Odbor za energetiku SANU: Razvoj elektroenergetike Republike Srbije do 2050. godine

Odbor za energetiku SANU: Razvoj elektroenergetike Republike Srbije do 2050. godine

Dokument sadrži pregled stanja u srpskoj energetici, analizu razvoja elektroenergetike i sagledavanje puteva energetske tranzicije od 2021. do 2060. godine, uz oslonac na podatke iz referentnih izvora, zvaničnih dokumenata, naučnih i stručnih radova, studija i projekcija.

Načinjen  je  pregled  tehničkih, finansijskih i ekoloških svojstava postojećih i perspektivnih izvora i tehnologija. Na osnovu procene promena u sektorima potrošnje i uvida u najznačajnije parametre zamenskih izvora, sprovedena je analiza tehnički ostvarivih scenarija održive energetske tranzicije i data procena odgovarajućih troškova energetske tranzicije.

Sažetak sa preporukama dat je u odeljku 9. Preporuke su bazirane na ishodima analiza i proračuna sprovedenih u prethodnim odeljcima.

Dokument je namenjen stručnjacima i donosiocima odluka uključenim u izradu analiza, planova i strategija  razvoja srpske energetike. U pogledu konsolidovanih izvora i tehnologija potvrđenih u praksi, date su tvrdnje i proračuni na bazi proverenih podataka. U pogledu tehnologija i izvora sa kojima još uvek nema dovoljno iskustva u ekploataciji, date su okvirne procene u čijoj primeni treba imati rezerve.

Autori pozivaju sve čitaoce da koriste dokument uz neophodnu proveru sprovedenih proračuna, sa ili bez pomoći autora, uz kritički osvrt na navedene reference i izvore. Autori pozivaju sve čitaoce da dostave  svoje primedbe, kritike, komentare, diskusije, predloge i priloge na adresu Odbora (https://odborzaenergetiku.rs/) ili na adresu ddc@etf.rs.

Autori će nastaviti rad na kontinualnom unapređenju ovog dokumenta. Stalan i relativno brz razvoj tehnologija stvara potrebu da se sprovedene analize i projekcije ažuriraju u skladu sa novim iskustvima i saznanjima.

Slobodan Vukosavić, dopisni član SANU, predsednik Akademijskog odbora za energetiku

Dokument su pripremili i uredili predsednik i članovi Akademijskog odbora za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti, uz pomoć naučnika i stručnjaka koji sarađuju sa Odborom:

  • akademik Zoran Đurić
  • akademik Bogdan Šolaja
  • akademik Slavko Mentus
  • prof. dr Velimir Radmilović, dopisni član SANU
  • prof. dr Miodrag Mesarović
  • dr Dragana Đorđević, naučni savetnik
  • prof. dr Miloš Banjac
  • prof. dr Šćepan Miljanić
  • mag. Dragan Vlaisavljev

PREDGOVOR

Glava I: Energetska situacija u Republici Srbiji

1. Raspoloživi energetski resursi i rezerve
1.2. Hidropotencijal kao obnovljivi izvor energije
1.3. Energetski potencijal ostalih obnovljivih izvora

  • 1.3.1. Sunčevo zračenje
  • 1.3.2. Energetski potencijal vetra
  • 1.3.3. Energetski potencijal biomase
  • 1.3.4. Energetski potencijal geotermalne energije
  • 1.3.5. Energetski potencijal komunalnog otpada

1.4. Ukupni energetski potencijal novih obnovljivih izvora energije

2. Energetski bilans Republike Srbije
2.1. Uvodne napomene
2.2 Energetski bilansi po vrstama energenata

  • 2.2.1. Nafta, derivati nafte i biogoriva
  • 2.2.2. Prirodni gas
  • 2.2.3. Ugalj
  • 2.2.4. Obnovljivi izvori energije
  • 2.2.5. Električna energija
  • 2.2.6. Toplotna energija

2.3. Zbirne potrebe za energijom
2.4. Sumarni indikatori energetskog bilansa

Glava II: Pravci razvoja

3. Raspoloživi izvori električne energije
3.1. Značaj baznih izvora i sinhronih generatora
3.2. Termoelektrane na ugalj

  • 3.2.1. Uticaj ekploatacije lignita na životnu sredinu
  • 3.2.2. Stanje srpskih termoelektrana na ugalj
  • 3.2.3. Korišćenje termoelektrana na ugalj u režimu kogeneracije
  • 3.2.4. Očekivana godišnja proizvodnja iz TE na ugalj tokom narednih decenija
  • 3.2.5. Pitanje termoelektrane Kolubara B
  • 3.2.6. Zaključak

3.3. TE na prirodni gas

  • 3.3.1. Vrste termoelektrana na prirodni gas i njihovo korišćenje u energetici
  • 3.3.2. Gasne termoelektrane sa kombinovanim ciklusom i kogeneracijom
  • 3.3.3. Gasne termoelektrane sa kombinovanim ciklusom bez kogeneracije
  • 3.3.4. Gasne termoelektrane bez kombinovanog ciklusa
  • 3.3.5. Zaključak

3.4. Biomasa

  • 3.4.1. Spaljivanje biomase za energetske potrebe
  • 3.4.2. TE na biogas

3.5. Hidroelektrane

  • 3.5.1. Branske i protočne hidroelektrane
  • 3.5.2. Reverzibilne hidroelektrane (RHE)
  • 3.5.3. Značaj RHE za integraciju obnovljivih izvora električne energije
  • 3.5.4. Uticaj malih hidroelektrana na brdsko planinske predele

3.5.5. Zaključak
3.6. Vetroelektrane

  • 3.6.1. Faktor korišćenja vetroelektrana

3.7. Solarne elektrane

  • 3.7.1. Velike solarne elektrane
  • 3.7.2. Solarne elektrane “iza brojila“
  • 3.7.3. Faktor korišćenja srpskih solarnih elektrana

3.8. Geotermalna energija

  • 3.8.1. Geotermalna energije u Srbiji
  • 3.8.2. Toplotne pumpe
  • 3.8.3. Zaključak

3.9. Komunalni i industrijski otpad

4. Energetska tranzicija - iskustva i pravci razvoja
4.1. Problemi u sprovođenju energetske tranzicije
4.2. Efekti deregulacije (liberalizacije)

  • 4.2.1. Prednosti i rizici deregulacije
  • 4.2.2. Deregulacija u elektroenergetici
  • 4.2.3. Neophodnost intervencije u deregulisanom sistemu
  • 4.2.4. Vertikalna povezanost i sigurnost snabdevanja
  • 4.2.5. Vlasništvo i koordinisanost investicija

4.3 Uticaj obnovljivih izvora na ekonomiju EES

  • 4.3.1. Motivisanost investitora u bazne i vršne elektrane
  • 4.3.2. Promene sistemske cene energije i društveni gubitak
  • 4.3.3. Izdvojenost OI iz tržišnih mehanizama
  • 4.3.4. Uticaj dnevne politike
  • 4.3.5. Mešovite investicije i mešovito partnerstvo

4.4 Pravci razvoja i problemi tranzicije u deregulisanom sistemu
4.5. Energetska tranzicija u Evropi i Srbiji

  • 4.5.1. Prednosti saradnje sa EU i rešenje problema integracije OI
  • 4.5.2. Potreba za usklađivanjem interesa u polju energetike
  • 4.5.3. Kvalitet analiza, studija i projekcija
  • 4.5.4. Donošenje odluka

4.6. Problemi energetske tranzicije

  • 4.6.1. Biomasa
  • 4.6.2. Spaljivanje otpada
  • 4.6.3. Status varijabilnih izvora električne energije
  • 4.6.4. Evropske nuklearne elektrane
  • 4.6.5. Problemi koje stvaraju male hidroelektrane

4.7. Problemi integracije obnovljivih izvora

  • 4.7.1. Problemi u proceni kapaciteta za skladištenje
  • 4.7.2. Problemi očuvanja minimalnog iznosa inercije u sistemu
  • 4.7.3. Prepreke u uvećanju fleksibilnosti potrošnje
  • 4.7.4. Zamena TE na ugalj i snaga zamenskih izvora
  • 4.7.5. Troškovi gradnje kapaciteta za skladištenje
  • 4.7.6. Troškovi unapređenja mreže
  • 4.7.7. Uticaj udela OIE i udela baznih izvora na troškove tranzicije

4.8. Smernice za određivanje optimalnog udela OIE
4.9. Potencijal informacionih tehnologija u elektroenergetici

  • 4.9.1. Potrošači koji poseduju kapacitete za proizvodnju i skladištenje
  • 4.9.2. Dugoročni ciljevi digitalizacije EES
  • 4.9.3. Uticaj digitalizacije na regionalnom i globalnom planu

4.10. Značaj angažovanja domaće industrije

5. Potencijal solarnih i vetro-elektrana u Srbiji
5.1. Potencijal srpskih vetroelektrana

  • 5.1.1. Evropska iskistva
  • 5.1.2. Uvećanje udela vetroelektrana u Srbiji
  • 5.1.3. Troškovi integracije i procena ostvarivog udela OI‐EE u Srbiji

5.2. Potencijal solarnih elektrana priključenih „iza brojila“

  • 5.2.1. Okvirne procene
  • 5.2.2. Procena zasnovana na prosečnoj krovnoj površini po glavi stanovnika
  • 5.2.3. Procena zasnovana na broju stambenih objekata
  • 5.2.4. Očekivana dinamika rasta proizvodnje „iza brojila“

5.3. Uticaj “izvora iza brojila“ na ravnopravnost učesnika
5.4. Tipski projekt za ugradnju fotonaponskog izvora „iza brojila“

  • 5.4.1. Standardizovani projekti i objedinjena nabavka
  • 5.4.2. Mere za uvećanje broja zainteresovanih potrošača‐proizvođača

5.5. Potencijal velikih solarnih elektrana

  • 5.5.1. Oslanjanje na domaću industriju

5.6. Upadni ugao i kombinovanje toplotnih i fotonaponskih sistema
5.7. Solarne elektrane sa koncentratorima i sa parnim ciklusom
5.8. Kapacitet, snaga i troškovi gradnje kapaciteta za skladištenje

  • 5.8.1. Pregled raspoloživih tehnologija za skladištenje
  • 5.8.2. Investicioni troškovi baterijskih kapaciteta za skladištenje
  • 5.8.3. Operativni troškovi, održavanje i LCOS
  • 5.8.4. Procena neophodnih kapaciteta za skladištenje
  • 5.8.5. Kritički osvrt na procenu neophodnih kapaciteta za skladištenje
  • 5.8.6. Ukupni troškovi gradnje, rada i dekomisije baterijskih postrojenja
  • 5.8.7. Životni vek, stepen korisnog dejstva i troškovi ponovne gradnje
  • 5.8.8. Uticaj postrojenja za skladištenje na životnu sredinu
  • 5.8.9. Sinergija između sektora

5.9. Zaključak

6. Promene u strukturi izvora električne energije
6.1. Postojeće stanje
6.2. Uvećanje udela OIE do 2030. godine i uticaj bezinercionih izvora

  • 6.2.1. Analitička razmatranja uticaja bezinercionih izvora
  • 6.2.2. Procene udela bezinercionih izvora zasnovane na računarskoj simulaciji
  • 6.2.3. Proizvodnja i skladištenje do 2030. uz umereni rast udela OIE
  • 6.2.4. Proizvodnja i skladištenje do 2030. uz veći rast udela OIE
  • 6.2.5. Kritički osvrt i diskusija
  • 6.2.6 Poređenje baterijskih postrojenja za skladištenje i RHE
  • 6.2.7. Optimalni udeo baterijskih i RHE kapaciteta za skladištenje

6.3. Projekcije potrošnje električne energije do 2050. godine

  • 6.3.1. Raspoložive procene o promeni potrošnje do 2050. godine
  • 6.3.2. Uvećanje potrošnje usled elektrifikacije transporta
  • 6.3.3. Energija potrebna za obradu, razmenu i skladištenje podataka
  • 6.3.4. Procena bruto proizvodnje električne energije u Srbiji 2050. godine
  • 6.3.5. Poređenje sa projekcijama potrošnje za Nemačku
  • 6.3.6. Sažetak
  • 6.3.7. Zaključak

6.4. Troškovi energetske tranzicije

  • 6.4.1 Primarni izvori neophodni za napajanje potrošača tokom 2050. godine
  • 6.4.2. Troškovi tranzicije za srednji rast potrošnje do 2050. godine
  • 6.4.3. Troškovi tranzicije za gornju graničnu potrošnju do 2050. godine
  • 6.4.4 Troškovi tranzicije za donju graničnu potrošnju do 2050. godine
  • 6.4.5. Troškovi tranzicije ‐ zbirni prikaz

6.5. Preporučena struktura bruto proizvodnje električne energije

  • 6.5.1. Uticaj udela OIE na troškove tranzicije
  • 6.5.2. Predloženi scenario promene bruto proizvodnje 2021‐2060
  • 6.5.3. Usklađenost sa dokumentom ClimateStrategyandActionPlan(GFA)
  • 6.5.4. Usklađivanje sa EU i potreba za suverenim odlučivanjem

7. Problemi i rešenja elektroenergetike na duži rok
7.1. Razvoj energetike tokom narednog veka

  • 7.1.1. Mogućnosti korišćenja energije sunca putem globalne mreže
  • 7.1.2. Rad mreža sa naizmeničnim strujama
  • 7.1.3. Priključenje bezinercionih izvora
  • 7.1.4. Korišćenje OIE izvan električne mreže
  • 7.1.5. Mreže sa jednosmernim strujama i povezivanje kontinenata

7.2. Uloga distribuiranog računarstva u integraciji obnovljivih izvora
7.3. Neki vidovi ne-električnog korišćenje solarne energije

  • 7.3.1. Termo‐solarni paneli
  • 7.3.2. Korišćenje energije sunca za dobijanje gasovitih goriva
  • 7.3.3. Veštačka fotosinteza

7.4. Nuklearne elektrane

  • 7.4.1. Rizici
  • 7.4.2. Uloga domaće nauke i struke
  • 7.4.3. Nuklearno gorivo
  • 7.4.4. Investicije
  • 7.4.5. Integracija obnovljivih izvora i nuklearnih elektrana
  • 7.4.6. Nuklearno‐vodonička inicijativa
  • 7.4.7. Zaključci

7.5. Korišćenje biomase za proizvodnju biogasa
7.6. Vodonik

  • 7.6.1. Evropska vodonična inicijativa
  • 7.6.2. Vodonik kao gorivo
  • 7.6.3. Korišćenje vodonika za skladištenje energije
  • 7.6.4. Primene vodonične inicijative u zemaljama severozapadne Evrope
  • 7.6.5. Perspektive vodonika u srpskoj energetici
7.7. Značaj energetske efikasnosti
  • 7.7.1. Energetska efikasnost u industriji
  • 7.7.2. Energetska efikasnost u domaćinstvu
  • 7.7.3. Cene električne energije
  • 7.7.4. Zaključak

8. Akcioni plan

9. Preporuke
9.1. Zamenski izvori

  • Korišćenje biomase
  • Spaljivanje otpada
  • Geotermalna energija
  • Termoelektrane na ugalj
  • Termoelektrane na prirodni gas
  • Hidroelektrane
  • Nuklearne elektrane (NE)
  • Udeo varijabilnih izvora i skladištenje
  • Vetroelektrane
  • Solarne elektrane 2020‐2050
  • Solarne elektrane ‐ perspektive na duži rok
  • Energetska efikasnost
  • Digitalizacija, sinergija između sektora i unapređenje mreže

9.2. Usklađivanje sa globalnim razvojem i donošenje odluka

  • Putevi tranzicije u svetlu interesa potrošača i društva
  • Kvalifikovana naučna i stručna podrška
  • Oslonac na pozitivna iskustva EU
  • Sagledavanje negativnih iskustava EU
  • Suvereno odlučivanje o energetici
  • Jačanje domaće elektroindustrije
  • Prednosti i rizici preuzimanja agendi EU

9.3. Načelne preporuke

  • Očuvanje životne sredine
  • Strateško planiranje
  • Vremenski period na koji se odnosi Strategija
  • Top‐down i/ili bottomup
  • Uključivanje potrošača u odlučivanje
  • Prioriteti
  • Mera u oslanjanju na tržišne mehanizme
  • Dinamika tranzicije
  • Institut za energetiku
  • Evaluacija svih argumentovanih predloga
  • Vertikalna povezanost
IZVOD O LITIJUMU

Pitanje tehnologije baterija u postrojenjima za skladištenje

Postojeće litijum-jonske baterije su zapaljive. Rizici njihovog samozapaljenja zavise od stanja i uvećavaju se prilikom potresa ili transporta. I pored mera za smanjenje rizika243, zabeleženi su brojni incidenti i nesreće244. Baterije na bazi litijuma predstavljaju požarnu opasnost i opasnost po životnu sredinu, pogotovu u slučajevima gde se na istom mestu nalazi velika količina baterija, što je slučaj u elektroenergetici. Pored litijuma, gradnja litijumskih baterija zahteva korišćenje drugih materijala čije su zalihe u opadanju a cena u porastu. U toku je razvoj jevtinijih i sigurnijih natrijum jonskih245baterija koje imaju potencijal da postanu trajnije i pouzdanije rešenje za skladištenje energije u EES. Dileme o izboru baterijske tehnologije i mogućnost greške bi bili manje izraženi ukoliko bi dinamika tranzicije predvidela tehničko unapređenje postojećih kapaciteta radi produžetka njihovog rada uz korišćenje raspoloživih domaćih resursa, dok bi se konačan izbor novih tehnologija i zamenskih izvora obavio nakon konsolidacije odgovarajućih rešenja.

5.8.3. Operativni troškovi, održavanje i LCOS

Navedeni broj ciklusa može uvećati troškove održavanja u cilju očuvanja kapaciteta (5.8.3a). Prema do sada raspoloživim podacima, jedino litijum-gvožđe-fosfatne baterije mogu dostići 6000 ciklusa. Među litijum-jonskim baterijama251 koje odgovaraju primenama skladištenja u EES252, već danas postoje rešenja zadovoljavajućih karakteristika koja mogu dostići253 3000 ciklusa, i koje mogu imati životni vek do 10 godina254. Uz 10-godišnji životni vek i ukupni broj ciklusa jednak 3000, ukupni troškovi svedeni na jedinicu skladištene energije iznose 296 $ US/kWh, dok bi ukupna energija predata mreži tokom 10-godišnjeg životnog veka sa 3000 ciklusa bila 3 MWh/kWh (scenario 2).

197 Litijum-jonske baterije su zapaljive, u slučaju požara, oslobađaju se značajne količine otrovnog gasa HF, stoga je gradnja jedinica velikog kapaciteta skopčana sa rizicima(https://www.iata.org/en/programs/cargo/dgr/lithium-batteries/)
241 Potrebno je sačiniti detaljniji proračun na bazi bližih podataka o ukupnim gubicima, o efektima isparavanja, kao i o pozitivnim efektima pohranjenih vodenih masa na proizvodnju hidroelektrana koje postoje u donjem toku
242 Enhanced Frequency Response; National Grid: London, UK, 2016.
243 https://www.fire.tc.faa.gov/pdf/TC-TT16-55.pdf
244 https://www.faa.gov/hazmat/resources/lithium_batteries/media/Battery_incident_chart.pdf
245 https://www.faradion.co.uk/technology-benefits/superior-safety/
251 Crawford AJ, Huang Q, Kintner-Meyer MCW et al (2018) Lifecycle comparison of selected Li-ion battery chemistries under grid and electric vehicle duty cycle combinations. J Power Sources 380:185–193
252 Purvins A, Sumner M (2013) Optimal management of stationary lithium-ion battery system in electricity distribution grids. J Power Sources 242:742–755
253 Valant C, Gaustad G, Nenadic N (2019) Characterizing large-scale, electric-vehicle lithium ion transportation batteries for secondary uses in grid applications. Batteries 5(1):8
254 Energy Storage—Power to the People; HSBC: London, UK, 2014.


IZVOD: USKLAĐIVANJE SA EU I POTREBA ZA SUVERENIM ODLUČIVANJEM

Ne dovodeći u pitanje neophodnost dekarbonizacije i dostizanja klimatske neutralnosti, treba uočiti da, među putevima za dostizanje navedenih ciljeva koje sugeriše EU, postoje i putevi energetske tranzicije koji ne predstavljaju najbolji način da se ispune interesi srpske elektroprivrede, industrije i stanovništva. Ne dovodeći u pitanje ispravnost mnogih evropskih inicijativa, treba uočiti da je tokom energetske tranzicije u EU bilo brojnih skretanja u slepe ulice, usvajanja i primene rešenja od kojih se docnije moralo odustati.

