Goreli plastika i gume na deponiji u Beloševcu, struka upozorava na opasnosti i daje preporuke

Divlja deponija u naselju Beloševac zapaljena je u nedelju u rano popodne. Požar je najpre lokalizovan, a potom je vršeno i dogašivanje, intervencijom sedmočlane ekipe vatrogasaca koja je koristila tri vozila.

Požarom je bila zahvaćena deponije od oko 4.000 kvadrata, goreli su plastika, guma i otpadni gumeni materijal, izjavio je načelnik Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu Zoran Kočović, objavila je RTK.

Kako su agenciji Rina rekli meštani, gust dim nadvijao se nad čitavim naseljem, a mogao je da se oseti i neprijatan miris.

Obližnji objekat u vlasništvu autoprevoznika Janjuševića nije bio ugrožen.

ARHIVA PPNS LOŠ KVALITET VAZDUHA JE JEDAN OD UZROKA POVEĆANJA NEPLODNOSTI I SVE VEĆE STOPE STERILITETA

Rizici po javno zdravlje

U zvaničnim informacijama o ovakvim požarima uglavnom se ističe materijalna šteta, a redovno izostaju upozorenja na opasnost po zdravlje stanovništva, kao i stručni saveti kakvo ponašanje je adekvatno u trenucima dok gore plastika, guma, otpad.

Stručni saradnik udruženja PRVI PRVI NA SKALI mr Dejan Lekić, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije i pokretač portala Ekstremna ekologija, najpre objašnjava kakva opasnost se širi sa ovakvog zgarišta kroz vazduh - koje su to otrovne čestice, toksična jedinjenja, kakve su koncentracije.

Mr Lekić: U poslednje vreme, Srbija se suočava sa ozbiljnim problemom požara na deponijama, kako nesanitarnim tako i divljim. Ova opasnost seže izvan granica deponija, zagađujući vazduh, zemljište, vode i ugrožavajući živi svet. Prilikom sagorevanja otpada, bilo na deponijama ili u domaćinstvima, stvaraju se različite zagađujuće materije. Gasovite zagađujuće materije poput sumpor-dioksida (SO2), azot-dioksida (NO2), ugljen-monoksida (CO), isparljiva organska jedinjenja (VOC), benzen, toluen, etilbenzen i ksilen (BTEX) emituju se u vazduh, dok čvrste materije, poput čađi i praškastih materija (PM10 i PM2,5), koje u sebi mogu da sadrže dugotrajne organske zagađujuće materija - POPs (PAH, PCDD/F, PCDF i PCB) i teške metale kao što su arsen, olovo, kadmijum, nikl, živa, i druge, čime se dodatno povećava nivo toksičnosti.

Mr Lekić kaže da udaljenost do koje dospevaju zagađujuće materije i njihove posledice zavise od više faktora kao što su trajanje požara, meteorološki uslovi, okolini reljef, tip zemljišta u okolini, udaljenost naselja, dužina izloženosti ljudi i životinja, gajene biljne i životinjske vrste, itd.

Slučaj u Beloševcu ostaje iza nas, ali ako se ponovi, u ovoj mesnoj zajednici ili na nekoj drugoj lokaciji, mr Lekić savetuje kako postupati, šta primeniti, a šta izbegavati - posebno kada je reč o osetljivim kategorijama, poput hroničnih bolesnika, trudnica, dece.

Mr Lekić: U naučnoj literaturi može se pronaći veliki broj radova koji se bave upravo kratkotrajnim i dugoročnim negativnim uticajem požara na deponijama na zdravlje ljudi. U kontekstu trenutne reakcije, preporuke su slične kao i u svim drugih slučajevima pojave visokih koncentracija zagađujućih materija u vazduhu, potrebno je da se građani pravovremeno obaveste o akcidentu, upozore da smanje aktivnosti na otvorenom, po mogućstvu ih prekinu, te da zatvore prozore na svojim stanovima i kućama i pokušaju potpuno da izbegnu izlaganje dimu. Ovo se posebno odnosi na osetljive grupe u koje spadaju hronični bolesnici, deca i trudnice.

Da bi se obezbedilo pravovremeno informisanje potrebno je organizovati efikasan sistem nadzora, posebno u kontekstu pravovremene reakcije odnosno prevencije nastanka i širenja požara, uključujući sistem obaveštavanja i eventualne evakuacije stanovništva koje je neposredno ugroženo požarom na smetlištu.

Dugoročni uticaji su pre svega vezani za ulazak navedenih zagađujućih materija u lanac ishrane te je to zadatak državnih organizacija u sektorima zaštite životne sredine, poljoprivrede, vodoprivrede i zdravlja. Ovo se pre svega odnosi na monitoring stanja životne sredine kojim treba obuhvatiti gore navedene parametre u standardnim i akcidentnim situacijama, sadržaj PCDD, PCDF i PCB tokom i nakon požara u površinskim i podzemnim vodama, imajući u vidu njihovo očekivano zadržavanje u česticama u vazduhu (PM10), zemljištu i sedimentu, te ispitivanje prehrambenih proizvoda da prisustvo ovih supstanci (ispitivanja mesa, mleka i jaja), zaključuje mr Lekić.

Apel MUP-a

Dva dana pre ovog događaja u Beloševcu, MUP je uputio apel građanima za borbu protiv požara.

- Zbog povećanog broja požara na otvorenom prostoru, u februaru ove godine, Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova apeluje na građane da budu odgovorni i poštuju zakon, da budu veoma oprezni prilikom upotrebe otvorenog plamena, kao i da ukoliko izbije požar o tome odmah obaveste vatrogasno-spasilačku jedinicu na broj telefona 193.

Od ukupnog broja požara na otvorenom prostoru, prema statističkim podacima, najveći broj izazvan je ljudskim faktorom, upozorava MUP i podseća:

- Zakonom o zaštiti od požara i drugim zakonima zabranjeno je spaljivanje trave i niskog rastinja na otvorenom prostoru, ostataka strnih useva, spaljivanje smeća, kao i loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume. Za nepoštovanje ovih zakonskih odredbi, konkretno za spaljivanje ostataka strnih useva, biljnih ostataka i smeća, predviđene su novčane kazne od 10.000 dinara za fizička lica, a za pravna lica od 300.000 do 1.000.000 dinara.

MUP najavljuje da će u narednom periodu, u saradnji sa nadležnim inspekcijskim službama, pojačati nadzor i obilazak terena radi pronalaženja neodgovornih građana koji ne poštuju zakonske odredbe i njihovog procesuiranja, a sve u cilju smanjenja broja požara na otvorenom prostoru.

Prvi požar na deponiji u Beloševcu

^{Foto: Nebojša Raus, 2015.}

Žiteljima Beloševca ovo nije prvo iskustvo sa zapaljenom deponijom usred naselja.

Naime, 2015. godine u dva navrata bile su nužne intervencije vatrogasaca na površini od oko 200 kvadratnih metara - najpre 26. marta, a potom i 2. aprila. Tada je gorela deponija tehničkog otpada čije je poreklo uglavnom bilo iz različitih celina tadašnjeg holdinga "Zastava". Vatra je i tada zahvatila plastiku, gumu, sunđere. Prostor te divlje deponije je naposletku posut zemljom čime je praktično problem samo odgođen, odnosno privremeno rešen, objavile su tada Kragujevačke.

Bio je to prvi požar na ovoj lokaciji, tvrdili su meštani, koji su izrazili sumnju da je bio s namerom podmetnut, kako bi deponija bila trajno uklonjena, pisao je kragujevački nedeljnik.

Tada su meštani iz ulice Pirotehničkog bataljona, koja se graničila sa uzavrelom gomilom otpada, decu i stare evakuisali kod rodbine, pisao je Blic.

Devet godina je prošlo, ali deponije su i dalje problem u Beloševcu.

Prateći problemi

Požari nisu jedina šteta za građane koju nose deponije u Beloševcu. Pre dve godine, Energetika je počelo da istovaruje pepeo na lokaciju od koje je najbliža kuća udaljena svega 20 metara. Plan je bio da se na teritoriji Beloševca istovari oko 15.000 tona pepela koji bi tako bio izmešten sa matične adrese. Pod pritiskom javnosti, od tog plana se odustalo.

ARHIVA PPNS, 2022. PEPELIŠTE ENERGETIKE IZMEŠTA SE U BELOŠEVAC, MEŠTANI NEGODUJU

I prošle godine je bilo požara i to na samom rubu naselja, na tromeđi mesnih zajednica Pivara, NH Filip Kljajić i Beloševac - Metinom Brdu. Vatrogasci su intervenisali u tri navrata - 16. februara, 6. marta i 23. oktobra, na divljoj deponiji u neposrednoj blizini ambulante u Čegarskoj ulici.

ARHIVA PPNS, 2023. TREĆI POŽAR NA DIVLJOJ DEPONIJI NA METINOM BRDU U 2023. (FOTO)

Treći požar na divljoj deponiji na Metinom Brdu u 2023. (FOTO)
Ovakvi požari, kao i formiranje divljih deponija, ostaće komunalni i zdravstveni problem Kragujevčana u više naselja sve dok se ne ispune obećanja organa vlasti, i lokalnih i republičkih, o instaliranju video nadzora, o čemu smo pisali u više navrata.

Kada postane dobra praksa da se počinioci snimaju, a potom i kažnjavaju, biće realno očekivanje građana da će se rešiti jednog krupnog problema u svom kraju. Do tada im ostaje da u slučaju ponovnog paljenja plastike i gume, divlje deponije uopšte, poštuju savete struke.

Naslovne foto: Glas Šumadije, 2024; Nebojša Raus, 2015.
D. M. M. - PPNS

IZ ARHIVE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO) - EKSKLUZIVNO NA PPNS	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE