SUBOTICA - Do sada niko nije potvrdio, ali ni opovrgao da je genetički modifikovana hrana štetna po zdravlje ljudi, kao i po životnu sredinu. Profesor dr Miladin Ševarlić kaže da po osnovu nabavke genetički modifikovanog semena i razlike u ceni između genetički modifikovanih i genetički nemodifikovanih komercijalnih proizvoda, Srbija bi godišnje izgubila pola milijarde evra.
- Najveća istina u vezi GMO je da još uvek nije ispitano u nezavisnim naučnim ispitivanjima da li je to zdravstveno dovoljno bezbedna hrana. U Srbiji imamo GMO pod usevima, pre svega GM soju. Zakon koji je donet, ali kao i svaki drugi, može da se krši, jer su propisane vrlo blage sankcije. U Hrvatskoj su kazne sedam puta veće nego u Srbiji. Ove godine smo imali rekordnih 202.000 hektara pod sojom i Srbija je praktično postala najveći izvoznik soje koja nije GM u Evropi, a Srbija je jedina država u Evropi koja može da proizvede dovoljno soje za sopstvene potrebe, a ima i potencijale da izvozi, objašnjava prof. dr Miladin Ševarlić.
Pitanje genetički modifikovanih organizama je pre svega pitanje etike u nauci. Inače, profesor Ševarlić radi i na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i ističe da ne osporava naučna znanja izumiteljima atomske bombe, ali ih osporava kada je reč o tome koliko je ona "u skladu sa prirodom".
Govoreći o GMO, on je rekao da do sada ne postoji nijedno validno ispitivanje koje je pokazalo zdravstvenu bezbednost ovih proizvoda, dodajući da je nekoliko istraživanja na životinjama pokazalo njihovu štetnost.
- Na primer u Francuskoj u jednom istraživanju pacovi koji su hranjeni genetički modifikovanim organizmima gube sposobnost proste reprodukcije u četvrtoj generaciji. Pošto je čovek na vrhu lanca ishrane smatram da će prave posledice GMO po čoveka videti za oko 160 godina. Iako je u Srbiji zakonom zabranjena proizvodnja i promet GMO proizvoda, praksa pokazuje drugačije. Kao primer bih naveo činjenicu da je utvrđeno koji se ovdašnji poljoprivrednici bave proizvodnjom genetički modifikovanih kultura, a da pri tome paralelno koriste subvencije Ministarstva poljoprivrede. Najčešća kultura koja se koristi je soja, kao supstitut za mleko, meso, ulje i hleb, rekao je Ševarlić.
Naučna saradnica sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda Tatjana Brankov smatra da sporazumom o trgovini i uslugama iz 1995. godine, kojim je Svetska trgovinska organizacija olakšala saradnju između univerziteta i velikih kompanija, otvoreno pitanje intelektualnog poštenja savremenih naučnika koji ne poštuju osnovni etički princip rada.
- Ne može se govoriti o intelektualnom poštenju kada postoji toliko bliska veza između biotehnologije, velikih kompanija i državnog aparata, kazala je Brankov.
Kako biste bili sigurni da ne konzumirate genetički modifikovanu hranu najbolje je da poljoprivredne proizvode kupujete sveže i to u sezoni. Kod nas, kao u drugim zemljama, još uvek ne postoji znak za GMO.
- Potrošači mogu da prepoznaju GM proizvod preko određenih šifri koje postoje ukoliko se radi o upakovanim proizvodima i to su proizvodi koji imaju početnu cifru 8 i oni su praktično GM proizvodi. Međutim u našoj zemlji dobar deo povrća i voća prodaje se u rinfuznom stanju bez pakovanja i označavanja sadržaja svih elemenata koji sadrže pakovani proizvodi. Po Zakonu u našoj zemlji GMO organizmima nije dozvoljen ni uvoz, ni izvoz, ni prerada, ni uzgoj GMO proizvoda, objasnio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
Komentara: 0