Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Roditelji

12.01.2019

Mali Božić

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html

ODAKLE

Pošto smo sve do kraja Prvog svetskog rata računali vreme po Julijanskom kalendaru, tek onda je prihvaćen građanski koji su u Evropi prihvaćeni još od 16. veka. Mi od kraja Prvog svetskog rata, mi imamo tu mogućnost da slavimo dve nove godine.

U narodu, u tradicionalnom modelu ponašanja u našem društvu, se nije svetkovala ova nova godina, već je to poznato kao mali Božić. Dakle imali smo Božić i nešto što ide sedam dana po Božiću i svi običaji koji su bili relevantni Božiću i Badnjem danu nekako u svedenoj formi se danas kada se dočekuje nova godina i sutradan svetkovalo kao mali Božić. Da se potvrde sve one radnje koje su bile jako važne za jedno agrarno, stočarsko društvo, kakvo smo bili do skora.

U SVETU

Sve pravoslavne crkve koje računaju vreme po Julijanskom kalendaru, mogu samo da pomenem ono što je za nas najznačajnije, a to je Ruska pravoslavna crkva, isto meri vreme po Starojulijanskom kalendaru. Isto tako Svetogorska crkva, onda Jermenska, ima još nekoliko zajednica koje su ostale na Starojulijanskom kalendaru. Ono što jeste za nas važno to je da se nekako nakon Drugog svetskog rata, ali čini mi se negde polovinom šezdesetih, sedamdesetih godina, kada je bilo zabranjeno slavljenje ove nove godine, da su tada bile pogotovo u urbanim sredinama onako dosta velike fešte i svetkovine dočekivanja tajno jer ono što mi pričamo da se branio Božić, da se branila svetkovina i krsna slava, na terenu možemo da vidimo da se ipak to praznovalo, ali da se ova nova godina branila i tajno proslavljala.

ZABRANA

I po Beogradu i po većim gradovima u tom nekom periodu, sedamdesetih, osamdesetih i kafane koje su radile do 11 sati, pa su se zamračivale i nastavljeno je sa dočekivanjem nove godine. Za jedno agrarno, stočarsko društvo kakvo smo bili, nama nova godina nije značila ništa, obeležavao se Božić, dakle potvrda početka početaka sada novog leta, novog vegetacionog doba, što je bilo važno.

OBIČAJI

Pošto smo rekli da je to mali Božić, ono što se činilo o Božiću, dakle badnjak koji se stavljao da pregori, pa su određeni ugarci čuvani i iznošeni večeras. Onda, glavna pečenica ostavljala se i iznosila se na novu godinu isto na trpezu i određena hrana, opet to je jedan miks i ono što je za Badnji dan i ono što je bilo za Božić je pripremano. Imamo negde u nekim krajevima, pošto je sutra i praznik Sveti Vasilije, da su se spremali posebni kultni kolači koji se nazivaju Vasilice. To je primer u Južnom Banatu ili Istočnoj Srbiji i negde je to jedan kolač, a negde ima više tih kolača, koliko ima ukućana. Isto tako u pravoslavnim zajednicama, na primer u Makedoniji kada se priprema za doček Julijanske nove godine, priprema se isto kultni kolač koji je nekako sličan našoj česnici, pa se stavljaju pare i ko izvuče taj će biti napredan i bogat u narednoj godini. I dole u Pčinjskom delu, u okolini Vranja, Makedoniji i Zapadnoj Bugarskoj idu povorke maskirane koledara koje su zadržane i kod Srba i kod Makedonaca i kod Bugara i tu noć obilaze domaćinstva i skupljaju darove. Dakle, nešto slično onim koledarima koji se kod nas pojavljuju o Badnjem danu, pa sve do Bogojavljenja.

Nemamo ništa posebno, sem tih malih simbola koji su sačuvani od badnjaka. Badnjak je kultno drvo, koje je posvećeno sa jedne strane precima, naravno crkva ima i svoje tumačenje, ali se verovalo da u hrastu obitavaju duše predaka, na neki način izaziva određeno poštovanje i to se potvrđivalo u ovoj noći između 13. i 14. januara.

