Naše tržište je preplavljeno proizvodima sa nepreciznim zdravstvenim izjavama koje EU strogo zabranjuje i sankcioniše
Kad krenu u kupovinu potrošači ovih dana nisu sigurni da li su ušli u apoteku ili supermarket. Na rafovima lekoviti hleb, sokovi koji poboljšavaju inteligenciju, napici za prevenciju raka dojke, proizvodi koji leče dijabetes i gotovo sve vrste bolesti.
Da ne govorimo o dodacima hrani koji smanjuju struk, čajevima koji poboljšavaju probavu, mlečnim proizvodima koji sagorevaju masti.
I sve to vrlo drsko istaknuto na deklaracijama krupnim slovima, a negde na dnu sitnim napisano da sadrže šećer, masti, aditive i soli, što ih automatski skida sa police zdrave ishrane.
To je razlog zašto je Evropska unija veoma striktno regulisala oblast nutritivnih i zdravstvenih izjava na proizvodima kako bi njihovom upotrebom sprečila zloupotrebu i obmanu potrošača.
"Kod nas je trenutno ova oblast delimično pokrivena Zakonom o bezbednosti hrane i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane i tek bi trebalo da usvojimo pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama čija je izrada u završnoj fazi. On će bliže da uredi oblast deklarisanja, reklamiranja i prezentovanja hrane koja koristi nutritivne ili zdravstvene izjave i da ih usaglasi sa evropskim propisima", kaže za "Potrošač" doc. dr Milka Popović, specijalista higijene i načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
U Evropskoj uniji je proces odobravanja izjava transparentan i dinamičan, podložan promenama. Za procenu opravdanosti njihove upotrebe na osnovu prikupljenih dokaza zasnovanih na nauci, zadužena je Evropska agencija za bezbednost hrane, odnosno EFSA. Svaki proizvođač hrane, ali i potrošač, lako se može informisati o tome da li su pojedine zdravstvene izjave odobrene za upotrebu ili ne.
Inače, na sajtu EFSA postoje odobrene zdravstvene tvrdnje koje bi svaki proizvođač i kod nas mogao da koristi, ali je problem što takve izjave moraju da se koriste u originalnoj formulaciji, što našim proizvođačima ne ide u prilog. Naime, ako se za neku supstancu, mineral, vitamin u EFSI odobri zdravstvena izjava proizvođači takvu izjavu mogu da koriste za svoj proizvod samo pod uslovom da on zadovoljava i definisane uslove za upotrebu zdravstvene izjave.
"Naš budući pravilnik će koristiti evropski registar, koji je javan i lako dostupan, te ga odgovorni proizvođači hrane već uveliko koriste. Međutim, trenutno se na našem tržištu hrane, uključujući i flaširane vode i dijetetske proizvode, ali i druge proizvode (kreme, kozmetika i sl.), u pogledu zdravstvenih izjava, može videti šarolika situacija – od strogog pridržavanja evropske regulative do očiglednih, grubih kršenja odredbi propisa koji su na snazi već određeno vreme", kaže dr Popović.
Ona objašnjava da, pre svega, misli na odredbe zabrane pripisivanja hrani svojstava prevencije i lečenja, koji se veoma često krše na grub način i bez bilo kakvih ograničenja i kazni za proizvođače ili distributere. Proizvodi sa takvim izjavama plasiraju se na tržište, reklamiraju u medijima, oglašavaju na bilbordima i štampanim medijima, čini se, bez ikakvih posledica. Police su prepune prehrambenih proizvoda koji predupređuju razne bolesti, leče od dijabetesa do malignih bolesti.
"Nejasno je kako se ovakvi proizvodi uopšte mogu naći na rafovima naših prodavnica. Možda je ovo još jedna prilika da podsetimo i obrazujemo potrošače da sa velikom rezervom prihvataju ove informacije, sve dok ova oblast ne bude jasno i nedvosmisleno regulisana i sankcionisana. Jer, prema definiciji, zdravstvena izjava ukazuje ili sugeriše da postoji fiziološka veza između hrane ili sastojka hrane i zdravlja ili ukazuje da konzumiranje određene hrane ili jednog od njenih sastojaka značajno smanjuje uticaj faktora rizika za razvoj bolesti kod ljudi."
Kako nas varaju
Prema novijim podacima potrošačkih organizacija čak 70 odsto potrošača ne čita deklaracije, uglavnom samo naziv proizvoda i ono krupnim slovima, što automatski može da znači da najveći broj njih veruje obmanjujućim porukama koje im proizvođači šalju motivisani profitom. "Tržište je preplavljeno i hranom i dijetetskim proizvodima koji sadrže netačne tvrdnje, izjavama koje se pripisuju čitavom proizvodu, a ne sastojku, nazivi proizvoda koji predstavljaju neodobrenu zdravstvenu izjavu, reklamiranje bez ograničenja na internetu, upotreba nespecifičnih tvrdnji", kaže Milka Popović i napominje da kontrola deklaracija dijetetskih proizvoda ipak u našoj zemlji prolazi strožu proceduru pre puštanja u promet, što nije slučaj sa prehrambenim proizvodima, gde bi tek trebalo uvesti red.
Komentara: 0