenje povreda osobama koje su bile vezane.
"Radi se o upotrebi sredstva prinude protivno pozitivnim zakonskim propisima Srbije", rekao je Milić.
Objasnio je da je upotreba sredstava prinude strogo regulisana zakonom, za pokušaj bekstva, napada na službeno lice i slično, a da ništa od toga nije bilo u slučaju uhapšenih 8. jula u Kragujevcu.
Prema rečima Milića, te večeri je bilo mnogo uhapšenih, 34 je dalo iskaze, a najviše njih u svojstvu osumnjičenih.
"Jedan broj lica je dao iskaz u svojstvu građana posle čega su otišli kući. Znači, za sve ostale je određena mera zadržavanja do 48 sati. Nakon toga je, posle davanja iskaza pred višim javnim tužiocem, predložen pritvor do 30 dana za skoro sve, osim za njih sedam do 10. Prema mojim saznanjima, sudija za prethodni postupak je odredio pritvor za šestoro te večeri", rekao je Milić.
Prema Milićevom saznanju, bilo je i nekih koji su oslobođeni posle policijskog zadržavanja od 48 sati, a poznato mu je da jedan od njih u dosijeu ima više krivičnih dela.
"Privedenima je stavljeno na teret krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, za šta je zaprećena kazna zatvora od jedne do pet godina", rekao je Milić.
Na pitanje da li je "uobičajena procedura" da 48 sati pojedini roditelji nisu znali gde su im deca, Milić je rekao da su postupci privođenja, hapšenja i prava uhapšenih regulisani zakonom, kao i međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala.
On je rekao da svako ima pravo da zna zašto se hapsi i šta mu se stavlja na teret, pravo na branioca, da javi roditeljima gde se nalazi.
Prema njegovim rečima roditelji njegovih branjenika imali su informacije o uhapšenoj deci i gde se nalaze, s obzirom da nije bilo mesta za sve u Kragujevcu, pa su neka odvedena u Aranđelovac, Topolu, Raču, Batočinu i Ćupriju.
Milić, koji je bio učesnik protesta ’90-tih, građanski i politički aktivista, ocenio je reagovanje policije i na poslednjim protestima u Beogradu.
"Posle ’90-tih godina i sile na demonstracijama, kad je bilo prekoračenja granice, pucanja, povreda i žrtava, imali smo jedan stabilniji period, od 2000. godine. Osim pojedinačnih sukoba sa navijačima i navijačkim grupama, ovo su prva ozbiljnija iskakanja pripadnika policije prema građanima i naravno, prekomerne upotrebe sile", rekao je Milić.
On je ocenio da Srbija ima sistem "daleko od savremenih evropskih" i da sledi dug i ozbiljan rad bi bile dostignute te vrednosti i građani konačno mogli da se ponose svojim pravosuđem i policijom.
Komentara: 0