Pravci kretanja polihrolovanih bifenila u vodama nakon NATO bombardovanja - doktorska disertacija Miljane Stojanović-Milosavljević

Pravci kretanja polihrolovanih bifenila u vodama nakon NATO bombardovanja - doktorska disertacija Miljane Stojanović-Milosavljević

SRBIJI UBIJAJU I POTOMSTVO

Na misteriozan način nestao doktorat Miljane Stojanović-Milosavljević u kome se ukazuje na pogubno dejstvo piralena po zdravlje ljudi i životinja, kojim je zatrovano pola Srbije.

Kako objasniti misteriju oko doktorata, odbranjenog 2002. godine na Biološkom fakultetu u Beogradu, čiji autor, Miljana Stojanović-Milosavljević, na osnovu istraživanja u kragujevačkom kraju, zaključuje da se može reći da je NATO protiv Srbije vodio hemijski rat, a da pri tom nije upotrebio hemijsko oružje. Bilo je dovoljno da bombarduje industrijska postrojenja.

Istraživanje, kao da ne postoji

Tražeći odgovor na pitanje o posledicama bombardovanja kragujevačke "Zastave", otkrili smo da sve pretrage na internetu za ovim doktoratom - ne daju ništa osim tri novinska teksta. Zbog nečijeg nemara ili nečije namere, ovo visoko ocenjeno naučno istraživanje postalo je "nevidljivo" jer doktorat nikada nije upisan u registar doktorskih teza Univerzitetske biblioteke (UB) u Beogradu, kako to zakon nalaže. Posledica toga je da istraživanje Miljane Stojanović-Milosavljević kao da ne postoji. Niko ne može ni da dobije ideju da ga traži, niti da se pozove na njegove rezultate.

"Vesti" su imale uvid u papirnu verziju teksta ove disertacije pod naslovom "Pravci kretanja polihlorovanih bifenila (piralena) u vodama nakon NATO bombardovanja". To je prvi rad u domaćoj i stranoj naučnoj literaturi koji beleži slučajeve zagađenja životne sredine veoma otrovnim piralenom kao posledicu ratnih dejstava.

Miljana Stojanović-Milosavljević - u periodu pre, za vreme i posle bombardovanja - uzela je i izmerila 1.800 uzoraka tla, podzemnih i nadzemnih voda i rečnog dna. Istražila je vodotok reke Lepenice od ulaska u Kragujevac pa do ulivanja u Moravu, vodotok Morave i rečne nanose Lepenice od fabrike "Zastava" pa do završetka kragujevačke kotline, uključujući tu i izvorišta i bunarske vode.

Izlivanje otrova u Lepenicu

Uporedne hemijske analize uzoraka pokazale su da je posle raketiranja fabrike "Zastava" 9. i 12. aprila 1999. godine, kada su pogođeni transformatori, reka Lepenica strahovito zagađena visokootrovnim piralenom, kancerogenom materijom koja kod životinja i ljudi oštećuje reproduktivne organe i izaziva neplodnost. Pet dana posle bombardovanja "Zastave" piralen se 25 kilometara nizvodno iz Lepenice prelio u Veliku Moravu, ušao u podzemne vode i zemljište, završivši u lancu ishrane čije su poslednje karike - biljke, životinje i ljudi.

Prenosimo delove iz teksta disertacije Miljane Stojanović-Milosavljević u kojoj se ukazuje kako je deo piralena zbog požara dospeo u vazduh, pretvorivši se u još otrovnije dioksine, a drugi deo se raspršio po tlu pogona fabrike.

"Treći deo se izlio u zemljište i odatle je jedan deo otišao u kišnu kanalizaciju, a preko nje u površinsku vodu, drugi deo je kroz dreniranje zemljišta otišao u vodotok Lepenice", utvrdila je Miljana u svom istraživanju.

"Polihlorovani bifenili (piralen) dospevaju u vodu, talože se, njime se hrane sitne biljke i životinje, ovima sitne ribe, pa krupnije, pa ptice... Uvek je na kraju čovek koga će ovaj i drugi otrovi prosuti NATO bombama decenijama hraniti", piše u zaključnom delu disertacije.

U ovom istraživanju dalje se navodi kako piralen stvara poremećaje u funkcionisanju polnih organa i deluje na embrion i fetus. Zaključuje da se u budućnosti očekuju povećana teratogena, mutagena i kancerogena dejstva.

