Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) blokirao je puteve 27. novembra širom Srbije, a jedna od barikada bila je postavljena na Raklju - tromeđi Kragujevca, Jagodine i Rekovca. Povod za ovu pobunu je, pre svega, litijum na teritoriji Rekovca - počev od istraživanja, skrivanih od javnosti od 2017. do proleća ove godine, do eventualnih planova za otvaranje rudnika. Povodi za pobunu udruženih građana su i Zakon o referendumu i Zakon o eksproprijaciji, kao i privatizacija i intenzivna eksploatacija prirodnih bogatstava Srbije.
Na blokiranom Raklju smo razgovarali sa predstavnicima udruženja koja su združila snage. Naše sagovornice su bile prof. dr Ilijana Čutura iz Eko brigade Jagodine, redovni univerzitetski profesor, doktor filoloških nauka, i Marica Živanović Poljo iz Neko brine za Levač, diplomirani inženjer arhitekture, profesor kulture i umetnosti u Kragujevcu.
Najpre nas je zanimalo koje su bile namere SEOS-a i šta je ostvareno u Levču:
Čutura: Namera je bila da blokiramo tromeđu Kragujevca, Jagodine i Rekovca - što smo i ostvarili. Odabrali smo ovaj teren zato što su dve istražne licence na teritoriji Jagodine i Rekovca, njima se spaja oko 270 kvadratnih kilometara. Neposredan povod za okupljanje jesu zakoni o referendumu i eksprooprijaciji. Ovo je protest da država vodi računa o svim svojim građanima. Kada smo formirali organizacije nismo ni pomislili da će da se predlože ovakvi zakoni. Ovo više nije pitanje samo zaštite životne sredine, već ugrožavanja stanovništva Srbije.
Namera jeste ostvarena, ali nije bilo lako svima da dođu do Raklja, a neki su bili i potpuno sprečeni, i to od policije. Ispostavilo se - sasvim neosnovano, u slučaju Ivice Lazarevića, diplomiranog inženjera informatike, zaposlenog u Biblioteci u Jagodini (detaljno OVDE).
Živanović Poljo: Nije bilo lako doći od kuće do Raklja. Zaustavila nas je policija u selu Ratković. Bila su tu tri-četiri policijska vozila, tražili su nam dokumente, pregledali automobile i onda su jako dugo proveravali podatke, možda i duže od pola sata. Kada su nam vratili dokumenta rekli su da ne možemo tim putem dalje do Raklja jer su naprasno u toku neki radovi na putu. Uprkos tome, ostvarili smo što smo naumili. Bio je sasvim solidan broj ljudi. Pokazali smo da se narod probudio, postao je svestan u kakvoj se opasnosti nalazi. Srećna sam što se pokazuje ovakva sabornost, a prati je neviđena pozitivna, konstruktivna energija. To je ono dobro lice Srbije koje nije nestalo i ne skriva se. Ovo je znak upozorenja državi, povod izglasavanja izmena Zakona o referendumu i predloga Zakona o eksproprijaciji. Smatramo da time mogu da se nanesu nesagledive posledice svim stanovnicima Srbije, o čemu je bilo reči u SANU, ali vlast treba da posluša našu stuku i nauku.
Čutura: M smo u početnoj fazi. Rešenje ministarstva postoje za Siokovac, kao i za još četiri područja: Rekovac, Ursule, Pranjani i Dobrinja. Još nisu izlazili na teren, ali poučeni smo iskustvom iz Jadra. Jasno nam je šta se sprema ukoliko sve ovo prođe, ako se neko pojavi i započne sa istražnim radnjama. Imali smo akcije na terenu, više edukativnih tribina po selima i sve su prošle bez ikakvih incidenata ili pritisaka. Zahtevajući informacije od javnog značaja, od opštine smo čak dobili dokument u kojem piše da se lokalna samouprava protivi, kao i mi, i da neće da dozvoli istraživanja, prosto - ne slaže se. Videćemo...
Zanimalo nas je na kakve reakcije žitelja se nailazilo pri obilasku potencijano ugrožene teritorije.
Čutura: Licenca se odnosi na Siokovac, malo selo prema Crnom Vrhu, a njen naziv uopšte nije adekvatan prostoru od oko 100kvkm. Siokovčani su svesni šta se sprema. Međutim, ljudi iz okolnih sela nisu, a ne znaju da su i njihova sela na istražnoj mapi. Reakcije su od - "ne damo ni po koju ceni", do - "neće to kod nas". Mi iz Jagodine se trudimo da ne dođemo u situaciju u kojoj su Jadrani. Na vreme obaveštavamo stanovništvo. Uloga Eko brigade u ovom trenutku jeste da pružimo informacije žiteljima, pre svega u selima. Nemoguće je očekivati, na primer, da poljoprivrednik koji ima deset krava, kada se probudi u pet sati - prvo "gugla" i pretražuje sajtove nadležnih ministarstava i zainteresovanih kompanija ne bi li doznao šta mu se sprema na zemlji koju poseduje.
Pobuna protiv litijuma postala je faktor ujedinjena sve većeg broja sunarodnika i ostalih stanovnika Srbije. To se naročito ogleda u sadejstvu sa meštanima sa teritorije Jadra.
Čutura: Imamo odličnu saradnju. Mi Levčani i Jagodinci smo zajedno sa udruženjima: Ne damo Jadar(Gornje Nedeljice), Suvoborska greda (Pranjani) i Zaštitimo Dobrinju i okolinu (Dobrinja). Formirali smo SEOS, a muka baš tih ljudi iz Jadra nas je pokrenula da branimo svoje zavičaje na vreme. Uz to, namera nam je da pomognemo koliko god smo u mogućnosti, od moralne podrške, koja se podrazumeva sve vreme, do ovakvih akcija, kada javno pokazujemo da znamo da zemlju ne damo, svi zajedno i složno.
Živanović Poljo: SEOS je krovna organizacija svih naših udruženja sa lokaliteta koji su ugroženi istraživanjima litijuma i bora, a toga već ima na terenu, ili, ne daj Bože, nekom budućom eksploatacijom. Ovo je bitan savez jer smo se udružili mi obični ljudi. Samo ovako kako delujemo - zajedno, možemo da ostvarimo cilj. SEOS organizuje blokade na više mesta, a raduje nas što se priključuju i mnoge organizacije, dolaze građani na sopstvenu inicijativu.
Naposletku, sumiramo učinak na teritoriji Rekovcu - od obelodanjivanja Rešenja ministarstva početkom proleća, preko sednice Skupštine opštine, do blokade Raklja.
Živanović Poljo: Pre nekoliko meseci smo najpre jedva došli do informacije šta se zapravo dešava. Upornim višemesečnim radom postigli smo da odbornici ipak donesu Zaključak da se pokreće procedura za izmenu i dopunu postojećeg Prostornog plana. Time bi se stalo na put daljim istraživanjima i ostalim aktivostima na našoj teritoriji. Međutim, tek ćemo da vidimo da li će oni to zaista da sprovedu u delo. Budno motrimo, pratimo proceduru. Ako se to i ostvari, ne smemo da se opuštamo jer nije samo Rekovac bitan. Levčani moraju da se bore za Jagodinu, ali i Loznicu, Dobrinju, Pranjane, svako mesto koje je je u situaciji sličnoj našoj - nema opuštanja.
Podsećamo, SEOS je 23. novembra na platou ispred Narodne skupštine Srbije u Beogradu održao uvodni protest na kojem je pročitano pismo predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću koje sadrži zahteve ovog saveza, nakon čega je i dostavljeno srpskom parlamentu.
PRILOG: ZAHTEVI SEOS-A U CELINI
Opisujući ko čini SEOS, pesnikinja Ljiljana Bralović, iz EO Suvoborska greda, tada je rekla okupljenima:
- Evo, slikom i likom, srpski seljaci, domaćini, zemljodelci žuljevitih ruku i tvrde duše! Obrazovani smo jer imamo obraza. Živimo isključivo od svoga rada i svoji smo na svome. Ne moramo nikome da se pravdamo, ni račune da polažemo. Zato bi jedni da nam uzmu zemlju, drugi da se o našu muku okoriste, treći bi kao krpelji krv da nam popiju. Ali smo mi tvrd orah. Mnogi će o nas zube polomiti jer mi ne branimo ničije interese, već sopstvene pragove, hleb i obraz. Mi znamo da zemlju ne damo, a oni? A vi?
Zanimalo nas je na kakve reakcije žitelja se nailazilo pri obilasku potencijano ugrožene teritorije.
