U februaru je tek napunio 17 godina, a već je doživeo dve krupne počasti u sportu kojem se posvetio kao mladi profesionalac. Najpre je kao član prvog tima KKK Radnički primio medalju i podigao pehar prvaka Druge lige-Zapad 2, da bi ubrzo zatim usledilo i individualno priznanje nacionalnog ranga. Triglav kadetska liga Srbije takođe ga je učinila slavodobitnikom - sveukupno je najbolji igrač lige u sezoni 2015/2016, prvi je strelac i skakač prvenstva kadeta (ukupan indeks 240, ukupno poena 169, ukupno skokova 95 - za 294 minuta na parketu).
Predstavljamo Borisa Ristanovića (1999, 204cm), Kragujevčanina na pozicijama 3 i 4 u KKK Radnički.
Povod za tvoj prvi intervju na klupskom sajtu je uspešna sezona za tobom, ali da se posvetio najpre početkom tvoje košarkaške priče. Kako su izgledali prvi svesni dodiri košarkaške lopte i kad je to bilo?
Ristanović: Prvi dodiri sa košarkom bili su sa šest godina, kada su me roditelji odveli na prvi trening kod sadašnjeg trenera u kadetskoj ekipi Srđana Ivanovića. Kako sam voleo sport uopšte, u tom uzrastu još nisam bio siguran da je košarka ono čime želim da se bavim, pa sam se okušao i u drugim sportovima.
Kada si se prvi put opremio kao mali košarkaš, kako je izgledalo tvoje usmeravanje ka košarkaškom terenu?
Ristanović: Od 2009. godine krenuo sam sa aktivnim treniranjem košarke. Tada sam kupio svoj prvi dres. To je bio dres Džejmsa Lebrona koji sam mnogo voleo. Treneri su već tada u meni videli potencijal i sugerisali da nastavim sa aktivnim treniranjem. Savete sam usvojio, vremenom zavoleo mnogo košarku i onda je sve krenulo svojim tokom.
Pod čijim si uticajima počeo da se razvijaš kao košarkaš?
Ristanović: Može se reći da potičem iz košarkaške porodice. Pored strica koji se profesionalno bavio košarkom i imao uspešnu karijeru, moj otac je takođe bio talentovani košarkaš, samo nije gradio karijeru profesionalnog sportiste. Tako da sam pod njihovim uticajem krenuo sa treniranjem.
Ko su ti bili prvi uzori u ovoj igri, a ko je to danas, kad imaš 17 godina?
Ristanović: Prvi uzor bio mi je upravo Lebron, i to se nije promenilo ni do danas. Uzore pronalazim i u našim reprezentativcima, kao što su Miloš Teodosić i Nemanja Bjelica, koji predstavljaju našu zemlju na najbolji mogući način.
Predstavi nam svoj razvoj u klupskoj košarci, period pre oblačenja dresa KKK Radnički - gde si igrao i šta si postizao sa saigračima?
Ristanović: Pre oblačenja dresa KKK Radnički igrao sam u KK Šumadija 1991. To je klub u kome sam se razvio u igrača kakav sam sada. Tokom godina provedenih u ovom klubu nastupao sam u regionalnim takmičenjima mlađih kategorija i osvojio nekoliko medalja u raznim uzrastima.
Gde te je zatekao poziv iz KKK Radnički i kako si odreagovao, s obzirom da je iza poziva stajao Nikola Lončar, kao pokretač kluba?
Ristanović: Krajem leta prethodne godine stigao je poziv od strane KKK Radnički da se pridružim njihovim redovima. U tom klubu video sam šansu za svoje napredovanje, imajući u vidu da ću igrati u kvalitetnijim ligama nego do sada. Bila mi je čast da je poziv usledio od najuspešnijeg kragujevačkog košarkaša. Nikola Lončar mi je tom prilikom preneo deo svojih iskustava i uputio savete koji su mi kao mladom igraču i pomogli u osvajanju ovih prestižnih priznanja.
Osvrni se na pripremni period pre sezone 2015/2016 - koji su te motivi vodili na treninzima, pošto te je čekalo dokazivanje na više frontova?
Ristanović: Samim tim što sam znao da me očekuje dokazivanje na više frontova, motiv za dokazivanjem je bio još veći. Leto sam proveo intenzivno trenirajući, što je i dovelo do rezultata - a to me čini naročito zadovoljnim na kraju naprne sezone.
Sa kraće vremenske dostance nakon osvajanja trofeja, kako sada ocenjuješ sezonu prvog tima i skor 22-0?
Ristanović: Mislim da je prvi tim u ligu ušao kao favorit, što se i pokazalo opravdanim. Možda nismo očekivali skor od 22-0, pa je uspeh utoliko veći. Ekipa je spoj iskustva i mladosti i to je ono što je krasilo igru celog tima.
Šta je prvi ekipni uspeh posebno doneo tvom napredovanju?
