Nije lako ukratko sumirati sve utiske i napisati osvrt na jedan festival. Tačnije, nije lako ukoliko je u pitanju dobar festival. Četvrti internacionalni festival kamerne muzike Convivium musicum to svakako jeste. Iako ulazi tek u petu godinu postojanja, do sada je već dokazano da ovo nije bio trenutni uspeh, ovaj uspeh se ponovio četiri puta zaredom. Ono što ga čini još značajnijim jesu uslovi u kojima festival opstaje, stanje u kojem se nalaze umetnost i kutura u Srbiji. Ipak, nada očigledno postoji. Nju primećujemo u manifestacijama poput ove, i u tome što su takve manifestacije prepoznate kao važne. Tim koji stoji iza Festivala, na čelu sa umetničkim direktorom Filipom Tomićem i menadžerom festivala Jovanom Radovanović, iz godine u godinu radi naporno i sve bolje na tome da kamernoj i uopšte, umetničkoj muzici u Kragujevcu da jedan novi zamah. Plodovi tog truda nisu samo izuzetni koncerti, nego i već oformljena festivalska publika koja je iz godine u godinu sve brojnija. Četiri večeri u kontinuitetu ispuniti svečanu salu Prve kragujevačke gimnazije tako da se traži stolica više, u gradu od 200.000 ljudi nije naivan zadatak, ali je očigledno vrlo ostvariv.
Ove godine ponovo smo imali prilike da slušamo standardne kamerne sastave, ali i one nestandardne – što je svakako jedna od najznačajnijih osobenosti ovog Festivala. U tom smislu, izdvojila su se dva koncerta, prvi i poslednji. Na svečanom otvaranju Festivala predstavio nam se duo Beogradski perkusionisti koji su izvođenjem dela i naših i stranih kompozitora predstavili potencijal perkusija kao solističkih instrumenata. Poslednji koncert, Detmoldskog čelo ansambla, na kom je zajedno nastupalo deset čelista, prikazao je svu radost zajedničkog muziciranja kroz odličnu dramaturgiju svakog pojedinačnog dela putem melodijskog dijalogiziranja i suprotstavljanja delova ansambla. Proveli su nas kroz široku, raspevanu i šaroliku romantičarsku epohu izborom kraćih ali efektnih kompozicija Sibelijusa, Rosinija, Štrausa, Dvoržaka.
Možda je najsnažniji utisak ostavio treći po redu koncert Festivala, odnosno nastup pijaniste Borisa Kraljevića i gudačkog kvarteta Evenos (Nemačka), koji je druge večeri nastupao samostalno svirajući „klasike“ kamerne muzike – Betovena i Šostakoviča. Ovaj nagrađivani ansambl svirao je oba koncerta uvežbano i pokretno, uz izuzetne solo istupe svih instrumenata. Sa Borisom Kraljevićem, sa kojim su činili ekskluzivni festivalski ansambl, odlučili su se za veliki izvođački zalogaj – Bramsovu kamernu muziku. Silovitost i istovremena iznijansiranost interpretacije u potpunosti je dočarala i neverovatno Bramsovo kompozitorsko umeće kada su u pitanju klavir i gudački ansambli. Proslavljeni Boris Kraljević, ali i mladi izvođači kvarteta Evenos, na sceni su pokazali i značajnu neposrednost ali i skromnost, osvojivši dodatne simpatije publike. Slojevitost Bramsove muzike došla je do punog izražaja i u izuzetno delikatnom pianu i u furioznim forte odsecima. Njihova interpretacija zahtevala je pažnju i punu slušalačku prisutnost, što samo govori o visokom umetničkom nivou ovih divnih muzičara.
Jedan jedini, sveukupni zaključak ovogodišnjeg Festivala može biti i taj da će se zahvaljujući ovim koncertima napokon, kragujevačka publika približiti grupi, žargonski rečeno -„razmažene“ publike u svetu, koja zna šta je dobro i ne pristaje na išta manje. Ove godine, prisustvovanje koncertima Festivala bilo je jedinstveno slušalačko iskustvo, koje nas je izvuklo iz zimske letargije i ponovo najavilo proleće za umetničku muzičku scenu Kragujevca.
Komentara: 0