Najosetljivija ženska populacija

Miljana Stojanović-Milosavljević detaljno je izložila kako u budućnosti treba pratiti dalje kretanje piralena. Preporučila je mesečne i dvomesečne analize rečnog dna I biološka i mikrobiološka istraživanja živog sveta u vodi reka Lepenica, Ždraljica i Morava, osmatranje bunara i izvora. Takođe, redovno treba utvrđivati uticaj piralena na životinje i životne namirnice životinjskog i biljnog porekla, a redovnim zdravstvenim kontrolama - na ljude.

"Predlogom mera, nakon istraživanja, odrediti biljne kulture koje su najbezbednije na površinama aluvijona i označiti jasno eventualne površine koje ne treba obrađivati i biljne vrste koje ne treba graditi. Ukoliko se dokaže, pojedine biljne vrste zabraniti za uzgajanje na lokalitetu, a posebno zabraniti njihovo stavljanje u promet sa rizičnog područja", piše u zaključku disertacije Miljane Stojanović-Milosavljević.

"U okviru populacije kičmenjaka najosetljivija na piralen je ženska populacija. Dosadašnja naučna istraživanja i saznanja pokazuju da je toksično dejstvo polihlorovanih bifenila (piralen) povezano sa ženskim steroidnim hormonima u mišićnom tkivu kičmenjaka, uključujući I čoveka", navodi u doktorskoj disertaciji Miljana Stojanović-Milosavljević.

Udisali otrov

Posle eksplozija NATO bombi 1999. godine "Zastava" se pretvorila u otrovnu buktinju jer su produkti sagorevanja piralena, dioksidi još otrovniji od piralena. Svi koji su se zatekli u blizini - od same Miljane Stojanović-Milosavljević, autorke doktorata, koja je trčala da uzme uzorke i radnika koji su gasili požar pa do stanovništva u neposrednoj okolini - svi su udisali kancerogene čestice.

Uzaludan poziv državi

Miljana Stojanović-Milosavljević u zaključcima svoje disertacije ukazuje na neophodnost uključivanja države koja bi, između ostalog, trebalo da finansira ne samo istraživanja već i da "nadoknadi eventualne gubitke poljoprivrednicima zbog smanjenog prinosa, a radi uzgajanja biljnih vrsta koje su zdravstveno najbezbednije". Na sve ovo, međutim, država se, kao što smo videli, oglušila a građani Kragujevca uglavnom ćute.

Posle doktorata ostala bez posla

Biohemičar Miljana Stojanović-Milosavljević, poreklom Kragujevčanka, radila je u teškim uslovima tokom bombardovanja. Uzimala je uzorke na mestima veoma opasnim po zdravlje kao što je pesak oko pogođenih transformatora sa piralenom u pogonima "Zastave" i to neposredno posle raketiranja. Prema podacima do kojih smo došli, u to vreme bila je majka maloletnog deteta i zaposlena u Vojsci Jugoslavije. Pod okolnostima, koje su nam za sada nepoznate, u periodu posle odbrane disertacije 2002. godine - ostala je bez posla, da bi zatim posle nekog vremena našla radno mesto u jednoj ustanovi u Novom Sadu. Umrla je 2010. godine posle teške bolesti. Od države nije dobila nikakvo priznanje za svoje herojstvo i izuzetan naučni doprinos.

Nataša Jokić

KOMPLETAN ČLANAK: PRAVCI KRETANJA POLIHLOROVANIH BIFENILA U VODAMA NAKON NATO BOMBARDOVANJA - DOKTORSKA DISERTACIJA MILJANE STOJANOVIĆ-MILOSAVLJEVIĆ


PRILOG: PRAVCI KRETANJA POLIHROLOVANIH BIFENILA U VODAMA NAKON NATO BOMBARDOVANJA - DOKTORSKA DISERTACIJA MILJANE STOJANOVIĆ-MILOSAVLJEVIĆ


Foto: Zoran Petrović
Prva objava na PPNS: 24. 11. 20214.


ARHIVA PPNS

UKAZIVANJE STRUČNJAKA NA POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA
SR JUGOSLAVIJE 1999. GODINE (FOTOMONOGRAFIJA ’1999’)

Ukazivanje stručnjaka na posledice NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine (Fotomonografija ’1999’)

EKOLOŠKE POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA REPUBLIKE SRBIJE 1999. GODINE
Ekološke posledice NATO bombardovanja Republike Srbije 1999. godine

HRONOLOGIJA NATO BOMBARDOVANJA SRJ
Hronologija NATO bombardovanja SRJ

GALERIJA PPNS
MILOSRDNI ANĐEO 1999

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari