"Oplemenjivanje strnih žita na teritoriji Srbije je veoma intenzivno (Borojević i Mišić, 1987; Denčić et al., 1994; Mišić et al., 1996; Anđelković et al., 1997). Prednjači Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu (NS), zatim Centar za strna žita u Kragujevcu (KG) i Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru (ZA). Oplemenjivanje se obavlja i u Institutu Agroekonomik u okviru kombinata PKB, a poslednjih nekoliko godina i u Institutu za kukuruz Zemun Polje (ZP). Pored domaćih, na tržištu su u znatnoj meri prisutne i inostrane kompanije (IK) preko introdukovanih sorti.
Centar za strna žita se definitivno ne gasi. Naprotiv, ideja je da Centru za strna žita pripojimo Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj. Na taj način ćemo ojačati Centar za strna žita i omogućiti mu širi dijapazon delatnosti kojima će se baviti u budućnosti, istakao je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.
U skladu sa Zakonom o javnim preduzećima i Zakonom o privrednim društvima Grad Kragujevac, kao osnivač Centra za strna žita i Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj pokreće inicijativu za sprovođenje statusne promene pripajanja. Po donošenju potrebnih akata, kragujevačkom Centru za strna žita biće pripojen Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj. Na taj način, kako je objasnio gradonačelnik Kragujevca, najstarija naučno istraživačka ustanova na Balkanu dobiće na efikasnosti u poslovanju, povećati ekonomičnost i postati polazna tačka za dalji razvoj sela. Takođe, time se postiže manje izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Grada za poslovanje ovog društva.
- Tradicija od preko 120 godina postojanja kvalifikuje Centar za strna žita da u novom ojačanom sastavu zaista bude instutucija grada Kragujevca koja će pomoći gradu da investira u razvoj sela i ruralnih područja, kaže Nikola Dašić. Dodaje da se Centar ne gasi, već ojačava. To je stari pravac koji je zauzeo grad preuzimajući osnivačka prava Centra od Republike Srbije i ulažući velika sredstva koja se mere u stotina miliona u rešavanju starih dugova i obaveza Centra. Time pokazujemo da brinemo o ovoj važnoj instituciji. Takođe, razmatramo način na koji ćemo obezbediti zemljište koje im je potrebno za dalje funkcionisanje i rad u njihovoj osnovnoj delatnosti.
Podsećamo, grad Kragujevac je 2016. godine preuzeo osnivačka prava nad Centrom za strna žita od Republike Srbije, kao i sva prava i obaveze Centra uključujući i obaveze prema zaposlenima i poveriocima, kako bi se rešilo funkcionisanje ove naučne institucije. Grad je do sada izmirio zaostale zarade i obaveze prema poveriocima Centra u iznosu od oko 200 miliona dinara. Preostale poreske obaveze koje nisu izmirene grad izmiruje po reprogramu.
U radu je data analiza proizvodnje semena KG sorti strnih žita (pšenice, ječma, tritikalea, raži i ovsa) u istraživanom periodu od 2005/2006 do 2009/2010. godine. Poseban naglasak u analizi dat je ulozi KG sorti u očuvanju i unapređenju biodiverziteta strnih žita u Srbiji.
Treba istaći da Centar za strna žita u Kragujevcu, uprkos teškoćama, daje značajan doprinos u obezbeđenju domaćeg tržišta semenom svih za naše tržište važnih vrsta ozimih i jarih strnih žita. Uočava se blagi porast u količini proizvedenog KG semena u pomenutom periodu, pri čemu je kod pšenice i tritikalea došlo do stagnacije. Kod ječma, ovsa i raži postižu se značajno bolji rezultati u proizvodnji i realizaciji semena.
Na osnovu udela KG sorti u strukturi setve neosporno je da Centar za strna žita u Kragujevcu bitno doprinosi unapređenju biodiverziteta u oblasti strnih žita, što se naročito uočava kod ječma, tritikalea, ovsa i raži.