DARIVANJE

Za Julijansku novu godinu nema posebnog darivanja jer je sve to činjeno o Božiću i uvek se verovalo da treba darivati posebno decu, deca kao kopča, oni na kojima ostaje i određena tradicija porodična i uopšte na kojima počiva društvo. I taj dar jeste jedna vrsta komunikacije gde se potvrđuje prenos određenih kulturnih vrednosti. Tako da na ovu novu godinu ne, ali mi sada imamo,to je neka vrsta novih običaja, gde sada i u crkvi se dobijaju određeni darovi, određene pravoslavne crkve se organizuju pa daruju decu nakon službe ili kod kuće, sada već zavisi od porodice do porodice jer i ova Julijanska nova godina je u stvari izražavanje identiteta. Mi smo počeli, pogotovo devedesetih godina krajem prošlog veka, da nekako na određen način više izražavamo i da nekako ukažemo na svoju posebnost u odnosu na druge zajednice u regionu.

IDENTITET

Sa jedne strane, možemo to da gledamo i kao ekspanziju neke vrste onog ekstremnog nacionalizma, ali sa druge strane sve ono što se branilo na neki način ima potrebu sada da se iskazuje i da se pokazuje kako je postalo liberalnije. Tako da ta integracije, to praznovanje, pa vidite da je i pre par godina bilo reči da će da se uvede i kao državni praznik, što na sreću nije zaživelo. Mi smo prihvatili građanski kalendar, što je vezano za crkvu, št je ono vezano za Starojulijanski kalendar i za odnos crkve prema računanju vremena, a ne onome što mi kao građansko društvo nastojimo da postignemo.

ZNAČAJ

Ne bih govorila Srpska, ali ova Julijanska nova godina jeste značajna, pogotovo za one koji svetkuju Svetog Vasilija kao krsnu slavu sa jedne strane, sa druge strane jeste deo identiteta, da znamo o našem pravoslavlju, o našoj crkvi kakav je kalendar prisutan. Mi smo jedno multinacionalno društvo, tako da iako je većinski narod ne treba nametati određene obrasce ponašanja koji nisu primereni svim stanovnicima. Ovo jeste primereno crkvi, ali mi nismo društvo koje je isključivo okrenuto crkvi i nisu svi vernici. Dakle, ovo je samo jedan odraz našeg shvatanja stvarnosti i ponašanja, isticanja, sada ne znam, vreme će reći da li je to ekstremni nacionalizam ili samo želja da pokažemo i tu deo sopstvenog identiteta. Mislim da je ono prvo, jer ono što jeste i crkva i država imaju svoj život, nisu svi vernici, pogotovo danas u savremenom domu i način shvatanja stvarnosti, tako da mislim da ne treba na tako agresivan način nametati određene stavove većinskog naroda, ja sam pre na ovoj prvoj strani.

Etnolog Vesna Marjanović, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju (obrada TV-gostovanja)

PRVI PRVI NA SKALI Mali Bozic freska

Srpska Nova godina, Mali Božić ili praznik Svetog Vasilija imali su različit značaj u pojedinim porodicama ili sredinama. U seoskim sredinama su se ponavljali određeni Božićni običaji, mada, u poređenju sa literaturom vezanom za starije periode, u znatno redukovanom obimu. Na primer, u manjem broju porodica čuvao se božićni kolač do ovog dana, kada je davan stoci. U Šidu je obeležavan dan Svetog Vasilija, a najupečatljiviji deo proslave je bilo mešenje kolača – „vasilica”. U većini porodica se pravi slično kao česnica, sa tankim korama, samo bez oraha, sa medom i mašću. U jednoj porodici je pripremano više kolača kao vasilica: sa više vrsta voća i povrća. Mešena je od mekog beskvasnog testa, koje se potom presavija: sa suvim grožđem, bundevom, orasima. Odgore je pre pečenja utiskivan pečat sa krstom. Vasilica se pravila ujutro, a služila se uz ručak. Sečena je, nije lomljena kao česnica. Uzimali su je po želji, ko je kojim hteo da se posluži, bez nekih posebnih pravila.

U Šidu su uoči srpske Nove godine organizovane zabave – jedna sagovornica se seća da nju i sestru mama i tata nisu često ostavljali uveče, ali su na taj dan išli na igranku i tombolu. Igranke su često organizovane u slovačkom domu, gde je na taj način prikupljan novac da bi se organizovale druge proslave, na primer za prvi maj, što je bio i državni praznik, ali je kod Slovaka posebno obeležavan kao „majalos”.

Kafane su u mnogim mestima radile duže, do posle ponoći, mada se to „nije tako zvalo”. U Novom Sadu su organizovani dočeci srpske nove godine u nekim kafanama (Lipa), a gosti su obično bili Novosađani – Srbi starosedoci. Ostali su smatrali da je to njima značilo za identifikaciju u odnosu na „došljake”, bez obzira na etničku pripadnost. Međutim, u porodicama Srba starosedelaca rečeno mi je da je Sveti Vasilije obeležavan kao veliki praznik u porodici, ali da naziv „srpska Nova godina” nikada nije korišćen, niti je taj dan kao takav obeležavan; nije bilo dočeka u kafani ni u privatnom okruženju. Za dočeke u kafani smatraju da su uzeli maha tek od 60-ih godina, a da su oni koji su učestvovali bili kažnjavani.

Novogodišnji običaji vezani za julijanski kalendar postojali su i kod Rusina. Većinom su se odnosili na pripremanje boljeg ručka, „obeležavala se kao svetac”. Mešen je kolač „na kvascu, da raste”, svinjska supa, kao i pogačice. U jednu pogačicu ili krofnu se stavljao novac za koji se smatralo da će doneti sreću onome ko izabere pogačicu u koji je taj novčić stavljen.

„Moji roditelji i uopšte, celo selo, nije slavilo Novu godinu. Oni su slavili, što se sad kaže srpska nova godina, a tad se zvalo crkvena nova godina – e to su onda slavili, po par porodica, uveče, kao neko prelo, kartali su se i tako je to bilo obeleženo, pedesetih godina. Ja već i nisam, kada sam bila devojka onda se čekala već ova Nova godina, državna ili kako da je već nazovem, 1. januara, dolazio je Deda Mraz i delio nam po kesicu bombona. Kod kuće nam je donosio paketiće Sveti Nikola.”

Na sadržaj proslave praznika božićnog ciklusa je uticalo više različitih procesa tokom posmatranog perioda. Mnogi materijalni predmeti koji se koriste tokom božićnih praznika vremenom su postali njegovi simboli. Tokom XIX veka, na Zapadu je komercijalizacija Božića dovela do stvaranja određene slike i simbola vezanih za ovaj praznik, koji su potom dospeli i kod nas. Tome je umnogome doprinela popularna kultura. Na taj način su simboli proslave Božića postali poznati širom sveta: Koka-Kolin Deda Mraz i njegovi irvasi pojavili su se ne samo kod nas, nego i u komunističkoj Kini i na Kubi (Whiteley 2008, 2).

Prvih godina posle Drugog svetskog rata Božić je još uvek bio javno proslavljan, ali je u javnosti postepeno gubio značenja. Već 50-ih godina su pojedini simboli Božića prenešeni na Novu godinu (Rihtman-Auguštin 2000, 111). Ona smatra da je moguće govoriti o „potiranju rituala”, koje je trajalo do kraja osamdesetih godina. Postojao je niz akcija kojima su vlasti uticale na to. Neke su bile sprovođene na višem nivou, a neke na lokalnom – od povlačenja igračaka iz prodaje pred Božić i njihovom ponudom pred Novu godinu (Sklevicky 1988), do organizovanja raznih sastanaka na Badnje veče.

Božić smatramo porodičnim praznikom, zbog obilja običajnih radnji koje se vrše u domaćinstvima. Takođe, u vreme socijalizma on je to postao još više, utoliko što je potiskivana javna strana proslave. Korinđanje i vertepaši su ubrzo iščezli sa ulica u Šidu, međutim, po selima je bila negovana i ova druga strana, koja nije bila vezana samo za užu porodicu i domaćinstvo. Sagovornici su se uglavnom prisećali graje na ulicama, na Badnje jutro, veče, Božić; u običaju su bile i uzajamne posete, bilo kao važan deo obredno-običajne prakse, bilo kao običaji koji imaju pretežno društveni značaj.

Paljenje vatre u javnom prostoru, na raskršćima i ulicama na Badnje veče, prvi dan Božića ili na Mali Božić opstalo je većinom u selima koja su zadržala starinačko srpsko stanovništvo (Martinci, Adaševci). Odgovor na pitanje zbog čega je to tako verovatno su najbolje dali sami ispitanici. Oni su objasnili da je to deo sveukupnog položaja sela u odnosu na širu zajednicu, na primer na ostala mesta u opštini. Oni su navodili da su njihova sela ostala po strani od raznih povlastica (izgradnje puteva, novih škola i slično) koje su imala sela sa više doseljenika ili su imala višeetničko stanovništvo (Erdevik). Sa druge strane, ovakva izolovanost im je omogućavala da u većoj meri održavaju svoje običaje i čuvaju lokalni identitet.

TATJANA S. BUGARSKI - PORODIČNE SVEČANOSTI U VOJVODINI U VREME SOCIJALIZMA: ANTROPOLOŠKA STUDIJA O PRAZNICIMA, IDENTITETU I SEĆANJU (DOKTORSKA DISERTACIJA)

PRVI PRVI NA SKALI Mali Bozic vatra

Mali Božić – Sveti Vasilije ili nova godina

Na Svetog Vasilija (14. 01) nije se radilo. Išlo se po čestitanjima. Čestitalo se kao i danas: Sretna nova godina.

Nova godina je različito obeležavana. Dok je kod jednih: Sve kao na Božić, uveče, 13.01, pre jedan dan, naloži (se) jedan badnjak, i (domaćica) pospe domaćina (žitom) i pjevaju Mnogaja ljeta (božićne pesme), kod drugih se Mali Božić nije naročito svečano proslavljao.

Za Novu godinu, ostavljala se leva plećka i glava i vrat veselice; jela su se preostala jela (od veselice glava i šija i/ili leva plećka), a ponešto se i prikuv(h)a – ičija, pocjepaonica. (Kod nekih ostane i češkeka, červiša, pa se ne kuva ičija...).

Mali Božić, dakle, ako je, „dostojnije“ obilježen „ponovljeni je veliki Božić“: Uoči nove godine palio se jedan badnjak ostavljen od Božića. (Neki nisu...) Porodice gdje se kuhala česnica ako je nisu pojeli za Božić jedu je za Novu godinu. Ili mese česnicu tog dana za ručak! Zatim i preostala polovina božićne sveće pali se u 12 sati za vreme novogodišnjeg ručka. Pre ručka čita se Očenaš. Domaćin prislužuje i smiriva sveću. (Ne valja reći „gasi“!) Kad se smiriva svjeća svi ukućani pjevaju Mnogaja ljeta. Smiruje je sa malo hljeba koje umoči u vino, iz neke čaše, posude. To parče hljeba neko pojede – grehota baciti!

Ima ih koji o ručku jedu čorbu i sarmu. I glavu (veselice... A neki, na Svetog Vasilija, prave ičiju: Do nove godine drži se pogača (na kojoj je za Božić „bakrena“ ćasa sa svećom, žitom i voćem) pa se iseče, zalije mesnom vodom. Prethodno, metne masti od veselice u tepsiju... Zapeci, pobiberi... Po nekima: Na ičiju se, pri kraju, stavi glava i vrat – ugrije malo. Dok neki: Donese iz vinograda (domaćin ili njegov sin) glavu i vrat... Onako hladno pojedu, sa hljebom, jer – ne valja grejati!

Ko slavi Jovandan, ostavi glavu za taj dan pa ureže – da časti.

Mostarsko jelo, slično ičiji je pačarica. Pripremi se u tepsiji, dubljoj, ili plehu porculanskom, a peče u fijakeru, šporetu sa visokom pećnicom, rernom: Uzme domaćica božićnu pogaču koja se za tu priliku ostavi
pa je iseče i obari friško meso, doda od začina biber i so, zalije mesnom vodom i preko toga, pri kraju pečenja, stavi glavu da se zagrije. (I to se jede za Novu godinu. Naziv jela je prema pači, glavi).

Neki ističu da pačarica ne ide za Novu godinu; pravi se kad se hoće: uzme glavu teleću, bravlju i sl. pa izvadi mozak a glavu raskuha i iščima, iskida, prstima u jednu rašljiku. Posebno napravi zapršku: sirćeta, brašna, bjelog luka, paradaiza, bibera i masti (ulja). I vode doda. Onda stavi meso prethodno iščimano i kuha je (glavu) 15 minuta.

Červiš se kuhao od izdinstanih komadića mesa i tirita (od brašna i jaja – to zajedno potrat) i zaliti (preliti) sitno isjeckanim bjelim lukom, sirćetom i vodom.

Pocjepaonica je, takođe, staro mostarsko jelo: Od veselice se kosti ne bacaju već se čuvaju za pocjepaonicu. Za novi godinu se iskuhaju i pospu masnoćom ili kajmakom... I tome se doda, sira, bibera, soli – po volji. Pocjepaonicu su i drugačije pripremali: Od starog hljeba, kife – isječe se i skuha i vodom od veselice se pospe odgore. (A kosti se bace).

