Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je Komisija za analizu smrtnih ishoda uzrokovanih bolešću kovid 19 utvrdila da je 10.356 građana koji su preminuli imalo simptome korone ili bilo u kontaktu sa osobom koja je bila pozitivna.

Na konferenciji za medije na predstavljanju prvih rezultata Komisije, ministar Zlatibor Lončar je rekao da je 64,4 odsto od 10.356 građana imalo pridružene bolesti kao što su oboljenje krvotoka, povišeni krvni pritisak, dijabetes, neurološka oboljenja.

Lončar je istakao da je prosečna starost tih preminulih 72,2 godine i da su dve trećine preminulih muškarci.

Objasnio je da se ne može reći da je 10.356 umrlo od korone, već je precizirao da je njih Komisija ubrojala na osnovu pozitivnih testova, na osnovu izjava porodica da su bili u kontaktu sa pozitivnim osobama ili da su imali simptome kovida.

"Želim da naglasim, jer znam da svi vole senzacionalističke vesti, mi ovog momenta, ne samo mi već bilo ko drugi, ne možemo da izađemo sa podacima i da tvrdimo da je neko preminuo od kovida", rekao je Lončar.

"Jedino obdukcijom do potvrde uzroka smrti"

Da bi tvrdili da je neko preminuo od kovida, objašnjava ministar, potrebno je da se uradi obdukcija.

"Za sve ove ljude koji su preminuli mi nemamo urađenu nijednu obdukciju. Zbog toga se od Komisije zatevalo da dođu do broja ljudi koji mogu da se dovedu u vezi sa koronavirusom", naglasio je Lončar.

Dodaje da su tu ubrojani i ljudi koji nisu ležali u bolnicima, koji nisu imali pi-si-ar negativan test ili brzi test, kao i oni koji su se sami lečili kod kuće i došli kod lekara u momentu kada su ostali bez svesti i srčanog zastoja.

"Uzimali smo kao relevante samo podatke da je osoba koja je preminula bila u kontaktu sa korona pozitivnom osobom ili imala simptome slične kovidu", naveo je Lončar.

Istakao je da Komisija nije imala lak zadatak i dodao da su odabrali ovaj period za analizu, jer je trenutno situacija u vezi sa koronom stabilnija i da zdravstveni kapaciteti nisu popunjeni.

"Ispunili smo zadatak i obećanje koje smo dali građanima i svim zainteresovanima", rekao je Lončar.

"U prethodne četiri godine smrtnost povećana za 70 odsto"

Lončar je naveo da je u Srbiji u prethodne četiri godine smrtnost povećana za oko 70 odsto u odnosu na prosek od 2012. do 2016. godine.

„Najveći broj smrtnih ishoda u našoj zemlji zabeležen je u decembru 2019", rekao je Lončar na predstavljanju rezultata Komisije za analizu smrtnih ishoda uzrokovanih bolešću kovida 19.

Naglasio je da su u tu statistiku uračunati svi pacijenti, ne samo oboleli od korone i da su slični podaci zabeleženi i u Sloveniji, Litvaniji, Bugarskoj.

Kaže da će se u narednim danima izaći sa preciznijim podacima za mlađu populaciju, ali da se zna da je tri četvrtine preminulih bilo starije od 65 godina.

Na pitanje novinara zašto do sada nije urađena nijedna obdukcija pacijenata koji su imali koronu, Lončar kaže da su Svetska zdravstvena organizacija i struka to najstrože zabranili.

"Nismo mogli protiv toga i mislim da bismo bili ozbiljno sankcionisani da smo to uradili", dodao je Lončar.

Foto: Elsevier; Ministarstvo zdravlja- arhiva
Izvor: RTS, 30. 6. 2021.

SNIMAK PRES-KONFERENCIJE (OD 0:23:40)

DESETODNEVNI PREGLED PORTALA PRVI PRVI NA SKALI

• Urađenih uzoraka u decembru 2020: 25.472, prosek 821,7
• Urađenih uzoraka u januaru 2021: 13.526, prosek 436,3
• Urađenih uzoraka u februaru 2021: 16.273, prosečno 581,2
• Urađenih uzoraka u martu 2021: 21.571, prosečno 695,8
• Urađenih uzoraka u aprilu 2021: 17.110, prosečno 570,3
• Urađenih uzoraka u maju 2021: 13.212, prosečno 426,2

	20. 6.	21. 6.	22. 6.	23. 6.	24. 6.	25. 6.	26. 6.	27. 6.	28. 6.	29. 6.
Urađeni uzorci	300	205	308	337	336	375	325	278	188	345
Pozitivni, novoinficirani pacijenti
Šumadijski okrug	2	24	18	8	0	4	0	0	4	4
Kragujevac	2	23	18	8	0	4	0	0	4	4
Aranđelovac	0	0	0	0	0	0	0	0	0	0
Topola	0	1	0	0	0	0	0	0	0	0
Rača	0	0	0	0	0	0	0	0	0	0
Knić	0	0	0	0	0	0	0	0	0	0
Batočina	0	0	0	0	0	0	0	0	0	0
Lapovo	0	0	0	0	0	0	0	0	0	0

• u Kragujevcu

PREPORUKE

ISHRANA

• U sklopu pravilne ishrane, za jačanje imuniteta, potrebno je svaki dan uzimati makar 400gr povrća i makar 300gr voća. Voće uzimati za užine.

FIZIČKA AKTIVNOST

• Od fizičkih aktivnosti potrebno je uvesti hodanje, minimum tri puta nedeljno (i češće neće da škodi, čak je poželjno i češće).

Koliko vremena?

• Makar pola sata i duže (40 minuta, 45 minuta, sat vremena i duže..., koliko ko ima vremena).

Kojim tempom?

• Ni "Bogu dušu, da crknete", a ni da gledate izloge i zastajete svakih pet minuta i divite se garderobi! Hodanje treba da bude umereno, da prija, da se oznojite.

Gde hodati?

• Rekreativno hodanje, ne ulicama grada. Ulicama grada hodanje samo radi poslova i završavanje obaveza.
• Hodanje zbog rekreacije i zdravlja treba obavljati isključivo u prirodi, gde ima dosta zelenila (park, šuma i sl) ili pored neke velike vode.

Zašto?

• Zato što je u tim uslovima eksplozija kiseonika, negativnih jona i ozona što izuzetno pomaže u jačanju imuniteta.

Moramo da se striktno pridržavamo svih preporuka i pokažemo da znanje znači ponašanje. U zatvorenom prostoru nošenje maski, rukavica i česta dezinfekcija ruku alkoholom i distanca od dva metra. Na otvorenom distanca dva metra, česta dezinfekcija ruku. Ne pipajte rukama lice, oči, nos, dok ne dezinfikujete ruke. Borba traje, pobedićemo disciplinom, upornošću i istrajnošću.

Foto: Prviprvinaskali.com
Doc. dr Dragan Vasiljević, direktor Instituta za javno zdravlje