(izvod)
...Centar za strna žita u Kragujevcu je jedinstven (u našoj zemlji a i šire) po tome što u svom sortimentu ima potpuni asortiman svih vrsta strnih žita: pšenice (hlebne i durum), ječma (pivskog i krmnog), tritikalea, ovsa i raži. Pri tom kod svih vrsta raspolaže ozimim i jarim sortama, koje se prema agronomskim, fiziološkim i tehnološkim osobinama bitno razlikuju od danas dominantnih sorti u našoj proizvodnji, tako da proizvođači na jednom mestu mogu dobiti seme i konsalting vezano za sve važnije vrste strnih žita bitne za proizvodnju na ovim prostorima. Lociran je na zemljištu tipa smonica, koje dominira u centralnoj i južnoj Srbiji, kao i u prosečnim klimatskim uslovima kad se posmatra čitava Srbija, tako da ovakvi zemljišni i klimatski uslovi odgovaraju i pomažu u procesu selekcije najpovoljnijih i najbolje adaptiranih genotipova za ovo područje a rezultati ogleda meritorno usmeravaju na izbor najoptimalnije tehnologije gajenja svih ratarskih biljaka. Posebna pažnja u dugogodišnjem radu je posvećivana očuvanju i unapređenju biodiverziteta, proučavanju i obogaćivanju brojnih kolekcija strnih žita u cilju unapređenja genetskih resursa naše zemlje i međunarodne saradnje.
Strna žita imaju veoma važnu ulogu u plodoredu u konvencionalnoj poljoprivredi, ali je njihova uloga još značajnija u organskoj poljoprivredi, prvenstveno u sklopu integralne zaštite u borbi protiv korova, štetočina i bolesti. Strna žita svojim biodivezitetom doprinose uspešnijem i prirodnom suzbijanju korova uglavnom putem svojih boljih kompetitorskih sposobnosti, što se naročito odnosi na ozimu setvu u optimalnim rokovima i povoljnim uslovima za nicanje i bokorenje biljaka u jesenjem i prolećnom periodu. Slično delovanje strna žita ispoljavaju i u sklopu integralne zaštite od bolesti i štetočina.
Centar je u dugogodišnjoj tradiciji naučnog i oplemenjivačkog rada na strnim žitima poznat po tome što je pored povećanja prinosa isti značaj pridavao i unapređenju tehnološkog kvaliteta strnih žita i u tome ostvario veoma zapažene rezultate. Naučna istraživanja u Centru su bila uglavnom usmerena u pravcu genetičkih, oplemenjivačkih, agrotehničkih, fizioloških, agrohemijskih, zaštitarskih i semenarskih istraživanja strnih žita. Istraživači u Centru biodiverzitetu posvećuju posebnu pažnju, kao jednom od najmoćnijih oruđa, koje su mnogi domaći stručnjaci očigledno podcenili i zaboravili da koriste u cilju unapređenja sopstvene proizvodnje...
PROIZVODNJA SEMENA I DOPRINOS KG SORTI BIODIVERZITETU STRNIH ŽITA U PERIODU 2006-2010.
Prenos osnivačkih prava nad ’’Centrom za strna žita’’ d.o.o. Kragujevac je jedini način da grad Kragujevac, kroz vršenje osnivačkih prava, pomogne ovom privrednom društvu koje je od velikog značaja za Grad i region i predstavlja važnu naučnu instituciju u ovoj oblasti.
Razlog za donošenje ove odluke sadržan je u potrebi osnivanja privrednog društva “Centar za razvoj poljoprvrede“ D.O.O Kragujevac, kao jednodomno društvo, sa ciljem unapređenje razvoja poljoprivrede, racionalno korišćenje privrednih resursa, zaštita postojećih prirodnih resursa, podsticanje udruživanje poljoprivrednika, edukacija, poljoprivrednih proizvođača, poboljšanje bezbednosti poljoprivrednih proizvoda, ispitivanje kvaliteta semena, hrane i biljaka, podrška istraživačkim poduhvatima iz oblasti poljoprivrede.
Na licitaciji za bagatelnih 2,8 miliona dinara (ras)prodata su tri traktora, dva kombajna, više freza, sejačica, tanjirača, rasturača mineralnog đubriva i druge mehanizacije kragujevačkog Centra, čime je ta naučnoistraživačka ustanova dovedena u bezizlaznu situaciju.
Iako trogodišnji program za oporavak kragujevačkog Centra za strna žita traje još punu godinu, nadležno ministarstvo izbrisalo ovu ustanovu iz ovogodišnjeg budžeta i tako obnovilo strepnje zaposlenih za njihovu dalju sudbinu i sudbinu 116 godina stare firme sa epitetom najstarije institucije ove vrste na Balkanu.
Komentara: 0