Ristanović: Prvi ekipni uspeh uticao je na rast samopouzdanja, prvenstveno. To mi je pomoglo da u Kadetskoj ligi Srbije pružim još bolje igre.
Prolazio si i kroz takmičarska iskušenja kadetskog prvenstva, u dve faze. Kako si se nosio sa ulogom u tom sastavu, gde si najčešće nosio statusa MVP-a?
Ristanović: Imajući u vidu da je period uigravanja kadetske ekipe bio veoma kratak, cela liga bila je jedan veliki izazov za nas. Od mene se u samom startu očekivalo da budem lider ekipe, što sam se trudio i da ispunim. Nametnuli smo kao cilj prolazak u najboljih osam ekipa Srbije, što smo kao tim uspeli da ostvarimo. Nisam imao problem nošenja odgovornosti kao igrač koji je nosilac igre ekipe. Šta više, to mi je bio dodatni motiv da budem još bolji i uspešniji.
Tvoj napredak u klupskoj košarci praćen je i u nacionalnim selekcijama. Tokom sezone sa tobom je radio Darko Ruso, a prošlog leta si najpre dobio poziv iz reprezentacije U16, a potom si bio i učesnik priprema, pa jakih turnira - uoči EP. Prenesi nam taj doživljaj igranja za našu zemlju.
Ristanović: Za nacionalni tim igrao sam nekoliko pripremnih utakmica i jedan prestižni međunarodni turnir u Francuskoj u sklopu priprema za EP. Neponovljiv je osećaj kada pevate himnu na terenu u dresu nacioanlnog tima. Tokom priprema upoznao sam se sa igračima protiv kojih sam u više navrata igrao tokom ove kadetske lige. Jedno izuzetno iskustvo koje mi je mnogo značilo pred početak ove sezone.
Kakav je tvoj "plan rada" za leto 2016?
Ristanović: Svakog sledećeg leta planiram da radim jače nego prethodnog, pa ni ovaj put nije izuzetak.
Jesu li ti misli već usmerene van Kragujevca, možda i van zemlje?
Ristanović: Svaki igrač koji želi da uspe u ovom sportu ima ambiciju da ode u neki veliki klub. Da li će taj klub biti u Srbiji ili u inostranstvu nije toliko bitno.
Na kakve savete nailaziš - šta valja činiti uoči sticanja punoletstva?
Ristanović: Trudim se da usvojim savet od svakog trenera sa kojim imam susret, a sve u cilju podizanja kvaliteta igre. Nastaviti sa jakim treninzima, to je jedina prava stvar za činjenje. Trenutno samo o tome razmišljam.
Na internet adresama gde su praćeni mladi igrači sa evropskog košarkaškog tržišta uz tvoje ime ide podatak - NBA draft 2021. U nekim projekcijama karijere, da li ti je izazov odlazak u tu arenu na američkom tlu?
Ristanović: Svakom mladom košarkašu je san da zaigra u NBA ligi, ali u ovom trenutku je prerano da o tome razmišljam. Još mnogo moram da radim na sebi, da napredujem i da se dokazujem.
Kakav odnos imaš prema evropskoj košarci?
Ristanović: Smatram da je evropska košarka u ovom trenutku na jako visokom nivou. U Evroligi i Evrokupu igra ogroman broj izuzetnih košarkaša, a i neke nacionalne lige u Evropi su jako kvalitetne.
Tvoj sportski uspeh je utoliko već što si, kao i većina saigrača, redovno izvršavao i svoje školske obaveze. Predstavi nam sebe i iz tog ugla.
Ristanović: Pored sporta, za mene veliku ulogu ima i obrazovanje. Nosilac sam Vukove diplome iz osnovne škole, a sada sam četvrta godina srednje Ekonomske škole u kojoj sam nastavio da nižem uspehe. Prosek školovanja mi je 5,0. Planiram da do kraja ovog leta završim srednju školu.
Kakve ambicije imaš za svoje dalje školovanje, čime bi se bavio mimo košarke?
Ristanović: Dalje školovanje zavisiće i od razvoja moje košarkaške karijere. Trenutno sam posvećen razvoju u sportu, a fakultet ili neki od koledža svakako planiram da završim.
Klub je uživao podršku publike koja je redovno bila na tribinama, a kakav je "raspored" podrške unutar tvoje porodice?
Ristanović: Imam veliku podršku svoje porodice. Trude se da me isprate na svim utakmicama koliko je to moguće. Nema nikakve podele uloga, jer je porodica celina čiji smo svi ravnopravni delovi. Jako sam im zahvalan na svemu što čine za mene.
Naposletku, imaš li neku vodilju kojom bi mogao da definišeš svoj životni put?
Ristanović: Iako imam mnogo idola, trudim se i mislim da je najbolje da sam kreiram svoj put.
TRIGLAV KADETSKA LIGA SRBIJE STATISTIKA IGRAČA 2015/2016
Komentara: 0