Među takvim rešenjima je oslanjanje na biomasu, spaljivanje otpada u energetske svrhe, izuzimanje pojedinih izvora iz tržišnih mehanizama, neodlučnost u pogledu korišćenja nuklearnih elektrana, podsticanje gradnje malih hidroelektrana, kao i druge inicijative navedene u odeljcima 4.5, 4.6 i 4.7. Za Srbiju je od velikog značaja da se osloni na objektivnost i nepristrasnost domaće nauke i struke, sa ciljem da se blagovremeno prepoznaju rešenja koja neće opstati na duži rok, da se obuzda prolazni entuzijazam i spremnost nekritičkog prihvatanja takvih rešenja, i da se usmere sredstva i vreme ka rešenjima energetske tranzicije u skladu sa interesima potrošača

Ubrzani splet događaja i promena nagoveštava dolazak vremena iskušenja, vremena u kome će promene klime i urušavanje tradicionalnih načina organizovanja društva mnogima uskratiti pravo na bezbrižnu dokolicu u očekivanju sve bolje budućnosti. Vizije zatrovanog vazduha, borbe za hranu, vodu i resurse se postepeno sele iz apokaliptičnih romana i filmova u zabrinjavajuću svakodnevicu. U svetu gde izumiru vrste, nestaju jezici, narodi i identiteti, i gde borba za opstanak potiskuje obzire u drugi plan, preduslov opstanka za društva kakvo je srpsko je oslanjanje na sopstvenu pamet i revnosno očuvanje sposobnosti i prava da se o pitanjima od vitalnog značaja suvereno odlučuje.


NAČELNE PREPORUKE

Očuvanje životne sredine

Putevi koji vode ostvarivanjuciljeva energetske tranzicije i dostizanju klimatske neutralnosti razlikuju se u pogledu udela varijabilne energije, udela nuklearnih elektrana, kapaciteta neophodnih skladišta, načina dekarbonizacije u sektoru transporta i u pogledu drugih aspekata.

Prestanak korišćenja fosilnih goriva skopčan je sa primenama novih tehnologija koje donose nove i drugačije rizike za životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Površna sagledavanja i ishitreno donošenje ili preuzimanje odluka može izložiti životnu sredinu i stanovništvo neočekivanim rizicima. S druge strane, rešenje ne može biti ni oklevanje niti odlaganje. Uz pomoć objektivne i kvalifikovane struke, neophodno je proaktivno pratiti razvoj i primenu novih energetskih tehnologija sa posebnom pažnjom na njihov dugoročni uticaj na životnu sredinu.

Strateško planiranje

Planiranje razvoja elektroenergetike treba vršiti u sklopu planiranja razvoja celokupne energetike, budući da se sa vremenom i razvojem tehnologije potrebe srpskog stanovništva i privrede za pojedinim vidovima finalne energije međusobno smenjuju, i time utiču i na strukturu angažovanih izvora primarne energije za njihovu proizvodnju.

Vremenski period na koji se odnosi Strategija

Period na koji se donose strategije mora biti ozbiljno produžen da bi omogućio blagovremenu i adekvatnu pripremu svih neophodnih obrazovnih, naučnih, razvojnih, institucionalnih, društvenih i političkih uslova za primenu strateških opredeljenja. U nedostatku takvog dobro osmišljenog pristupa, u dosadašnjem periodu nisu mogli biti ostvareni ni akcioni planovi za svega nekoliko godina, što je dovodilo do loših rešenja, lišavalo smisla svako planiranje i prepuštalo razvoj energetike slučaju.

Uobičajeni (’top-down’) postupak predviđanja buduće potražnje električne energije, sačinjen na osnovu nekoliko alternativnih scenarija promene godišnje stope rasta, treba kombinovati sa istovremenom projekcijom budućeg razvoja pojedinih sektora potrošnje (’bottom-up’) uvažavajući sve očekivane promene tehnologije u njima. Uz iteracije, kombinovani pristup bi suzio opseg neizvesnosti (’rasipanje’) među scenarijima. Stvorila bi se mogućnost izrade mnogo konkretnijih i funkcionalnijih akcionih planova, kao i izrada preciznijeg Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike (i elektroenergetike u okviru nje) na duži (od sada uobičajenog/propisanog) rok uz blagovremeno planiranje i obezbeđenje izvora finansiranja za njegovu realizaciju.

Uključivanje potrošača u odlučivanje

U fokusu savremenog razvoja energetike je njena tranzicija sa fosilnih na druge izvore primarne energije, koja se ne odvija spontano kao do sada, već pod pritiscima da se smanji ili potpuno obustavi intenzivna nekontrolisana eksploatacija prirodnih resursa uz prekomerno zagađivanje životne sredine i narušavanje klimatske ravnoteže. Teret takve tranzicije se, uz enormne troškove, prenosi na stanovništvo, koje je praktično isključeno iz procesa odlučivanja. Neophodno je suštinski uključiti sve učesnike u procese odlučivanja kroz široke, dobro osmišljene i argumentovane rasprave koje bi trebalo da zamene formalne prezentacije unapred donetih ili preuzetih odluka. Na takav način bi sve zainteresovane strane pronašle svoj interes u energetskoj tranziciji, kao i razlog da je podrže, što bi smanjilo rizik da brzopleta rešenja dovodu do blokada.

Prioriteti

Strategija bi trebalo da predvidi razvoj energetike, donošenje odgovarajućih odluka i planiranje korišćenja primarnih izvora energije, proizvodnih i ljudskih potencijala u skladu sa interesima srpskog društva, čemu treba podrediti i sve druge ciljeve i inicijative na domaćem i međunarodnom planu. Oslanjanje na strane investicije, savete i preporuke koje bi se mogle obezbediti sopstvenim snagama i pameću, na uvoz opreme koja bi se mogla proizvesti u Srbiji i na angažovanja ljudskih resursa država kreditora, na mestima gde bi mogla raditi domaća radna snaga, ne vodi ka ostvarenju dugoročnog interesa srpskog društva. U promišljanje i odlučivanje treba uključiti kvalifikovane predstavnike srpske nauke i struke čiji integritet garantuje ostvarivanje interesa srpskog društva.

Mera u oslanjanju na tržišne mehanizme

Brojna dosadašnja iskustva ukazuju na problematične pravce razvoja, nedovoljno promišljene odluke i neprihvatljive uticaje na donosioce odluka koji nastaju usled neumerenog i/ili neprimerenog oslanjanja na tržište. Potpuno poverenje u tržište se smatra neodgovarajućim441 čak i u oblastima gde su vremenske konstante mnogo kraće nego u energetici, gde povezanost sa širim društvenim interesom nije tako izražena i gde vertikalna povezanost nije od suštinskog značaja. Premda se česti ispadi i pad sigurnosti ne mogu jednoznačno vezati za uvođenje tržišnih mehanizama ili obnovljivih izvora, očigledna je potreba da se uveća sigurnost sistema podsticanjem investicija u infrastrukturu, rezerve, resurse za očuvanje integriteta sistema i u druge neophodne resurse koji nisu isplativi na kraći rok. Pored toga, neophodno je obavezati sve izvore (pa i obnovljive) da rade u režimu koji doprinosi robusnosti sistema, kao i da obavljaju pomoćne funkcije koje doprinose stabilnosti i otpornosti na suzbijanje poremećaja. Premda međunarodni položaj Srbije i uticaj stranog faktora ograničavaju prostor za odlučivanje, potrebno je uložiti sav razuman napor i iskoristiti sav slobodan prostor da se ublaže negativni uticaji deregulacije na vertikalnu povezanost u energetskom sektoru, kao i da se ključne odluke i investicije zadrže u krugu domaće nauke, struke i elektroprivrede.

Dinamika tranzicije

U pogledu određivanja dinamike tranzicije, mora se imati u vidu da su troškovi primene novih tehnologija najveći u prvoj fazi, pre konsolidacije tržišta, te da se iz uvećane cene koju plaćaju prvi korisnici najčešće finansira razvoj. Budući da Srbija nema interes da postane uvoznik tehnologija u čijoj proizvodnji ne učestvuje, neophodno je da srpska spremnost za primenu koraka ubrzane energetske tranzicije, koju diktiraju uticajne zemlje Unije, bude praćena odgovarajućim transferom tehnologije i angažovanjem domaće struke i domaćih kapaciteta za proizvodnju odgovarajuće opreme i gradnju postrojenja.

Institut za energetiku

Naučnu i stručnu javnost treba uključiti u donošenje odluka na način koji omogućuje stalno angažovanje nezavisnih stručnjaka i eksperata po ugledu na nekadašnji savet elektroprivrede, ili kroz zaseban institut za energetiku, po ugledu na veoma dobra iskustva Nemačke, Slovenije (Institut Jožef Štefan) i Hrvatske (Institut Hrvoje Požar).

Evaluacija svih argumentovanih predloga

Strateško planiranje energetike je posao u kome ne sme biti unapred odbačenih rešenja, niti se rešenja sugerisana aktuelnim agendama i inicijativama mogu unapred i nekritički prihvatiti bez objektivne i kvalifikovane stručne procene. Šanse za pronalaženje optimalne trajektorije energetske tranzicije su najveće ukoliko se razmotri i prouči veći broj suprotstavljenih predloga i rešenja.

Vertikalna povezanost

Vertikalno povezivanje sektora energetike i jačanje elektroprivrede može olakšati predstojeće korake tranzicije i smanjiti njene troškove, koje u krajnjoj liniji plaća stanovništvo. Izvori u vlasništvu privrednih subjekata imaju povlašćeni status i ne snose obaveze niti troškove očuvanja stabilnosti, robusnosti i žilavosti sistema. Ugovorene obaveze prema kompanijama-vlasnicima izvora ograničavaju mogućnost uticaja na njihov rad radi očuvanja stabilnosti i sigurnosti snabdevanja. Budući da će udeo varijabilne energije uskoro dostići nivo gde su troškovi integracije varijabilne energije, koji se socijalizuju i opterećuju potrošače, višestruko veći od troškova gradnje solarnih i vetroelektrana, koje bi plaćali privredni subjekti, potrebno je proveriti opravdanost dosadašnje prakse, sagledati mogućnost većeg investiranja u izvore od strane elektroprivrede, i sprovesti evropske mere kojima se obavezuju svi izvori (pa i oni u privatnom vlasništvu) da primenjuju pomoćne stabilizacione funkcije ili da odgovarajuće funkcije otkupe. Premda je otvaranje tržišta neminovnost i zahtev EU, treba ga sprovoditi mudro, ne ugrožavajući elektroprivredu.

Autori pozivaju sve čitaoce da koriste dokument uz neophodnu proveru sprovedenih proračuna, sa ili bez pomoći autora, uz kritički osvrt na navedene reference i izvore.

Autori pozivaju sve čitaoce da dostave svoje primedbe, kritike, komentare, diskusije, predloge i priloge na adresu Odbora (https://odborzaenergetiku.rs/).

441 Tomas Bjorkman, “The Market Myth”, Cadmus, Volume 2 - Issue 6, May 2016



SANU: Akademijski odbori

Srpska akademija nauka i umetnosti počela je 2015. godine sa osnivanjem Akademijskih odbora, što je propisano Statutom SANU iz 2014. godine. Odluku o obrazovanju akademijskog odbora donosi Predsedništvo SANU na predlog odeljenja, grupe odeljenja ili grupe članova SANU. Predlog za obrazovanje akademijskog odbora treba da sadrži naziv odbora, oblast rada, ciljeve rada, predlog za predsednika odbora i inicijalnu grupu za članove odbora. Predsednici akademijskih odbora su članovi SANU a u članstvo akademijskih odbora, pored članova SANU, mogu da budu birani ugledni stručnjaci iz datih oblasti, iz drugih naučnih ustanova i ustanova iz oblasti umetnosti.

U SANU u periodu od 2015. godine do danas, aktivno deluju sledeći akademijski odbori:

  • ODBOR ZA OBRAZOVANJE
  • ODBOR ZA VISOKO OBRAZOVANJE
  • ODBOR ZA SELEN I MAGNEZIJUM
  • ODBOR ZA DINAMIKU KLIMATSKOG SISTEMA ZEMLJE I DELO MILUTINA MILANKOVIĆA
  • ODBOR „ČOVEK I ŽIVOTNA SREDINA“
  • ODBOR ZA PROUČAVANJE ŽIVOTA I DELA SRPSKIH NAUČNIKA I PISANJE ISTORIJE SANU
  • ODBOR ZA SELO
  • ODBOR ZA PROUČAVANJE FAUNE SRBIJE
  • ODBOR ZA FLORU I VEGETACIJU
  • ODBOR ZA PROUČAVANJE KOSOVA I METOHIJE
  • ODBOR ZA MEĐUNARODNU SARADNJU
  • ODBOR ZA IZUČAVANJE REPRESIJE (Goli otok i drugi logori i zatvori)
  • ODBOR ZA BIOMEDICINSKA ISTRAŽIVANJA
  • ODBOR ZA SARADNJU SA NAŠIM NAUČNICIMA I UMETNICIMA U INOSTRANSTVU
  • ODBOR „PRIRODNI I TEHNIČKO–TEHNOLOŠKI RESURSI SRBIJE“
  • ODBOR ZA ENERGETIKU
  • ODBOR ZA KULTURU I UMETNOST
  • ODBOR ZA ISTORIJAT I OBJAVLJIVANJE AKADEMSKIH BESEDA
  • ODBOR ZA MATERIJALE
  • ODBOR ZA IZUČAVANJE I PRAĆENJE STRATEGIJE NAUKE I NAUČNE POLITIKE
  • ODBOR ZA PISANJE BIOGRAFIJA PREDSEDNIKA DSS, SUD, SKA I SANU
  • ODBOR ZA SRPSKO PITANJE

SANU: AKADEMIJSKI ODBOR ZA ENERGETIKU

Predsednik
  • akademik Slobodan Vukosavić

Članovi:

  • akademik Zoran Popović
  • akademik Zoran Petrović
  • akademik Fedor Mesinger
  • akademik Dejan Popović
  • akademik Slavko Mentus
  • dopisni član Vladica Cvetković
  • dopisni član Velimir Radmilović
  • dopisni član Vlada Veljković
  • prof. dr Aleksandar Nešković
  • prof. dr Miodrag Mesarović
  • prof. dr Nikola Rajaković
  • prof. dr Miloš Banjac
  • prof. dr Šćepan Miljanić
  • mag. Dragan Vlaisavljević
  • dipl. inž. Ljubo Maćić

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

IZ ARHIVE PPNS: KVALITET VAZDUHA

APLIKACIJA ’XECO VAZDUH’ NA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI



PREPORUKA PPNS

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

ARHIVA PPNS

DREN: EKOLOGIJA

DECEMBAR

  • Prostorni plan Loznice stavljen van snage - sadržao je odobrena istraživanja- litijuma preduzeca Rio Sava (Rio Tinto), Jadar litijum i Euro litijum
  • Dekani traže zapošljavanje 100 biologa i ekologa - da brinu o očuvanju prirode
  • Ekološki protest - Kragujevac, 12. 12. 2021 (VIDEO)
  • Energetika ne poseduje izveštaje o merenju emisije zagađujućih materija u vazduh - utvrdila inspekcija i naložila otklanjanje te nezakonitosti (FOTO, VIDEO)
  • Ršum: Izdao bih sebe i svoju pesmu kad ne bih ustao i nosio transparent protiv zagađenja reka
  • Emotivni govor Stanka Aksentijevića, moderatora ekološkog protesta u Kragujevcu
  • Ekološki protest u Kragujevcu (prvi izveštaji, mediji)
  • Ekološki protest u Kragujevcu (snimak Eko straže)
  • SEOS nastavlja sa protestima i blokadama
  • Vučić: Nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima
  • Vlada povukla iz skupštinske procedure Zakon o eksproprijaciji
  • Okidači za povećanje nivoa zagađenosti vazduha
  • Inspektor naložio Energetici merenje emisije zagađujućih materija za sve lokacije, u skladu zakonom
  • Zabranjeni radovi Euro litijum Balkan, žrtve istraživanja ostale bez vode
  • Memedović u dolini Jadra: Gorak je hleb koji smo danas jeli
  • SOES: Ostajemo pri prvobitnim zahtevima borba je od samog osnivanja usmerena protiv izgradnje rudnika litijuma
  • Episkop Fotije: Moramo braniti danas, braćo i sestre, svoje selo, svoj potok i njivu
  • Danas: Zašto se vije crni dim iznad Kragujevca?
  • Brnabić u Londonu o Rio Tintu (2018): Ja ću se sada direktno uključiti u dalju realizaciju ovog projekta
  • Sve više sportista otvoreno protiv Rio Tinta
  • Predsednik: Šta mislite da ja mogu da uradim? Kokanović: Da se ne otvori rudnik. Nama rudnik ne treba
  • Novak: Čist vazduh, voda i hrana su ključevi zdavlja. Bez toga svaka reč o "zdravlju" je suvišna
  • Kragujevac se budi: Marš sa Drine
  • Razgovor na barikadi: Znamo da ne damo Levač, Jagodinu, Loznicu, Dobrinju, Pranjane
  • Timovi Zaštitnika građana u subotu prate postupanje policije na ulicama
  • Koliko su Kragujevčanima bitne čiste vode
  • Rio Tinto, marš sa Drine - Chiapas & Branko Trijić
  • Rio Tinto Srbiji namenio pilot postrojenje, a još nema studiju izvodljivosti i odobrenja Vlade - piše AFR
  • Postrojenje Jadar dobilo lokacijske uslove od Ministarstva
  • SEOS nastavlja sa blokadama 4. decembra
  • Čekajući efekte saradnje AINS-a sa Ministarstvom i Rio Savom
  • Sadnicе belog jasena pored jezera Bubanj i u naselju Beloševac
NOVEMBAR (49)
  • Fijat obezbedio litijum, vlasnik sklopio sporazum sa dobavljačem iz Australije
  • Protiv sam dolaska Rio Tinta - Bratislav Jugović, poslanik (Aleksandar Vučić - Za našu decu)
  • Intervencija policije u pozadini blokade na tromeđi Kragujevca, Jagodine i Rekovca
  • VIDEO: Barikada na tromeđi Kragujevca, Jagodine i Rekovca, 27. 11. 2021.
  • SEOS: Blokada Srbije jer znamo da zemlju ne damo
  • Da li će i pod kakvim uslovima rudnici biti otvoreni i u zaštićenim područjima?
  • Trenutak istine - Srbija staje u subotu u 14h
  • Prof. dr Dušan Stanojević: Žrtvovaće Srbiju zarad "zelene Evrope"
  • Velika akcija pošumljavanja - Kragujevac, 27. novembar
  • Aplikacija "xECO vazduh" na portalu PRVI PRVI NA SKALI
  • Iz zapisnika SO Rekovac: Inicirani sastanak u Ministarstvu povodom litijuma i izmena Prostornog plana, za koju je obrazovana komisija
  • Ne damo Srbiju - poručili udruženi građani vlastima, ali i Rio Tintu
  • Lidl uočio odstupanja na aplikaciji xECO odžak; Lekić: Lidl napravio grešku, pa ispravio
  • Za čiste vode Kragujevca - onlajn anketa Ekomara
  • SEOS zahteva povlačenje predloga o izmenama Zakona o eksproprijaciji i zakona o referendumu, i poziva na protest 24. novembra
  • Najveći zagađivači u Srbiji PM česticama, arsenom, sumpornim i azotnim oksidima
  • Crveni đavoli (Kragujevac): Rio Tinto, marš iz Srbije
  • PPNS saznaje: RTS emituje spotove Rio Tinta na osnovu ugovora sa agencijom "Medija pul"
  • Ljubica Karađorđević: Zašto da postanemo deponija Evrope?
  • Protest protiv eksproprijacije i referenduma po nacrtu vlade - Beograd, 24. novembar
  • Srbija nije na prodaju! Rio Tinto, marš sa Drine!
  • Gradske vlasti odgovorne za zagađenje vazduha - odlučio sud u Sofiji
  • Jutro u Kragujevcu - vazduh u crvenoj zoni
  • Nastavlja se prikupljanje potpisa za unapređenje stanja voda na teritoriji Kragujevca
  • PKS bila "logistička podrška" za promociju studije Rio Tinta, ali taj dokument "ne poseduje"
  • Prevod "dokumenata iz Brisela" o Rio Tintu u Srbiji
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 13. 11. 2021: (16:00)
  • Započeto prikupljanje potpisa za unapređenje stanja vodenih površina u Kragujevcu
  • Zabrinjavajući projekti spram "ružičste prezentacije iskustava Rio Tinta u svetu" (iz predavanja prof. dr Ratka Ristića u SANU 6. maja 2021)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji (88. sednica Vlade, 3. 11. 2021)
  • Potpis Kragujevčana za unapređenje stanja vodenih površina na teritoriji grada - 12. i 13. novembar, 12:00-15:00
  • Studija izvodljivosti Jadar: Mineralni resursi litijuma u svetu - 80Mt, u Srbiji - 1Mt
  • Bilo koji rudnik, a pogotovo rudnik litijuma, bio bi poguban za ceo Levač - Ljubiša Stevanović, direktor Poljoprivredno-veterinarske škole u Rekovcu
  • Stav Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) o realizaciji prostornog plana posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita "Jadar"
  • Pet zemljotresa u Srbiji 7. novembra
  • SANU: Projekat Jadar - šta je poznato? (apstrakti i snimak naučnog skupa)
  • Zahtev za RTS - ugovor o oglašavanju Rio Tinta
  • Opština Rekovac nije za eksploataciju litijuma - Aleksandar Đorđević, predsednik SO (VIDEO)
  • Smenjeni direktor omogućio 12 miliona dinara za nepostojeći sajt bez javne nabavke
  • Zemljotres u 14:24 na teritoriji Brusa (Sudimlje), M=23
  • Odbornici SO Rekovac jednoglasno protiv istraživanja litijuma
  • Kabinet gradonačelnika Kragujevca najavio vanredni inspekcijski nadzor Energetike, povodom zagađenja 31. oktobra
  • Zemljotres u 10:21 na teritoriji Knića (MZ Balosave), M=2,2
  • Izveštaja iz senke Koalicije 27: Poglavlje 27 u Srbiji - napredak pod ključem
  • Tamna strana grejanja u Kragujevcu ali i shvatanja slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja
  • Osnovan Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS)
  • Iza vesti: Prorektor Ristić o zagađenju, litijumu i Rio Tintu
  • Nesvakidašnji dim iz Energetike prijavljen nadležnima, prva reagovala načelnica Okruga: Ne posedujemo traženu informaciju (FOTO, VIDEO)
  • Eksploatacija litijuma na dnevnom redu sednice SO Rekovac 4. novembra
OKTOBAR (31)
  • FOTO: Energetika Kragujevac, 31. 10. 2021. (16:30)
  • Na predstavljanju Studije ekonomskog uticaja Projekta Jadar u PKS pitanja novinara bila nepoželjna
  • Ekomar: Onlajn predavanje i terensko istraživanje 1. i 3. novembra
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 29. 10. 2021. (8:00)
  • Pacifikacija protesta i otvaranja rudnika Rio Tinta - interes međunarodnih finansijskih institucija, Britanije, SAD, Australije, Nemačke....
  • Ja ću ovo da sačuvam po cenu života - Ljiljana Bralović, Pranjani (Da sam ja neko)
  • Upozorenje iz Bora, usled najave rušenja dimnjaka (Ziđin): Ne izlazite iz stanova bez potrebe!
  • Ustav Republike Srbije: Zdrava životna sredina; Sloboda preduzetništva
  • Žitelji Dragova (Levač) sprečili pristup zemljištu za rudarsko istraživanje (FOTO, VIDEO)
  • Unicef: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
  • U Kragujevcu dorađena preliminarna lista za sufinansiranje energetske efikasnosti kuća
  • Bezbedna voda na javnim česmama Bubanj, Šumarice i Divostin, neispravna u Košutnjaku, Teferiču, Beloševcu, Ždraljici, Kapovcu, Petrovcu i Grujinoj česmi
  • Vujović: Prekomerno aerozagađenje zabeleženo u više gradova u Srbiji od kako je počela grejna sezona
  • Rio Sava: Zahtevi za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje priključnog razvodnog postrojenja 110kv Jadar i dalekovoda
  • Energetikа (Kragujevac): Početak grejne sezone
  • Razgovori o tekućim vodama Kragujevačke kotline (onlajn predavanje)
  • Prof. Ristić: Državni aparat da se stavi u službu zaštite životne sredine - javnost ne prihvata da se radi po lošim praksama
  • Otpadna voda-potok-jezero u Šumaricama!? (2020/2021)
  • Grad prihvatio inicijativu Ekomara - unaprediće Lokalni registar izvora zagađivanja (LRIZ)
  • Razgovori o tekućim vodama Kragujevačke kotline (onlajn predavanje)
  • Zahtev REM-u da zabrani reklamu Rio tinta
  • SKC: Uticaj rudarenja na prirodu
  • Klub akcijaša: Uređenje dela Spomen-parka
  • Srbiju "buše" do temelja - slučaj istraživanja litijuma u Levču
  • Udruženja građana na predstavljanju Nacrta Plana razvoja Kragujevca
  • Uz Uglješnicu, pritoku Lepenice (VIDEO)
  • Energetika (Kragujevac) - iz ugla potrošača (VIDEO)
  • Meštani Pranjana i Družetića oterali nepozvane goste - predstavnike ’ćerke firme’ Rio Tinta
  • Đački parlament: Eko strit parti, 9. oktobra
  • Mesna zajednica jeste organ vlast - to razume MZ Beloševac, ali ne i MZ Ilićevo
  • Lokalni registar izvora zagađivanja - šest meseci kasnije

