Udruženje PRVI PRVI NA SKALI realizovalo je projekat "Deset godina Deklaracije Kragujevac bez GMO" od aprila do decembra, uz sufinansiranje grada Kragujevca.

Kragujevačkom Deklaracijom o GMO, jednoglasno usvojenom 27. decembra 2013. godine, u obavezi su "organi grada Kragujevca da doprinose primeni postojećih propisa, planova i programa iz ove oblasti kao i njihovom preciziranju i usaglašavanju sa stavovima Deklaracije, da stvaraju uslove za unapređenje rada lokalnih organa, organizacija i institucija za primenu propisa iz ove oblasti".

Jedan od doprinosa je sufinasiranje ovog projekta kojim se unapređuje zaštita životne sredine jačanjem svesti građanstva o GMO – kroz edukaciju i informisanje javnosti.

Pomenute godine na snazi je bio Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) grada Kragujevca, važeći za period od 2010. do 2014, u čijem je poglavlju "Uticaj informisanja na zdravlje ljudi" navedeno "Učešće javnosti po Arhuskoj konvenciji" naročito u nekoliko slučajeva, među kojima je i "donošenje odluka o tome da li da se odobri namerno uvođenje GMO u životnu sredinu".

Kragujevčani su se posredstvom svojih najdirektnijih predstavnika – odbornika, odredili da ne žele GMO na svojoj teritoriji, kao i većinska Srbija. U 136 opština i gradova sa usvojenom deklaracijom nalazi se više od 77,2% ukupne teritorije Srbije, 84,5% ukupnog stanovništva 2014, 75,3% poljoprivrednog zemljišta.

Iste 2013. Srbija je potpisala Deklaraciju "Dunav soja", na inicijativu Austrije, a čije su potpisnice i ostale zemlje Dunavske regije: Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Bavarska, Mađarska, Slovenija i Švajcarska. Cilj ove deklaracije je "uspostavljanje nove politike u oblasti gajenja soje koja će omogućiti bolje korišćenje domaćih resursa i umanjiti prekomernu zavisnost od uvoza soje koja se koristi za proizvodnju hrane, pri čemu će posebna pažnja biti posvećena uzgoju, preradi i korišćenju GMO free soje". Vlada je tada objavila da "za Srbiju kao zemlju dunavskog sliva i njenu poljoprivredu potpisivanje ove deklaracije ima veliki značaj jer se na taj način jača regionalna saradnja, povećava vrednost domaćih proizvoda i utiče na širenje tržišta GMO free hrane".

Uz Dunavsku regiju, više hiljada regiona u Evropi ima status "slobodni od GMO" (GMO-free regions), a Skupština grada Kragujevca se 2013. godine zvanično odredila da "podržava predstavnička tela opština, regija i gradova u Evropskoj uniji i svetu koje su proglasile svoje teritorije za teritorije bez GMO (GMO free zone) u cilju razvijanja saradnje sa njima na ovom polju, delovanja i odgovornosti". Takvih regiona ima ih i u "Jadranskoj regiji" (Alpe-Adria). Sve županije Hrvatske, najmlađe članice Evropske unije, zabranile su upotrebu GMO semena i njihovih sastavnih delova, kao i proizvodnju GM hrane, kako bi "sačuvale autohtonu proizvodnju hrane i unapredile ekoturizam".

Zato se PRVI PRVI NA SKALI, zajedno sa stručnim saradnicima-konsultantima u ovoj oblasti, ovih deset godina zalaže da Kragujevac dosledno primenjuje svoju deklaraciju, a da država Srbija postane deo te evropske porodice – braneći svoj prehrambeni suverenitet, životnu sredinu i javno zdravlje. Ta inicijativa je prihvaćena na Konferenciji regiona bez GMO u Berlinu 2018. godine gde je Srbiju predstavljala prof. dr Tatjana Brankov, vodeći saradnik našeg udruženja i supervizor ovog projekta.

Stoga je neophodnost ovog projekta u obavezi da se javnost dalje upoznaje sa svim navedenim činjenicama kojima će sagledavati sasvim prirodno okruženje Kragujevca i Srbije u Evropi – slobodnoj od GMO.

PRVI PRVI NA SKALI već četiri godine zaredom sprovodi projekte o GMO, a u cilju što efektnije realizacije projektnih aktivnosti, centralna zbivanja su predavanja stručnih saradnika. Dosadašnji predavači bili su:

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović

^{Napomena: linkovi preko imena vode do snimaka predavanja}

Prva ovogodišnja tema predavanja bila je "GMO i zagađivanje životne sredine", a predavač je bio doc. dr Duško Brković, sa Agronomskog fakulteta u Čačku, Univerziteta u Kragujevcu. Brković je jedan od potpisnika prve Deklaracije o GMO u Srbiji iz 2013. godine.

Dr Brković je govorio o rizicima koje nose genitički modifikovani organizmi u kontekstu zagađenosti životne sredine. Iznosio je svoje iskustvo kao univerzitatski profesor, pre svega, ali i nekadašnji inspektor za zaštitu životne sredine, kao i današnji ekološki aktivista.

Pored ostalog, pobrajao je potencijalne opasnosti od GMO:

• narušavanje biodiverziteta
• geni se mogu preneti u druge biljne kulture ili divlje srodnike
• mogu se izmeniti osobine neciljanih biljnih vrsta
• narušavanje kvaliteta zemljšta
• "super korovi"
• "super insekti"
• parenje GM životinja i divljih srodnika
• stres životne sredine

SNIMAK PREDAVANJA (1:06:31)

Drugo predavanje "GMO i Arhuska konvencija" održala je Tina Janjatović iz Ministarstva zaštite životne sredine, zadužene za postupak konsultacija o Radnoj verziji Strategije za primenu Arhuske konvencije i Akcionog plana Republike Srbije.

Janjatović je detaljno predstavila Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencije, uz to i Amandman o GMO, sastavni deo ovog međunarodnog dokumenta čiji je cilj zaštita prava "sadašnjih i budućih generacija na život u zdravoj životnoj sredini".

Podsećamo, ovaj međunarodni ugovor nastao je 1998. godine, stupio je na snagu tri godine kasnije, a Srbija ga je ratifikovala 2009, kada je i zakonom potvrđen.

Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine 2016. godine uvedena je definicija informacije o životnoj sredini koja podrazumeva i informaciju o GMO.

Janjatović je, između ostalog, ukazala da Konvencija predviđa da države ugovornice primenjuju odredbe o učešću javnosti prilikom odlučivanja o tome da li da se dozvoli namerno ispuštanje GMO u životnu sredinu. Namerno uvođenje moguće je radi izvođenja ogleda, demonstracionih ogleda i razvoja novih varijeteta, ali u strogo kontrolisanih uslovima.

Na predavanju je pojašnjeno da je u maju 2005. godine usvojena odluka o GMO, kao i Amandman koji određuje načela učešća javnosti tokom odobravanja namernog uvođenja u životnu sredinu i stavljanja u promet GMO. Nametnuta je obaveza organima javne vlasti da traže mišljenje javnosti pre nego što odobre namerno uvođenje u životnu sredinu ili plasiranje GMO na tržište.

Amandman propisuje podržavanje planova biološke sigurnosti, kao i sklad sa ciljevima Kartagena protokola o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti.

Države imaju obavezu da pravnom regulativom obezbede rano i efikasno obaveštavanje i učešće javnosti pre donošenja odluke da li dozvoliti namerno uvođenje GMO u životnu sredinu i njihovo stavljanje u promet. To podrazumeva i uključivanje razumnog vremenskog okvira, da bi se javnosti pružila odgovarajuća mogućnost da izrazi svoje mišljenje o predloženim odlukama - naglasila je Janjatović.

Snimak (56:46) i ovog predavanja trajno se čuva u arhivi PPNS.

Značaj ovog projekta je u praktičnoj primeni više strateških dokumenata Grada, Ustava i zakona Srbije, kao i Arhuske konvencije. Među takvim dokumentima Grada je i Program zaštite životne sredine na teritoriji Kragujevca do 2033. godine, usvojen ove godine, a koji se delom odnosi i na GMO.

U cilju popularizacije tema projekta, na portalu udruženja PPNS prikazani su dokumentarni sadržaji - "Opasnosti od GM pšenice" i "Rastuća sumnja u GM useve" -  priče o efektima gajenja GM useva tolerantnih na raundup i glifosat na teritoriji SAD i Argentine, kao i o štetnosti uvođenja GM pšenice, pre svega na severnoameričke njive, ali sa posledicama i po Evropu.

Sastavni deo projektnih aktivnosti bilo je objavljivanje sadržaja o GMO na portalu udruženja, razvrstanih u osam odeljaka: 

• O GMO
• Dokumenti
• Svet
• Evropa
• Srbija
• Gradovi-opštine
• Kragujevac bez GMO
• Video

U protekle tri godine PRVI PRVI NA SKALI je sproveo tri projekta o GMO:

• 2020: Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina
• 2021: Kragujevac bez GMO 2021
• 2022: Kragujevac bez GMO 2022

U međuvremenu, za rad o GMO PPNS je stekao nekoliko priznanja:

• Nagradu za novinarstvo u oblasti zaštite životne sredine, Regionalnog centra za životnu sredinu, 2015.
• Zeleni list - zaštitnik životne sredine, Radio Beograda 2 i Pokreta gorana Vojvodine, 2019.
• Zlatnu plaketu i značku Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, 2020.

Radom je stečen i grant Evropskog centra za novinarstvo 2020. godine.

Grad Kragujevac doprineo je u značajnoj meri realizaciji projekta "Deset godina Deklaracije Kragujevac bez GMO" obezbeđivanjem neophodnih sredstava za njegovo finansiranje.

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS