Pravo mu budi rečeno, „naš“ problem u komentarisanju fenomena GMO nije u nepreciznostima detalja u iskazu. Kada neko daje svoje mišljenje o bilo čemu, pa i GMO, sledeća kritika, bilo pohvala, ili komentar tj. mišljenje na izrečeno mišljenje je možda korisno i autoru prvobitnog mišljenja i onima koji to prate, ali je svakako lakši posao od samog iznošenja komentarisanog stava. Dok autor prvobitnog iskaza razrađuje i iznosi mišljenje kao sveobuhvatno, „kritičari“ se vezuju najčešće za detalje i njih komentarišu po dubini.
Elem, lakše je da se iskazan stav raščlanjuje u sitna crevca, nego da se taj stav originalno formuliše. Zato, nije osnovi problemgranica obeležavanja od 0.9% (što je samo u EU, za komponente GM kultura koje su odobrene u EU, dok je za GM kulture gajene van EU, ali sa povoljnim mišljenjem u EU ta granica 0.5%, za komponente GM kultura gajenih van EU i bez mišljenja EU, granica je 0.1% u roku od tri godine, itd., dok u svetu varira od 0.1, pa čak i do 5% u Japanu i Tajvanu) ili nešto drugo.
Problem je što su ta kritička mišljenja o GMO postala rutinska, u znatnoj meri kompilacija prethodnih sada već dvodecenijskih kritika GMO i brzo, ali sigurno zastarevaju. Ta zastarelost je problem, jer nas ne priprema za dolazeće, pa nas čak i ne upozorava na to. Mi smo, po kritikama transgene tehnologije i GMO kao proizvoda te tehnologije, još u prvoj deceniji, a sada je već kraj druge decenije XXI veka. Kritikujemo „GMO ćiru“, a tehnologija je već u brzom vozu i napreduje!
Što reče reklama za purgativ, popularna pre Drugog svetskog rata – DOK TI SPAVAŠ, DARMOL RADI! :)
Transgena tehnologija, onakva kakva je bila krajem XX i početkom ovog veka više nije savremenost, a ni budućnost. Ona je prošlost. Pet-šest „genetičkih godina“, je par decenija „običnih“ ljudskih godina. Dok mi spavamo, kompanije rade.
Dok je javnost pratila i komentarisala spajanje kompanija Bajer i Monsanto, mnogima je promakao ključni događaj, koji je možda osnovni uzrok, ili bar jedan od uzroka ovog udruživanja. Spajanjem potencijala najsnažnije semenske i najsnažnije hemijske kompanije, kojim je trećina semenske proizvodnje u SAD i četvrtina svetske semenske proizvodnje stavljena pod kontrolu ovog kompanijskog diva, ali ne samo to. Ovom „udruživanju snaga“, koje je Bajer koštalo oko 63 milijarde evra, je neposredno prethodila kupovina licence za Krisper Kas9 (CRISPR/Cas9) postupak preuređenja genoma od Broud Instituta (Broad Institute) koji predstavlja istraživački centar osnovan od strane Tehnološkog instituta Masačusetsa (Massachusetts Institute of Technology - MIT) i Univerziteta Harvard. Ovim je tadašnji Monsanto uz Dupon Pajonir (DuPont Pioneer) postao jedna od prvih kompanija koja je kupila pravo da koristi Krisper tehnologiju za dobijanje genetički preuređenih poljooprivrednih kultura tj. za korišćenje u poljoprivredi.
I Bajer može da ima vezu sa ovim postupkom editovanja genoma indirektno preko Lid diskaveri centra (Lead Discovery Center GmbH - LDC). Ovaj centar za bolje korišćenje i ponudu posebnih osnovnih naučnih istraživanja su osnovali Maks Plank inovacije (Max Planck Innovation) i Maks Plank sosajeti (Max Planck Society - MPG). Maks Plank Gezelšaft (Max Planck Gesellschaft) je poznata svetska i najuspešnija nemačka naučna organizacija. U okviru ove institucije,kako se zgodno "namestilo", radi i Emanuel Šarpantije (Emmanuelle Charpentier), koja se uz Dženifer Daudnu (Jennifer Doudna) sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju (University of California, Berkeley) majka Krisper Kas9 postupka preuređenja naslednog osnova. Lid diskaveri centar koji treba da spoji nauku i praksu, ima ugovor sa Bajer šering farma AG (Bayer Schering Pharma AG, odnosno Bayer Health Care Pharmaceuticals) o saradnji u farmaceutskoj industriji, pre svega u problemima kancera, ali i za razmenu naučnih saznanja. Monsanto je, pored već navedenog, potpisao i ugovor za korišćenje Krisper Kas9 postupka za razvoj proizvoda u poljoprivredi i sa kompanijom iz Seula Tul džin (ToolGen) koja je osnovana za razvoj tehnologija preuređenja genoma, čime je obezbeđen odskok genski editovanih poljoprivrednih kultura u Aziji.
Vreme genetički modifikovanih organizama (GMO) je prošlo, dolazi vreme genetički editovanih, odnosno preuređenih organizama (Gene Edited Organisms - GEO).
U čemu je razlika?
GMO kao proizvod transgene tehnologije se zasniva na horizontalnom prenosu genetičke informacije sa organizma na organizam, bez ukrštanja. Ovakav prenos nasledne informacije se dešava spontano u prirodi, dakle bez intervencije čoveka, pre svega kod prokariota (jednoćelijskih organizama), ali i kod eukariota (višećelijskih organizama, u koje spada i čovek).
Za razliku od vertikalnog prenosa nasledne informacije (gena), koji se zasniva na ukrštanju roditelja i rekombinaciji njihovih ukupnih naslednih osnova, horizontalni prenos je ograničen na jedan do nekoliko gena. Dok vertikalni prenos traži podesivost reproduktivnog aparata, suprotnost polova, kompatibilnost genoma (ukupan nasledni osnov), horizontalni transfer se obavlja na molekularnom nivou i nema tih barijera. Vertikalni prenos je daleko bolje naučno analizovan, jer se genetika njime bavi od polovine XIX veka, od rada „oca“ genetike kao naučne discipline, Gregora Mendela. Horizontalni transfer je otkriven 30/40-ih godina XX veka i dugo se mislilo da postoji samo kod jednoćelijskih organizama. Sada je dobro poznato da oba puta dobijanja nove genetičke varijabilnosti postoje kod svih organizama, uključujući i čoveka.
Ovaj prirodni proces horizontalnog prenosa gena je iskorišćen u transgenoj tehnologiji za dobijanje poželjnih i ekonomski isplativih promena naslednog osnova ciljnog organizma. Ono što je bilo neprirodno u transgenoj tehnologiji je u manjoj meri nesrodnost, odnosno taksonomska udaljenost davaoca gena (donora) i primaoca gena, a u većoj meri je to bio himerni gen, tj. genska konstrukcija koja se unosila u ćeliju domaćina, a koja se sastojala od genskih delova poreklom iz sveta prokariota (bakterije i virusi), kao i eukariota (peptid transfer gen iz petonije u slučaju raundap redi genske transformacije). Postupak kontrole da li je neki organizam GMO, ili da li je neki prehrambeni proizvod nastao od GMO, ili sadrži sastojke GMO se zasniva upravo na utvrđivanju prisustva tih genskih delova koji potiču iz nesrodnih organizama, a koji ukazuju na prisustvo insertovanog stranog gena u naslednom osnovu.
Editovanje tj. preuređenje genoma je sasvim drugačiji pristup dobijanju poželjne i ekonomski isplative genetičke varijabilnosti. Preuređeni genom funkcioniše odmah, dok modifikovani genom, u smislu promena koje karakterišu GMO, traži posle horizontalnog genskog transfera, vertikalni transfer da bi dosegao ekonomsku upotrebljivost u poljoprivredi. Jednostavnije rečeno, kada se ubaci strani gen u ćeliju domaćina i razvije organizam, GMO biljka, potrebno je ukrštanje da se dobije GMO seme, koje je komercijalni proizvod.
Preuređeni genom, posebno ako je preuređen korišćenjem Krisper Kas metoda, ima gensku promenu tačno na predviđenim mestima na DNK tj. dezoksiribonukleinskoj kiselini koja nosi naslednu informaciju u svim ćelijama, čak i odraslog i već formiranog organizma. GMO se dobija po principu „opali i zaboravi“ (fire and forget), gde se genska konstrukcija opali u ćeliju, pa gde se zakači i koliko se zakači. Važno je samo da, kada iz te modifikovane ćelije dobijemo biljku i umnožimo seme, da GM sorta funkcioniše na željeni način u ogledu. Dok se modifikacija genoma, kako je to korišćeno u transgenoj tehnologiji, oslanja na klasični horizontalni prenos gena sa davaoca na primaoca, koji mogu da budu organizmi taksonomske udaljenosti od nivoa domena pa na niže ka različitim vrstama, preuređenje genoma pre spada u kontrolisane mutacije na molekularnom nivou, nego u horizontalni transfer gena, čemu je najbliži postupak insercije strane DNK putem Krisper Kas metoda. Te mutacije mogu da idu od genskih aberacija, tj. promena na nivou gena koje najčešće obuhvataju duplikaciju gena, do mikromutacija na nivou nekoliko nukleotida, ili tačkastih mutacija na nivou jednog hukleotida, što je osnovna gradivna jedinica DNK.
Lepeza načina preuređenja genoma je šira nego modifikacija genoma, a omogućava čak i kontrolisano "uključivanje" i "isključivanje" gena zavisno od potrebe, što ima momentalni efekat. Preuređenje genoma u cilju dobijanja željenog efekta može da se dobije utišavanjem tj. prekidom rada pojedinog (pojedinih) gena. Ako dupliramo jedan te isti gen dodavanjem ekstra kopija (genska mutacija tipa duplikacije), genski sistem može da se isključi (odlaganje ili sprečavanje oksidacije jabuka), sprečavanjem realizacije gena na nivou RNK (RNK interferencija, antisens supresija ekspresije gena) itd. U ovom postupku preuređenja genoma, modifikacija je izvršena, ali nema himernog gena, pa time nema ni genskih delova taksonomski udaljenih organizama, koji se inače koriste za kontrolu prisustva GMO.
Slično je i kod „nokautiranja“ gena, prekidanjem rada njegovim presecanjem, a zatim lepljenjem prirodnim mehanizmima popravke (reparacije) mutacija, spajanje „lepljivih“ krajeva DNK (non-homologous end joining - NHEJ) na primer. Čak je i ubacivanje novog gena, ili genskog dela (Homologous directin repair - HDR, ili već navedenom NHEJ reparacijom DNK) mnogo preciznije i prefinjenije, nego kod GMO dobijanih transgenom tehnologijom upucavanja himernog gena (biolistički metod), ili insercije putem bakterija (Agrobacterium tumefaciens).
Dakle, vek GMO je oročen količinama semena koje su kompanijama ostale u „magacinima“ i treba da se prodaju i brzinom kojom će u agrar da se plasiraju GEO, genski preuređeni (editovani) organizmi. Metodi „kontrole GMO“ i na granici i u prehrambenom lancu će da budu aktuelni isto to vreme, ili malo duže dok se izvrši zamena sortimenta u poljoprivrednoj proizvodnji i uvede nova genetička varijabilnost. Sva naša diskusija i kritika prevaziđene tehnologije će da postane suvišna.
Na kraju, pitanje je i kako će zakonski da se klasifikuju GEO.
Definicija GMO prema Direktivi 2001/18/EK u članu 2., stav 2., glasi - „genetički modifikovani organizam (GMO) je organizam, sa izuzetkom ljudskih bića, u kome je genetički materijal izmenjen na način koji se ne dešava prirodno razmnožavanjem i/ili prirodnom rekombinacijom". Tehnike kojima se dobija GMO su date u Prilogu I A istog dokumenta: Tehnike genetičke modifikacije iz člana 2. stav 2. tačka (a) između ostalog su:
tehnike rekombinantne nukleinske kiseline, koje uključuju stvaranje novih kombinacija genetskog materijala unošenjem molekula nukleinske kiseline, bilo kojim načinima izvan organizma u virus, bakterijski plazmid ili drugi vektorski sistem i njihovo uključivanje u organizam domaćina u kome se ne pojavljuju prirodno, ali u kome su sposobni za kontinelno razmnožavanje;
tehnike koje uključuju direktno unošenje u organizam naslednog materijala pripremljenog izvan tog organizma uključujući mikroinjekciju, makroinjekciju i mikroenkapsulaciju;
ćelijska fuzija, (uključujući fuziju protoplasta), ili tehnike hibridizacije kod kojih se žive ćelije s novim kombinacijama naslednoga genetičkog materijala stvaraju fuzijom dve ili više ćelija pomoću metoda koje se ne pojavljuju prirodno.
Posmatrajući samu definiciju, a posebno tehnike dobijanja, koje karakterišu GMO uočava se raskorak sa onim što bi zakonski odredilo GEO, kao pojavu.
Evropsko zakonodavstvo definiše GM organizme na osnovu njihove različitosti od „prirodnih“ i to dopunjava definisanjem procesa dobijanja GMO. Ocena bezbednosti proizvoda od GMO, ili onih koji sadrže GMO se grupno oslanja na definiciju GMO, koja se temelji na pretpostavljenoj i zakonski određenoj različitosti.
Ovo je presek dešavanja na polju, kako to neki nazivaju, Novih tehnika oplemenjivanja biljaka (New Plant Breeding Techniques - NBT). Dok mi smanjujemo fond časova genetike, pa je čak i izbacujemo iz pojedinih programa na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, zakidamo novce nauci i visokom obrazovanju, lamentiramo nad graničnom kontrolom GMO, konstatujemo neaktivnost institucija, neadekvatan Zakon o GMO, smišljamo „zakonodavstvo u skladu EU i sa zahtevima STO“, pričamo o štetnosti po zdravlje, stare i više puta ponovljene priče, kako to najčešće biva, voz savremene genetike je već prošao kroz našu stanicu i velikom brzinom ode dalje.
Komentara: 0