Trenutna zakonska regulativa ostavlja prostor za brojne manipulacije pri deklarisanju hrane. Na ambalaži slika borovnica, a u napitku ih ima u promilima

SOK od 100 odsto borovnice ima voća tek u tragovima, a u mesnim prerađevinama je najmanje mesa. To sve dozvoljava naš Pravilnik o deklarisanju hrane, donet krajem prošle godine, koji je uneo dosta zabuna. Tako proizvođači po visokoj ceni često prodaju samo "lepu sliku" na ambalaži, a da pritom u tom proizvodu ništa nema od onog što se očekuje.

Najčešći propusti su kod voćnih sokova, koji se tako nazivaju iako imaju 0,0001 odsto voća, osvežavajućih napitaka, čajeva, namaza... Podvala ima i kod proizvoda od mesa, mlečnih proizvoda, nekih sireva, gde su sastojci životinjskog zamenjeni onim biljnog porekla, o čemu su potrošači obavešteni sitno ispisanim slovima na deklaraciji. Često se koriste biljne masti, recimo u spravljanju pojedinih sireva, pavlake, mlečnih namaza...

- Takvim deklarisanjem kupci se dovode u zabludu - kaže za "Novosti" Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Na tržištu se nalaze sokovi koji su deklarisani kao "sok od moćnih bobica" ili "sok od šumskog voća" ili "multi tropik", a kao po pravilu u tim sokovima najviše ima jabuke. Takođe, igra veličine slova na deklaraciji je nešto čemu proizvođači pribegavaju. Većim slovima istaknu kvalitetniji, skuplji sastojak, iako ga po pravilu ima najmanje.

Kritike na račun tog Pravilnika su ignorisane, sada se priprema donošenje novog pod pritiskom iz EU, jer aktuelni nije u potpunosti usaglašen sa obavezujućom evropskom regulativom.

- To se odnosi na spisak sastojaka i aditiva, kao i izgled same deklaracije kojom treba da se omogući potrošaču da brzo dođe do onih informacija koje su za njega vrlo bitne - kazao je Bogosavljević. - Neke odredbe Zakona o trgovini, sada idu na štetu potrošača. To se odnosi na to da na deklaraciji ne mora da se navede proizvođač, već samo trgovac koji preuzima robu od proizvođača.

Kada je u pitanju deklarisanje robe, stanje na domaćem tržištu je, po oceni Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) haotično, a zloupotrebe su brojne. Istraživanja pokazuju da je, kako kaže Papović, gotovo trećina od 2.000 ispitanih proizvoda bila pogrešno deklarisana.

- Bitna svojstva ne moraju da budu nabrojana taksativno, ali za svakog potrošača veoma je bitno da zna opšte poreklo prehrambenih proizvoda koje kupuje - kaže Papović. - Reklamiraju se, na primer, sokovi i čajevi od brusnice, koji u pojedinim slučajevima sadrže svega tri odsto arome brusnice. Stoga treba pojačati nadzor nad tržištem i formirati Nacionalni komitet za bezbednost hrane, jer su u suprotnom otvorena vrata domaćim i stranim špekulantima.

NEFER KONKURENCIJA

Nepotpune informacije o proizvodima ne nanose štetu samo kupcima, već i predstavljaju nefer konkurenciju i ugrožavaju proizvođače koji se pridržavaju svih važećih propisa. U nekim slučajevima udeo voćnog nektara vrlo je mali, ispod 10 odsto, ali je na proizvodu istaknuta slika voća, što ne bi smelo da se dešava. Potrošačke organizacije upozoravaju da treba doneti poseban zakon o deklarisanju i tako ići i ispred obavezujućeg minimuma koji traži EU, pre svega u interesu domaćih potrošača.

D. Marinković
Izvor: Novosti