SEPTEMBAR (23)

  • Anketa: Kakvo je vaše mišljenje o stanju voda u Kragujevcu?
  • U Kragujevcu održana konferencija "Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji - nordijska iskustva"
  • Ekomar: Uspostaviti kontinuirani monitoring površinskih voda Kragujevca
  • Zavrni rukave: Sakupljeno 70 džakova smeća sa Hipodroma
  • Zavrni rukave: Hipodrom, 26. septembar
  • RERI: Šta smo disali između dva septembra
  • Đački parlament: Eko strit parti 2. oktobra
  • Alarmantna publikacija "Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji" skrivana od javnosti?
  • Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine
  • Dragana Đorđević: Zataškava se zastrašujuća istina koju Rio Tinto sprema Srbiji
  • Dolazak Rio Tinta je paradigma apokalipse - iz odgovora prof. Ristića ministarki Mihajlović
  • CINS: Bor sve opasniji po zdravlje ljudi - pokazuje novi izveštaj o kvalitetu vazduha
  • Vujović: Ulaganje Ziđina u modernizaciju postrojenja važno za životnu sredinu; RERI: Ministarka zadovoljna kako napreduje izgradnja nelegalnih objekata u Boru
  • Ljubivoje Ršumović - Zar ćemo opet dozvoliti
  • Prof. Ristić: Litijumska bajka nije razvojna šansa Srbije
  • Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (2012)
  • Sa protesta u Rekovcu protiv istraživanja litijuma: Nije politikanstvo već borba za opstanak naroda
  • Ugovorena zamena kotlova Energetike, rok za završetak radova je 120 dana
  • Grad Kragujevac objavio konkurs za sufinansiranje energetske efikasnosti porodičnih kuća
  • Litijum u Levču? Ne! Odbranimo Rekovac! (snimak protesta, 3. 9. 2021)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • Preliminarni zahtevi protesta za bezopasan vazduh
  • Energetika podnela zahtev za procenu uticaja rekonstrukcije kotlarnice na životnu sredinu
AVGUST (8)
  • Protest ’Odbranimo Rekovac’ 3. septembra (17:00)
  • Protestna okupljanja u Beogradu - 28. avgusta, 4. i 11. septembra (VIDEO)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • DW: Litijum iz Nemačke - ekološki besprekoran i jeftin
  • Kragujevac objavio preliminarnu listu privrednika za energetsku tranziciju
  • Ekomar: Ima li života (u) Lepenici?
  • Tribina o potencijalnim problemima pčelara usled otvaranja rudnika litijuma (VIDEO)
  • CINS: Kako je Rio Tinto kupovao Loznicu - od gosta na slavi do neprijatelja (FOTO, VIDEO)

JUL (24)

  • Dekan Ristić: Odbornici Loznice ishitreno odlučili, projekat Jadar zvanično nije odobren
  • Divlje deponije - problem JKP na terenu i grada na konkursu Ministarstva za dodelu sredstava (FOTO, VIDEO)
  • Za Prostorni plan Grada Loznice glasao 41 odbornik, šest bilo protiv, od 50 prisutnih na početku sednice (VIDEO)
  • Storenergy (Kragujevac) - za ulazak supruge Zvonka Veselinovića u posao sa Nikolom Petrovićem
  • Marš sa Drine - Protest u Loznici, 29. jula
  • Eksplodirao hemijski kompleks u Leverkuzenu (VIDEO)
  • Ćuta poziva viđenije ljude, Porfirija, Novaka da stanu uz narod
  • Dr Tatjana Brankov: Vraćaju li se pedesete sa sloganima: Industrija je simbol bogatstva, Poljoprivreda je simbol siromaštva?
  • Zelena pijaca rekonstruisaće se do kraja godine, saniraće se i previđena fasada (VIDEO, FOTO)
  • Kragujevac pozvao privrednike da učestvuju u programu energetske tranzicije
  • RERI: Otvoreno pismo Vučiću; WWF: Zašto peticija za zaustavljanje štetnog Zakona o vodama?
  • Peticija: Zaustavimo štetni Zakon o vodama!
  • Pištaljka: Država Savezu vinara platila 12 miliona za informacije sa Vikipedije
  • Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu ’Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu’, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zahtev: Hitno povlačenje neustavnog Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure
  • Birn: Iz diplomatske depeše - Jadar 2
  • Procena uticaja na životnu sredinu potrebna Belkalu za prečišćavanje otpadnih voda; za projekte Telekoma i A1 ne treba, čeka se odluka za Bekis Osiride
  • Kragujevac prodaje parcele u centru i zonama Servis 2 i Feniks
  • Odbranimo rijeke Balkana - usvojen osnivački akt (VIDEO)
  • Ugovorena zamena kotlova u Energetici, ubrzo studija o 40 hiljada tona pepela
  • RTK: Grad Kragujevac potpisao ugovore sa ekološkim udruženjima
  • Grad Kragujevac i udruženja potpisali ugovore za projekte u oblasti zaštite životne sredine
  • Forum Poverenika: Koliko su građanima dostupne informacije o zaštiti životne sredine u Srbiji?
  • JKP Šumadija pripala nagrada "brend lider"

JUN (22)

  • Kragujevac izrađuje Plan detaljne regulacije Bešnjaje
  • I MHE Tošovići kod Raške bez uslova zaštite prirode
  • Forum: Treba li Srbiji rudnik litijuma?
  • Kragujevac potpisao Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije
  • Požar na deponiji u Jovanovcu pod kontrolom
  • Zavrni rukave - Košutnjak, 27. jun
  • Šta misle Kragujevčani: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu
  • Anketa: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Crvena linija: Zelena energija i MHE u regionu
  • Zajača, 2021: Šta ostaje posle rudnika? (VIDEO)
  • Rio Tinto: Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije - ne proizvodimo ih nigde u svetu
  • Jelisaveta Vasilić: Završena je privatizacija društvene svojine, ne smemo da dozvolimo privatizaciju javne svojine
  • Letnji dnevni kamp - Botanička bašta 2021
  • Gradonačelnik G. Milanovca: Šta će istraživanjem biti ugroženo? EU Suvoborska greda: Moramo Vas uputiti na greške, namerne napade i neistine
  • Velika povelja ’Zelena planeta’ posthumno prof. dr Slobodanu Jovanoviću (1955-2021)
  • Prof. Ratko Ristić o politici, Rio Tintu i tome čiji je čovek
  • Prof. Ristić: Iskopavanje litijuma forsiraju ’zapadni prijatelji’, banda predatora i sebičnjaka
  • Jadar risorsiz (Australija) cilja Rekovac za istraživanje litijuma, angažuje bivše menadžere Rio Tinta i sa Balkana
  • Kragujevac - grad bez zagađivača?
  • Kvalitet vazduha u Srbiji: Od merenja ka merama - sporna ocena u slučaju Kragujevca
  • Uručena priznanja ’Zeleni’ i ’Crni list’ za 2020. godinu
  • Naučno-informativni skup u Koštunićima o rudnicima litijuma
MAJ (28)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Kragujevac na vodi - Marka Žvaka (VIDEO, 6:47)
  • Pitanja i odgovori sa sajta ministarstva povodom Programa energetske sanacije zgrada, kuća i stanova koji sprovode lokalne samouprave
  • Izdavanje upotrebne dozvole, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji
  • Kragujevac doneo Pravilnik za mere energetske tranzicije, sledi javni poziv
  • Evropski dan parkova obeležen i u Kragujevcu
  • Zavrni rukave: Košutnjak, 30. maj
  • Preliminarno: Kragujevac finansira 15 projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2021.
  • Otpad u Lepenicu nelegano odlagao Marko trans cargo u vlasništvu Gorana Kojovića - potvrdilo Ministarstvo (FOTO, VIDEO)
  • Memedović: Zapustili smo sami sebe! (VIDEO)
  • Svetski dan pčela - 20. maj
  • Zabrana vanpijačne prodaje - rešenje za divlju deponiju ispod nadvožnjaka, saglasni građani i JKP; na potezu je Grad
  • Mihajlović (18. 5): Istražne bušotine nisu bile predviđene u Topoli; Rešenje Ministarstva (26. 4): Istražni prostor nalazi se na teritoriji Ljiga, Gornjeg Mianovca i Topole
  • Zašto su kompanije Ziđin i Linglong iznad zakona Srbije
  • Energetikа prelazi na gas i sanira pepelište, konačno!
  • Ministarstvo odobrilo istraživanja PD Jadar litijum na pet područja: Rekovac, Ursule, Siokovac, Pranjani i Dobrinja
  • BIRN: Lepenski Vir - betonom na neolit
  • Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji
  • Peticija za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka)
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Ekomar: Čuva se jezero od ’Kragujevca na vodi’, slede nove inicijative
  • Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?
  • Vladimir Stevanović: Očuvana priroda je i lična karta Srbije, mora da bude prioritetna briga države
  • O ubijanju srpskih šuma - prof. Ratko Ristić i prof. Zdravko Popović
  • Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva
  • U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
  • Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari