Srbiji ne treba GMO - prof. dr Miladin M. Ševarlić (Polemike)

Srbiji ne treba GMO - prof. dr Miladin M. Ševarlić (Polemike)

POLEMIKE

U protekle dve decenije, najpre u SAD, a zatim i u Kanadi, pojedinim državama Južne Amerike, Okeaniji i u Kini, u proizvodnji prvenstveno sirovina za stočnu hranu i druge prerađevine od GMO seju se na oko 170 miliona hektara ili oko 10 odsto obradivog zemljišta u svetu.

Na toj površini celokupno bogatstvo biodiverziteta (autohtone vrste i sorte i hibridi stvoreni višedecenijskim istraživanjem selekcionera) zamenjeno je minornim brojem četrdesetak "modela" GMO - na koja licencna prava ima nekoliko međusobno povezanih multinacionalnih kompanija koje proizvode GM seme, totalne herbicide i druga hemijska sredstva i lekova - čime postepeno postaju vlasnici "života" sve većeg broja stanovnika u svetu.

Od pojave prvih GM proizvoda do danas, širom sveta, vode se polemike genetičara, agronoma, tehnologa, ekologa, ekonomista, pravnika... i organizuju protesti potrošača zbog etičkih, zdravstveno-bezbednosnih, ekoloških, ekonomskih, pravnih i političkih aspekata laboratorijskog ukrštanja gena raznorodnih vrsta (bakterija sa biljkama, biljaka sa životinjama i obratno...) - koji se u svim dosadašnjim modelima razvoja poljoprivrede ne dešavaju u prirodnom ambijentu.

Rezultati istraživanja brojnih naučnika u različitim zemljama, od dr Arpada Pustaija (1996) do francuskog istraživačkog tima prof. Seralinija (2012) ukazuju da eksperimentalne životinje hranjene GM krompirom i kukuruzom imaju promene na unutrašnjim organima već u prvoj generaciji, učestalu pojavu tumora u drugoj i smanjenu plodnost koja onemogućava produžetak vrste u trećoj i četvrtoj generaciji.

Projektovano na ljude kao potrošače GMO i prerađevina od GMO, takve posledice se mogu očekivati i kod potrošača GM proizvoda za 30 do 120 godina.

Veoma je interesantno da nijedna od GM kompanija, i pored neargumentovanog osporavanja rezultata istraživanja, nije spremna ne samo da finansira, već ni da obezbedi GM materijal za nezavisna istraživanja uticaja GMO na eksperimentalne životinje?

Posebno je zabrinjavajuće što GM kompanije ne dozvoljavaju obeležavanje GMO i proizvoda od GMO na deklaracijama takve robe, što onemogućava elementarno pravo potrošača da znaju šta jedu i da mogu ostvariti pravo izbora hrane koja nije od GMO.

Pored toga što ima jedan od najrestriktivnijih zakona koji onemogućava uvoz, uzgoj i promet GMO i proizvoda od GMO, u Srbiji su skupštine 122 ili 72,6 odsto od ukupno 168 opština i gradova (od Bujanovca do Subotice i od Knjaževca do Ljubovije) usvojile deklaraciju "protiv GMO".

Time je zaštićeno oko 85 odsto ukupnog stanovništva koje živi na teritoriji tih lokalnih samouprava, ali i obavezano 203 ili 83,2 odsto poslanika sa teritorija Vojvodine i Centralne Srbije da u parlamentu ne glasaju za promenu Zakona o GMO u korist GM kompanija i njihovih lobista u Srbiji.

Najzad, ukupna ekonomska šteta po osnovu eventualnog odobravanja uzgoja samo GM kukuruza i soje u Srbiji iznosila bi više od pola milijadre dolara, uz gubitak oko 150.000 radnih mesta!

A, kolika bi šteta bila od negativnog imidža Srbije kao zemlje sa GMO za marketing svih ostalih proizvoda koji nisu genetički modifikovani, teško je danas proceniti.

Prof. dr. Miladin M. Ševarlić
Foto: Arhiva PPNS/Miloš Milivojević
Izvor: Novosti


PPNS/O GMO/M. M. ŠEVARLIĆ

  • NEISTINE GMO LOBISTA VEĆ PET GODINA U UDŽBENIKU ’BIOLOGIJA ZA OSMI RAZRED’ U SRBIJI
  • SRBIJA MORA DA SE OKRENE SEBI
  • RADIO BEOGRAD 2 - REČENO I PREĆUTANO: PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ I ZORANA GAJIĆ
  • SA ČIME SE USKLADITI - SA ZAKONIMA BRISELA ILI ZAKONIMA PRIRODE?
  • OFANZIVA GMO LOBISTA NA SRBIJU

DETALJNIJE


GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMO/videobez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

MMS o PPNS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari