Prestižna nagrada "Branislav Nušić" Udruženja dramskih pisaca Srbije dodeljena je dramskom tekstu "Na tragu" autora Nikole Milojevića iz Kragujevca, članu drame Knjaževsko-srpskog teatra.

O dodeli nagrade odlučivao je žiri u sastavu Milan Jelić, Petar Stanojlović i Snežana Kutrički. Žiri je takođe preporučio za izvođenje dramu "Haron" autora Stamena Milovanovića iz Niša, zatim dramu "Kad kokoši..." autora Milana Vorkapića iz Vrnjačke Banje i dramu "Nesumnjiva lica" (autor još nije identifikovan).

U obrazloženju dodele nagrade "Branislav Nušić" piše:

"Dramski tekst ’Na tragu’ je svojom jednostavnošću, precioznošću, čistotom dijaloga, na kamerni način predočio kritiku sveta i kritiku svesti. Vešto upravljajući sistemom znakova, smeštajući radnju u teatar, autor verističkim postupkom kroz rad na probama za premijeru predstave "Hamlet" prikazuje mehanizam urušavanja sistema vrednosti, tipičan za tranzicionu svest. U traganju za dramskom suptilnošću, duhovitim stavom, produhovljenim stilom ’Na tragu’ je s razlogom poneo nagradu ’Branislav Nušić’."

Kojim je motivima ušao u poduhvat pisanja "Na tragu", laureat razotkriva posetiocima portala PPNS.

Milojević: Motivi su bili lični, naravno. Mislim da pisac treba da se bavi vlastitim mukama, svojim mračnim stranama, onim što najviše potiskuje, da pokušava da odgovori na najprovokativnija pitanja sopstvene ličnosti. Bez obzira na to što čovek, radi očuvanja navodnog mentalnog zdravlja, veoma često, ta najskuplja preispitivanja ne donosi na misaoni dnevni red, ne želi da se kači sa njima, jer misli da unapred gubi, pa ih ostavlja u mračne kutke da rastu i stežu ga oko vrata. Zato mislim da pisac mora da bude hrabar i, bez obzira na cilj, uvek bude na ivici tog opasnog puta. Tako jedino može da kaže nešto zaista vredno tuđe pažnje. Tako sam i ja pokušao da kažem nešto zaista vredno u ovom komadu. Pisao sam o onome što me boli. Književnost nastupa onda kada vašu stvarnu temu sprovodite kroz niz literarnih postupaka, do čitaoca. To je pitanje forme, sadržaja, i t.d.

Navikao si na priznanja koja donose uloge, a KAKO JE BILO po saznanju da ti pripada "Branislav Nušić"?

Milojević: Ova nagrada je jedna od najznačajnijih, kojom se mogu ovenčati dramski pisci. Prema tome, ona negde podiže osećaj samovažnosti, malo podiže nos, tako da neko, najbolje vi sami, treba da vas poklopi šakom zavrat. Posebno ako vas takvo priznanje strefi na početku spisateljskog rada. Ne sme biti likovanja, ni straha, samo treba dalje raditi kao da se ništa nije dogodilo. Svaki naredni komad je, u stvari, prvi komad koji pišete.

Kakve su dalje ambicije sa tekstom?

Milojević: U nekim sam pregovorima sa BDP-om. Još ću videti... Važno je što bolje udomiti komad. Naravno, mnogo je tu činilaca koje ne možete, kao pisac, kontrolisati. Izbor reditelja, podelu, i naročito, kvalitet buduće predstave. Sreća je ako se sve kockice poklope u vašu korist, i korist gledalaca. 

Nikola Milojević je rođen 15. decembra 1976. godine u Kragujevcu, studije glume upisuje 2000. godine na Akademiji lepih umetnosti u klasi profesora Petra Zeca i Olivere Ježine gde i diplomira 2005. godine. U periodu od 1996. do 2000. godine bavio se amaterski glumom u Akademskom pozorištu SKC, gde je tokom dve godine vodio dramsku radionicu. U Knjaževsko-srpskom teatru stalno angažovan od 2003. Dobitnik Godišnje nagrade Knjaževsko-srpskog teatra 2007. godine.

Tokom studija igrao je u predstavama: Svadba, Smešne precioze, Bal, Ludak i opatica. U matičnom Teatru igrao je: Romeo i Julija, Rekvijem, Kod lepog izgleda, Na pučini, Zapali me, Kontumac, Pinokio, Jedan čovek, dvojica gazda, Do gole kože, San letnje noći, Princip Superstar (Mesečari)...

Izvor: Tanjug, PPNS

UDRUŽENJE DRAMSKI UMETNIKA SRBIJE SAJT, FB STRANA 
KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR SAJT, FB STRANA, TVITER