DANKA VIŠEKRUNA - BOŽIĆNI OBIČAJI SRBA U MOSTARU

PRVI PRVI NA SKALI Mali Bozic kolac

Božićne svečanosti završavale su se na Mali Božić. Toga dana čeljad bi ustajala rano. Ložila bi se vatra u koju bi se stavljala sačuvana glavnja od božićnog badnjaka. Istovremeno domaćin bi uzeo slamu koja je bila unesena u kuću još na Badnjicu uveče, a posle bila skupljena i sačuvana za ovu priliku. Izneo bi je u sepetu na arman (gumno) i rasuo po snegu oko sšožine, praveći vršaj. Mladež se u međuvremenu pripremala za ritualnu vršidbu. Pokupili bi zvona koja bi se leti stavljala stoci na vrat dok idu na ispašu pa su ih stavljali sebi oko vrata. Iz štale sa eksera skidan je i na arman iznošen šuplji volovski kolač ispečen od testa česnice koji je tamo čekao još od Božića. Iz kuće be se pojavio domaćin koji bi u mašicama nosio raspaljenu glavnju badnjaka i u pratnji mlađe čeljadi iznosio je na armen i stavljao na stožinu. Onda bp mu dali u ruke šuplji kolač od koga bi on za svakog od prisutnih otkinuo komadić koji bi stavili u usta i progutali (ostatak se istoga dana mrvio i davao svoj stoci). Kao u iravom vršaju domaćin bi podviknuo i zamahnuo bičem ili prutem a mladež bi uz vrisku i klepetanje zvona, gazeći slamu i sneg, kao konji u vršaju pravili krugove po armanu. Iste scene mogle bi se videti po celom selu gde je na armanima odjekivala vriska i u tami svetlili badnjaci na stožinama.

Posle vršidbe, pre nego što se razdani, mladež bi ulazila u kuću gde bi ržući opsedali domaćicu, tražili "zob", doručak koji bi se sastojao od suvog mesa, kajamka, sira. Obed bi morao biti završen pre rađanja sunca, pre nego što bi neko tuđi mogao da uđe u kuću.

Vršidba koja se izvodila na Mali Božić na gumnu imala je magijski karakter, jer se tim činom želelo uticati na rod useva. Magijske radnje što su se tada obavljale predstavljale su kratki podsetnik božićnih običaja.46Kao na Kupreškoj visoravni Mali Božić se slavio i u susednom Janju gde se još na tobožnji vršaj izvodio i vo položnik kome je tu na armanu na desni rog stavljan ptuplji kolač. Na sličan način ovo jutro praznovalo se i u Bukovici gde bi na gumnu oko stožera optrčavala cela porodica. U okolini Visokog deca bi na gumno iznosila božićnu slamu, i razbacujući je oko stožera, oponašala glasove domaćih životinja. Na gumnu se lomio božićni kolač, a jedan komad se naticao volu na rog.

Poslednji Božić, ako se izuzmu neke porodice u selu Blagaju, kupreški Srbi proveli su u svojim domovima na svojim iskonskim baštinama 1994. godine. Početkom novembra te iste godine, pred jakom hrvatskom i muslimanskom vojskom, morali su da napuste svoja stara naselja i da odu u izbeglištvo. Prvi put u dugoj istoriji Vukovska, Ravnog, Mračaja, Rilića, Malovana u ovim selima nije ostala nijedna porodica iznad čijeg bi se staništa vio dim i koja bi na Božić 1995. godine zapalila božićnu sveću.

JOVO BAJIĆ - PERUNOV TRAG NA LUPOGLAVSKOM JEZERU

Foto: Srna; Trebević; Dnevo; Srbija danas/Profimedi
Izvori: Filozofski fakultet, Beograd; Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Svetovi


ARHIVA PPNS

  • Marko Tanasković: Ko i zbog čega truje našu decu?
  • Narodni običaji na Badnji dan i Božić
  • Detinjci, Materice, Oci
  • U toku je rat za duše naše dece
  • Ukradena bezbednost - Igor Jurić u Kragujevcu
  • Narodna skupština ignoriše volju građana
  • RFZO: Puštena u rad prva info-linija, u narednom periodu i nacionalni kol centar
  • Vratite plate trudnicama i roditeljima!
  • Droga kod maloletnika - kako sprečiti, jer lečenja nema?
  • Proterivanje narkotika iz škola od jeseni
  • Rođeni oteti - film Milana Lakića
  • Predoziranost - uzrok smrti maloletnika u Kragujevcu i Beogradu?

PPNS/DOM: RODITELJI

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar