Srbija ima štetu umesto koristi iz trgovinskog rata Rusije i EU

Srbija ima štetu umesto koristi iz trgovinskog rata Rusije i EU

Savetnik za agroprivredu u Ekonomskom institutu u Beogradu Miladin Ševarlić izjavio je danas da od trgovinskog rata Rusije i Evropske unije Srbija, umesto očekivane koristi, ima štetu, a trgovina sa Rusijom smanjena je za petinu.

Ševarlić smatra da najveće šanse za izvozu u Rusiju imaju proizvođači voća i povrća, mesa i mleka, ukoliko se uspe u revitalizaciji domaćeg stočarstva, ali da je za to potrebno konstantno dodatno ulaganje u sektor poljoprivrede u narednih tri do sedam godina.

Prema njegovim rečima, za to je neophodno formirati logističke centre, preko zadružnog sektora i tu proizvodnju usmeriti na zahtevno i veliko rusko tržište.

Ševarlić je za RTS rekao da se kao razlozi za štetu koju Srbija trpi zbog trgovinskog rata Rusije i EU navode pad rublje, skok dolara, jeftinija nafta u svetu, manja tražnja za uvoznim proizvodima u Rusiji i dodaje da je jedino kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zabeležen rast izvoza od skoro šest odsto, što je takodje manje od očekivanog.

On smatra da problem nije u količini i standardu, kada se izvozi u Rusiju, nego u nedostatku investicija, relativno malom agrarnom budžetu i neorganizovanosti porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, zbog urušavanja zadružnog sektora privrede.

Ševarlić je istakao da suša dugoročno nije iznenadila, jer je decenijama prisutna tendencija porasta prosečne godišnje temperature.

- Kratkoročno mislim da su prognozno-izveštajne službe podbacile, trebale su da blagovremeno obaveste poljoprivrednike, ali i druge, da nas čeka dugoročni i vreli talas - smatra Ševarlić.

Investicije u sistem za navodnjavanje je osnovni problem, jer primarnu mrežu navodnjavanja nikada ne grade poljoprivredni proizvodjači, nego država, koja omogućava pristup izvorima vodosnabdevanja i obezbedjenje izvora energije, istakao je Ševarlić.

Veliku sušu Srbija je, kako je podsetio, imala i 2012. godine i tada je rečeno da je šteta bila milijardu evra što je više nego da je uloženo u sisteme za navodnjavanje.

- Ne bismo mogli sistemima za navodnjavanje da obezbedimo celokupnu teritoriju iz više razloga, jer nemamo pristupne izvore vodosnabdevanja - rekao je Ševarlić.

Ševarlić je ukazao da se procene ovogodišnje štete kreću od dvadesetak procenata do minimum 40 odsto, kada je reč o prinosu kukuruza, a kod šećerne repe i soje biće još veći podbačaj.

Govoreći koliko će to uticati na cene mesa i mleka na jesen, Ševarlić je naveo da cene neće samo zavisiti od prinosa, već i od uvoza i slobodnog protoka robe iz EU i od trgovinskog rata sa Rusijom, ali i od kupovne moći potrošača, jer će i ako bude robe, ukoliko ne bude kupaca, cene morati da padaju.

On je poručio da vlada mora da ispuni zakonske obaveze o minimalnom agrarnom budžetu od pet odsto i da se postara sa bankarskim sektorom da obezbedi sredstva za izvozne programe.

Ševarlić je dodao i da će Srbija kukuruza uvek imati dovoljno da zadovolji potrebe.

Foto: V. Lalić
Tanjug

PPNS/M. M. ŠEVARLIĆ

 
PPNS/O GMO VIDEO 

PPNS/O GMO/STRANI MEDIJI

PPNS/O GMO/DOMAĆI MEDIJI

PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

PPNS/O GMO/PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ

  • PREDAVANJE ’ZA SRBIJU BEZ GMO’ (CIKLUS ’DUŠA PRE ZVEZDA’)
  • SRBIJI NE TREBA GMO - PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ (POLEMIKE)
  • NEISTINE GMO LOBISTA VEĆ PET GODINA U UDŽBENIKU ’BIOLOGIJA ZA OSMI RAZRED’ U SRBIJI

Detaljnije


GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari