Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da su izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu nužne, jer je postojeći zakon zastareo
Prema njegovim rečima, taj posao treba da bude dobro i sveobuhvatno odrađen.
On je agenciji Beta kazao da on lično nije zadovoljan nacrtom izmena tog zakona koji je na javnoj raspravi od 30. jula i treba da traje tri sedmice, jer su predložene izmene i dopune u funkciji određenih interesnih grupa i malog broja investitora u poljoprivredu Srbije, kako bi im se omogućio pristup poljoprivrednom zemljištu.
"Po mom mišljenju potrebno je izvršiti korenite izmene koje bi obuhvatile i stvaranje novog zemljišnog zakonodavstva u kontekstu pridruživanja EU, jer će od septembra 2017. biti omogućen promet nepokretnosti uključujući i poljoprivredno zemlište državljanima EU pod istim uslovima kao i domaćim kupcima, a što ovim predlogom uopšte nije dotaknuto", rekao je Ševarlić.
Prema njegovim rečima, u svetu i zemljama članicama EU postoje različite prakse kada je reč o prodaji poljoprivrednog zemljišta inostranim kupcima, od restriktivne do potpune zabrane.
Kako je naveo, u Izraelu svo poljoprivredno zemljište je u državnim rukama, sa mogućnošću zakupa do 49 godina, dok su neke članice EU imale moratorijum zabrane prodaje tog zemljišta i posle prijema u punopravno članstvo, među kojima je Poljska, dok je Mađarska čak izmenila ustav i zabranila prodaju tog zemljišta svima koji nisu njeni državljani.
"Nažalost, kod nas ne postoji jedinstveni stav po tom pitanju, niti postoje mišljenja o tome pa se bojim da će Srbija po ko zna koji put biti zatečena s tim što joj sledi", kazao je Ševarlić.
On je naglasio i da se on nije saglasan s tim da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini prodaje, jer je to resurs koji treba ostaviti narednim generacijama i da "mi nemamo pravo da odlučujemo u njihovo ime".
Prema njegovim rečima u nacrtu zabrinjava i to što se predloženim izmenama omogućava zakupcima da na drugarskim odnosima, koji nisu jasno definisani, a što je pravno nedopustivo, steknu pravo svojine na državnom poljoprivrednom zemljištu.
"Svi su zainteresovani za uređene zemljišne posede u državnoj svojini, a niko nije zainteresovan da ulaže u uređenje i zaštitu poljoprivrednog zemljišta", dodao je on.
I Vlada u senci Demokratske stranke smatra da je nacrt izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu štetan, jer daje mogućnost kupovine državnog zemljišta stranim državljanima, kao i da se zakup i davanje na korišćenje zemljišta sprovodi bez uobičajene procedure.
Ta vlada je saopštila i da je javna rasprava netransparentna, jer u njoj ne učestvuju stručnjaci da bi mogli da daju kompetentno mišljenje i tako poboljšaju nacrt zakona.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je na prvoj javnoj raspravi održanoj u Beogradu da će se izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućiti efikasnije, racionalnije i pravednije korišćenje državnog zemljišta i da je cilj tog zakona unapređenje stanja u raspolaganju tim prirodnim resursom, i to u interesu razvoja poljoprivrede Srbije.
I pančevački poljoprivrednici su saopštili da su zadovoljni što je država prihvatila njihov osnovni zahtev i u izmenama i dopunama Zakona predvidela da se deo državnog zemljišta proda manjim paorima.
Država je prvi put odlučila da deo poljoprivrednog zemljišta ponudi u otkup malim poljoprivrednicima, koji poseduju najviše do 30 hektara u vlasništvu i koji će moći da kupe najviše do 20 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta pod određenim uslovima.
Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, nacrt izmena Zakona predviđa i pooštravanje sankcija za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta, ali i lokalne samouprave koje ne poštuju rokove i procedure u donošenju i sprovođenju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Uvode se kazne za uzurpatore u visini trostrukog iznosa najviše postignute prosečne cene zakupa na teritoriji okruga.
Nacrt izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđa da deo (do 30 odsto) državnog zemljišta koji se ne koristi može da se da u zakup velikim investitorima, da poljoprivredno zemljište koje nije izdavano u zakup najmanje tri godine uzastopno može da se da na besplatno korišćenje za period do pet godina, sa mogućnošću produžavanja zakupa do 20 godina, a utvrdiće se i novi period izdavanja zemljišta u zakup. Predlog je da bude produžen sa 20 na 25 godina, a za velike investicije sa 20 na 30 godina.
Komentara: 0