Kragujevački alpinista, doktor Dragan Čeliković zatekao se na Himalajima u trenutku kada je stravičan zemljotres pogodio Nepal. Sa smirivanjem potresa krenula je šala, radost što smo preživeli lavinu, dok nismo videli da u donjem delu kampa ima povređenih, pa i poginulih, kaže za RTS Čeliković koji je istog trenutka pritekao u pomoć i sa ostalim alpinistima iz svoje grupe krenuo u spasavanje.

Ekspediciju na vrh Loce (8.516), koji je po veličini četvrti na svetu, a treći posle Mont Everesta, prekinulo je jako podrhtavanje zemlje i vika iz alpinističkog kampa.

"Bio sam u svom šatoru i davao lekove našem kuvaru Kamiju, koga je bolelo grlo. Tog momenta sam čuo uzvike ’zemljotres, zemljotres’. Osetio sam podrhtavanje, a onda je zemlja počela da se pomera levo desno, oko 20-ak centimetara, a onda je to pomeranje počelo u krug, elipsasto", kaže doktor Dragan Čeliković za Internet portal RTS-a.

U sledećem trenutku, dodaje, ogromna lavina krenula je njegovu grupu.

"Potrčao sam prema najbližem uzvišenju, Puđa - molitveno budističko mesto koje su prethodnog dana lame osveštale. Na tom mestu se svi, svako u svojoj veri, molimo Bogu kada krenemo na uspon i kada se sa njega vratimo", rekao je Čeliković, koji je pet puta osvojio Himalaje.

Snažan vetar nanosio je sneg, strujanje vazduha sa oštrim kristalima leda koji su bockali lice i ruke.

"Okrenuo sam leđa tome, a džepovi su se napunili ledom. Bio sam beo, zasut snegom i ledom", kaže Čeliković i objašnjava da su svi okolo bili unezvereni, a na oko 200 metara od njihovih šatora padale su stene.

Potres je trajao oko 80 sekundi i onda se sve lagano smirivalo, počeli smo malo i da se šalimo, radosni što smo preživeli, dok prijatelj Apu iz Perua nije rekao da u donjem delu kampa ima povređenih, pa i poginulih, dodao je Čeliković.

Na 100 metara od njih bili su porušeni šatori, planinom su odjekivali krici - jaukanje ljudi sa prelomima.

"Mnogi su bili sasvim zatrpani snegom. Samo su njihovi znali gde da ih traže. Velika većina je odmah bila mrtva. Nosili smo ih podmetačima i prikupljali na jedno mesto - bilo je otvorenih preloma, otvorenih sinusa glave, preloma kičme, karlice, nogu... Sve je to zahtevalo velike hiruške intervencije. Temperatura je bila oko 10 stepeni ispod nule, a pomoći niotkud", govori kragujevački alpinista.

Došle su spasilačke ekipe - Kinezi su isto veče poslali 100 spasilaca vojnika. Radili su celu noć, ulazili direktno u ruševine i smenjivali se na 10 minuta - obučeni, sa sertifikatom UN. Indija je poslala šest helikoptera.

"Ništa nije moglo da se uradi drugačije niti brže. Tri dana je bilo loše vreme i tek trećeg dana je helihopter počeo da prevozi ranjene u bolnicu", kaže Čeliković.

Prema njegovim rečima, većina je umrla narednih dana ne mogavši da stigne do operacija koje su im bile potrebne.

"A, to su sve bile neurohirurške operacije, operacije kičme, karlice. Zaista, tansport je bio nemoguć", kaže Čeliković i dodaje da su piloti vozili po magli, čak morali i da otvore vrata helikoptera kako bi videli gde treba da slete.

Broj poginulih se, kako kaže, ne zna i nikada se neće saznati.

"Šerpasi kažu da je oko 60-70 poginulo. Bilo je puno portera, ljudi iz okolnih sela, njih niko ne traži, ostaju tu zatrpani. Šerpasi su sujeverni, tako da su oni shvatili to kao da nešto nije dobro - da je planina protiv nas... I uglavnom su svi težili da što pre odu odatle", rekao je Čeliković.

I oni čije su kuće izdržale potres, i dalje nisu smeli da spavaju u njima. Preselili su se u šatore u obližnjim parkovima.

"Katmandu je bio skoro prazan pre nego što sam otišao. Vlasti ih savetuju da idu u sela - oko 400.000 ljudi je tog popodneva posle zemljotresa otišlo iz grada - turista skoro da više nema. Tuga... Dve trećine radnji i polovina hotela ne radi zbog oštećenja", kaže doktor.

U samom gradu je, kaže, pustoš. Mrtve kremiraju na otvorenom - za nekoliko dana spaljeno je oko 1.200 tela.

"Nad gradom se nadvio dim, smog sa mirisom paljevine ljudskog tela. Pošto nema drva, uzimaju ostatke ruševina", priseća se Čeliković.

I nekoliko kompleksa pod zaštitom Uneska - Trgovi Darbar u Katmanduu i Patanu, kao i budistički hramovi sada su gomila šuta. Vojska i hiljade volontera čistilo je zatrpane ulice po gradu, priseća se Čeliković.

Ističe da Nepalci imaju živu boginju u Kumri - kuća te devojčice je netaknuta, nijedan crep nije otpao a oko nje pustoš.

Nepal je siromašna zemlja, nema industriju, poljoprivreda je slaba, a nakon ovakve katastrofe ne mogu da računaju ni na turizam, koji im je donosio oko milion turista godišnje. Čelaković, sa tugom, kaže i da je nestao osmeh sa lica Nepalaca.

"Taj narod je bio siromašan ali nasmejan. Sada su utučeni. Nije se govorilo o prekidu snadbevanja hranom, vodom. Česme i bandere su porušene, grad je bez struje", dodaje lekar.

Posle tri dana provedenih u Katmanduu, avionom je otišao za Abu Dabi, a odatle za Beograd. Vratio se 5. maja. Od tada, kaže, ne može da izbaci sliku ruševina iz glave.

"Redovno čitam novine Himalajan njuz, vlada ne distribuira pravilno pomoć, protestuju. Ako vam je kuća porušena, daju vam šator da spavate u parku... A dolazi monsun, za dve, tri nedelje počeće monsunske kiše. Pre nekoliko godina nisu imali mostove jer su im poplave sve odnele...", govori hrabri Kragujevčanin.

Osećanja su, kaže, pomešana.

"Drago mi je što sam preživeo, drago mi je što sam kod kuće. Žao mi je što više ne pomažem, žao mi je jer su ti ljudi izgubljeni i mislim da su ostali bez nade", rekao je Čeliković.

Ističe da, uprkos svemu, nije odustao od Nepala.

"Mont Everest je sada 20 centimetara niži. Ako bude zdravlja, trudiću se opet da odem, možda na neki drugi vrh, u neki drugi deo gde se ne bih prisećao svega", kaže Čeliković.

Potresi i spasilačke ekipe ne napuštaju Nepal. U utorak 12. maja tu zemlju je uzdrmao još jedan snažan zemljotres u kojem je stradalo najmanje 65 ljudi, a spasavanje preživelih u tom potresu još traje.

U stravičnom zemljotresu jačine 7,8 stepeni Rihtera, koji je Nepal pogodio 25. aprila, poginulo je više od 8.000 ljudi, dok je oko 18.000 povređeno. Prema procenama UN, potres je pogodio čak osam miliona ljudi i izazvao velika razaranja širom zemlje.

Spasilačke ekipe koje su u Nepal došle iz celog sveta još pokušavaju da dopreme hranu, vodu i lekove ljudima koji su pogođeni u aprilskom zemljotresu.

Foto: Šatori zatrpanih alpinista na Himalajima, Spisak imena nestalih alpinista, Redovi za ukrcavanje u autobuse

Aleksandra Trajković
Izvor: RTS