Pred izmene zakona o genetski modifikovanim organizmima

Beograd - Srpska akademija nauka i umetnosti juče je osumnjičena da je skup o genetski modifikovanim organizmima organizovala kao podršku najavljenim izmenama zakona koji promet GMO liberalizuju.

"Mada ih je profesor Anđelković stalno opominjao da ne govore ništa o svom ličnom stavu, nego samo o činjenicama, gotovo svih 13 govornika prećutno se izjasnilo da su zagovornici GMO. Nije bilo govora o etičkim, religijskim, filozofskim i drugim aspektima GMO. Sve je namešteno da bismo doneli određeni zaključak", rekao je Branko Radujković, bivši profesor Podgoričkog univerziteta i dodao da postoji sedam radova iz 2013. godine objavljenih u relevantnim naučnim publikacijama koji govore o štetnosti GMO. "Ko je te radove spomenuo sem mene? Niko."

Profesor Marko Anđelković, koji je skup organizovao i izlagače na njemu odabrao, branio se naučnički mirno priznanjem da je pogrešio što u nazivu skupa nije naveo da se radi samo o viđenju sa stanovišta biologije, ali se uverljivo od prigovora nije odbranio. A najmanje mu je u tome pomogla činjenica da je na otvaranju naučne rasprave o GMO govorio ministar obrazovanja i nauke u Vladi Srbije Tomislav Jovanović i tom prilikom podvukao da "zaključci sa skupa treba da posluže da se implementiraju u zakon".

"Skup je trebalo da predstavlja sagledavanje informacija iz biologije i bioloških nauka. Jer nauka služi prvenstveno da naučno obrazuje naciju. I molim vas da mi verujete na reč da ni jednog trenutka nismo bili involvirani u nacrt zakona koji se pojavio", rekao je profesor Anđelković. I njegovo upozorenje, dato povodom istupa dvojice predstavnika pokreta Dveri, da je političkim gledištima o GMO mesto u parlamentu, suvislo je pokopano primedbom novinarke Biljane Đorović, anti-GMO aktiviste, da bi SANU to mogla da kaže da je skup naučnika organizovan među naučnicima, a posle njega javnosti upućeno saopštenje, ali čim je otvoren za javnost, skup je postao politički.

Mada je govorio u prilog GMO, ali duhovito, profesor Ljubiša Topisirović je zaključio da se o genetski modifikovanim organizmima toliko govori pre svega iz ekonomskih razloga. "Ogromne pare su u to uložene i multinacionalne kompanije žele da vrate te novce", rekao je Topisirović i dodao da je baš zbog te teme Vladimir Putin odbio da primi američkog državnog sekretara Džona Kerija.

Kosana Kostadinov iz Instituta za kukuruz Zemun Polje, legitimisala se svojim dugogodišnjim radom na genetici kukuruza, nukleinskoj kiselini i DNK, ali je skupu prigovorila da nijedan referat nije bio posvećen bioetici, a da bi to bilo nužno. Ona je zatim navela niz ozbiljnih nerešenih dilema, čak i ako se GMO prihvate: geni kojima se vrše modifikacije izoluju se besplatno i bez pitanja zemlje u kojoj se to radi, a onda se od nje traži da parama, koje nema, kupi tako dobijeni transgeni kukuruz, zatim pritisak na istraživače koji dolaze do nepovoljnih rezultata o posledicama GMO ogroman je, pa je urednik koji je u Nature objavio takav Čepelov rad, prvi put u istoriji tog časopisa morao da se povuče. Najzad, rekla je dr Kostadinov, kompanija Monsanto je apsorbovala sve kompanije koje se bave selekcijom i oplemenjavanjem biljaka. "Tako se sav kapital sliva na jedno mesto", rekla je dr Kostadinov.

"Ako će Vlada Srbije samo na osnovu ovog skupa da izmeni zakon o GMO, ja ne podržavam uopšte takvu vladu jer ona treba da odlučuje o zdravstvenoj bezbednosti pre svega", rekao je dr Miladin Ševarlić, član Odbora za selo SANU, i takođe se složio da je "glavni razlog za ovako brzo uvođenje GMO - ekonomski". Po njegovoj računici, Srbiju će liberalizacija prometa GMO koštati 500 miliona evra: što u vidu naknade za kupovinu GMO semena što u vidu razlike u ceni između GMO, konvencionalne i organske, recimo, soje.

A pitanje profesora Dragana Veselinovića - kakve su dugoročne posledice komercijalizacije GMO, da li se to uopšte razmatra i ako se razmatra koji su podaci - bilo je isuviše čak i za naučnike.

Evo predlog

U odgovor kritičarima skupa u SANU, profesor Marko Anđelković je primetio da je Agencija za hranu i lekove proglasila GMO novom tehnologijom, a ne novim proizvodom, jer tehnologije ne podležu testiranju, a novi proizvodi podležu. "Zašto mi ne propišemo obavezu testiranja GMO? Ako ćemo politički, evo vam jedna tema za političko delovanje".

Toliko o lobijima

Pored profesora Anđelkovića u diskusiji je na strani organizatora skupa SANU veoma bio angažovan dr Aleksej Tarasjev iz Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković". I Tarasjev i Anđelković članovi su Nacionalnog saveta za biološku bezbednost, a taj Savet od 2000. do 2008. godine nije izdao nijednu dozvolu za uzgoj ili stavljanje u promet neke GM-hrane. "Toliko o lobijima i raznim zaverama", rekao je Tarasjev.

Izvor: Danas
Autor: Ruža Ćirković
Foto: Aleksandar Koković / FoNet