Anđelo F. Tartalja: NATO se poziva na imunitet (sporazum iz 2005), ali ratna odšteta se odnosi na 1999

Anđelo F. Tartalja: NATO se poziva na imunitet (sporazum iz 2005), ali ratna odšteta se odnosi na 1999

Italijanski advokat Tartalja o srpskoj tužbi protiv NATO: Za ratni zločin nema imuniteta, pogotovu ne retroaktivno

Nanošenje trajne štete civilnom stanovništvu zbog vrste oružja koja se koristi protiv vojnog protivnika je ratni zločin za koji ne postoji imunitet, kaže italijanski advokat Anđelo Fiore Tartalja komentarišući odgovor NATO koji se poziva na imunitet povodom tužbi podnetnih protiv te alijanse u Višem sudu u Beogradu u ime obolelih od kancera, kao posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji.

Tartalja je za Tanjug govorio sa specijalistom pravne medicine i osiguranja, doktorkom Ritom Čeli, sa kojom boravi u Srbiji povodom pomenutih tužbi.

On je rekao da je jedno voditi rat, a drugo zagađivati životnu sredinu na nepopravljiv način.

ARHIVA PPNS EKOLOŠKE POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA REPUBLIKE SRBIJE 1999. GODINE

Ekološke posledice NATO bombardovanja Republike Srbije 1999. godine
"Rat je sukob između dve vojne sile, ali civilno stanovništvo sa tim nema nikakve veze. Ne samo da se ne mogu gađati civilni ciljevi bez ikakvog razloga već se isto tako ne sme naneti trajna šteta civilnom stanovništvu zbog vrste oružja koja se koristi", rekao je Tartalja.

On je naveo da se NATO, pozivajući se na imunitet, poziva na sporazum iz 2005. godine koji, kako kaže, nema nikakve veze sa ratnom odštetom, te dodaje da se ratna šteta odnosi na period iz 1999. i drugih godina koje nemaju veze sa tim sporazumom.

"To je sporazum koji ne može da se primeni jer nema retroaktivnu snagu da sanira štetu koja je već načinjena, a i predstavlja nešto potpuno drugačije jer se ne tiče štete počinjene za vreme rata već se može ticati štete nastale iz nekih hipotetičkih, nelegalnih radnji koje bi mogle biti izvršene od strane NATO vojnika od 2005. godine pa nadalje u slučaju njihovog prisustva na srpskoj teritoriji", rekao je Tartalja.

On smatra da će ovi sudski procesi u Srbiji stići i do Evropskog suda za ljudska prava jer su, navodi, odštete u Srbiji mnogo niže u odnosu na odštete predviđene u Italiji i Evropi, gde minimalno iznose 500.000 evra, a u Srbiji od 15.000 do 20.000 evra.

"Jasno je da je u pitanju kršenje ljudskih prava zbog toga što svi ljudi moraju imati jednako dostojanstvo ispred prava", rekao je Tartalja koji je dobio 253 pravosnažne presude protiv Ministarstva odbrane Italije, po tužbama koje je zastupao u ime italijanskih vojnika obolelih od kancera jer su bili u mirovnoj misiji na KiM u vreme NATO bombardovanja.

Tartalja, koji dugi niz godina sarađuje sa doktorkom Čeli, rekao je da su uz pomoć celokupne dokumentacije i dokaza koje su prikupili u Italiji došli do nivoa mogućnosti naučnog dokazivanja koji je izuzetno visok, navodeći da je Čeli obavila više od 250 ispitivanja ovog tipa u vezi sa italijanskim vojnicima koje je on zastupao.

Čeli je rekla da je upravo kvantifikacija ono što doprinosi tome da dođe do zaključka i vrlo izvesnih dokaza da se, kako kaže, ne može zaključiti ništa drugo osim toga da je biokumulacija teških metala u organizmu nastala upravo zahvaljujući teškim metalima tokom bombardovanja.

"Do ovih zaključaka došla sam na osnovu uzorka krvi od određenog broja vojnika koji su bili izloženi teškim metalima tokom bombardovanja. U tim uzorcima sam, između ostalog, pronašla i osiromašeni uranijum, uranijum 238 koji u ovoj meri među civilima nikada nije bio pre pronađen", rekla je Čeli.

Navela je da su istraživanja koja su u prethodnim godinama sprovedena nad civilnim stanovništvom Italije pokazala koncentraciju uranijuma koja je maksimalno dostizala broj od 0,0053 mikrograma po litru, a da je među vojnicima koje je testirala pronašla čak i više od 14 mikrograma po litru u krvi.

Na pitanje da li je slučaj u Srbiji različit s obzirom na to da građani Srbije ne tuže državu već direktno NATO pred nacionalnim sudom, Tartalja je rekao da to nije potpuno različito zato što je Italija članica NATO i da je postupak bio čak teži u Italiji nego što će biti u Srbiji koja je bila žrtva NATO bombardovanja.

"Metod doktorke Čeli primenjujemo od skoro, međutim ja sam već dobio oko 250 presuda i bez ovih dokaza, ali uz nove dokaze koji su nam na raspolaganju jutros je dobijena još jedna presuda", rekao je Tartalja i dodao da je podnet dokaz koji je omogućila metodika Čeli zahvaljujući kojoj je utvrđeno prisustvo ogromne količine teških metala u krvi italijanskih vojnika.

ARHIVA PPNS MAPA NATO IZ 1999. - GDE JE PADAO OSIROMAŠENI URANIJUM

Mapa NATO iz 1999. - gde je padao osiromašeni uranijum

Nema imuniteta za osiromašeni uranijum

Agresija na Srbiju izvršena je 1999. godine, a sporazum na koji se NATO poziva je iz 2005. godine i nije moguća retroaktivna primena, ukazuje advokat Goran Petronijević

Imunitet na koji se poziva NATO u slučaju najmanje dve tužbe koje su protiv Severnoatlantske alijanse zbog agresije 1999. godine podnete Višem sudu u Beogradu, u ime obolelih od kancera, potpuno je promašeno opravdanje. Ovaj zaključak za „Politiku” ističe advokat Goran Petronijević, podsećajući da je „NATO odgovorio, prigovarajući da je nedostatak odgovornosti, odnosno pasivne legitimacije na njihovoj strani, zbog toga što oni, navodno, imaju imunitet”. Nedostatak pasivne legitimacije, objašnjava advokat, jedan je od uobičajenih prigovora ukoliko tužena strana smatra da nije odgovorna po pitanju naknade štete. Prema rečima našeg sagovornika, NATO kao pravni subjekat smatra da ima imunitet od krivičnog gonjenja i poziva se na odredbe sporazuma koji je sklopljen 2005. godine sa SRJ, a koji je s naše strane, podseća Petronijević, potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković.

„A onda i na dva aneksa koji su sledili 2006. godine. U jednom od njih je predviđeno da vojnici, oficiri, službenici Severnoatlantske alijanse, u slučaju da su se našli na teritoriji SRJ, a sada Srbije kao pravnog sledbenika SRJ, bez obzira na vrstu krivičnog dela koje počine, ne mogu odgovarati pred domaćim sudom, već im se mora suditi, ukoliko budu odgovarali, pred vojnim sudom NATO-a ili pred sudom SAD, ako su američki državljani”, ukazuje Petronijević i podvlači, međutim, da ovaj oblik bilateralnog sporazuma nema nikakve veze s imunitetom na koji se pozivaju, zato što je agresija na Srbiju izvršena 1999. godine, a sporazum je iz 2005. godine i nije moguća retroaktivna primena. Sporazum se odnosi, kako objašnjava, na krivično gonjenje i imunitet od krivičnog progona, ali ne i od materijalno-pravne odgovornosti, pa je ono na šta se NATO poziva potpuno promašeno opravdanje. Međutim, činjenica da se NATO uopšte udostojio da odgovori, smatra Petronijević, pokazuje da valjano shvataju svoju odgovornost.

Upravo zbog pomenutih tužbi, u Srbiji ovih dana borave italijanski advokat Anđelo Fiore Tartalja i specijalista pravne medicine i osiguranja dr Rita Čeli. Tartalja je komentarišući odgovor NATO-a, koji se poziva na imunitet povodom ovih tužbi, rekao za Tanjug da je „nanošenje trajne štete civilnom stanovništvu zbog vrste oružja koja se koristi protiv vojnog protivnika ratni zločin za koji ne postoji imunitet”. On je rekao da je jedno voditi rat, a drugo zagađivati životnu sredinu na nepopravljiv način. „Rat je sukob između dve vojne sile, ali civilno stanovništvo s tim nema nikakve veze. Ne samo da se ne mogu gađati civilni ciljevi bez ikakvog razloga već se isto tako ne sme nanositi trajna šteta civilnom stanovništvu zbog vrste oružja koja se koristi”, rekao je italijanski advokat.

Petronijević podseća da su italijanski vojnici boravili u delu Metohije na KiM gde je bačeno najviše projektila s osiromašenim uranijumom. A zahvaljujući italijanskim udruženjima veterana, naučnim istraživanjima i lekarskim analizama utvrđeno je da postoji direktna veza između boravka italijanskih vojnika na tlu koje je kontaminirano osiromašenim uranijumom i bolesti od kojih su oboleli. Kako objašnjava Petronijević, tužili su Italiju i NATO i dobili su postupke i protiv države i protiv NATO-a. „Italija je članica NATO-a i ona ih je poslala tamo, tako da imaju mogućnost duple odgovornosti: Italije kao države i kao članice Severnoatlantske alijanse i NATO-a kao saveza. NATO je od italijanskih vojnika prikrio činjenicu o opasnosti koja ih čeka, a ta činjenica je bila poznata američkim i britanskim vojnicima i to je jedan od razloga odgovornosti NATO-a”, ukazuje Petronijević.

„Naš Centar za obnovu međunarodnog prava upravo sarađuje s Italijanima u tom pravcu, advokat Srđan Aleksić je prvi potegao to pitanje u smislu sudske naknade, odnosno sudskog epiloga u tom pravcu, upravo imajući u vidu primer italijanskih vojnika i njihovih advokata. Oni su zagrizli i otišli daleko”, ukazuje Petronijević i ističe da se Italijani solidarišu sa Srbijom i ohrabruju nas da koristimo sve ono što su oni do sada uradili i da nastavimo dalje da se borimo. Domaći sudovi moraju da krenu u proces, kako navodi naš sagovornik, bez obzira na pritiske NATO-a i Zapada.

A Tartalja je, odgovarajući na pitanje da li postoji razlika između Italije i Srbije, jer građani Srbije ne tuže državu, već direktno NATO pred nacionalnim sudom, rekao da to nije potpuno različito zato što je Italija članica NATO-a i da je postupak bio čak teži u Italiji nego što će biti u Srbiji koja je bila žrtva NATO bombardovanja.

„Metod doktorke Čeli primenjujemo odskoro, međutim ja sam već dobio oko 250 presuda i bez ovih dokaza, ali uz nove dokaze koji su nam na raspolaganju, juče ujutru je dobijena još jedna presuda”, rekao je Tartalja i dodao da je podnet dokaz koji je omogućila metodika Čelijeve zahvaljujući kojoj je utvrđeno prisustvo ogromne količine teških metala u krvi italijanskih vojnika. Naveo je da je ona obavila više od 250 ispitivanja ovog tipa u vezi s italijanskim vojnicima koje je on zastupao.

Dr Čeli je rekla da je upravo kvantifikacija ono što doprinosi tome da dođe do zaključka i vrlo izvesnih dokaza da se, kako kaže, ne može zaključiti ništa drugo osim toga da je biokumulacija teških metala u organizmu nastala upravo zahvaljujući teškim metalima tokom bombardovanja. Navela je da su istraživanja koja su u prethodnim godinama sprovedena nad civilnim stanovništvom Italije pokazala koncentraciju uranijuma koja je maksimalno dostizala broj od 0,0053 mikrograma po litru, a da je među vojnicima koje je testirala pronašla čak i više od 14 mikrograma po litru u krvi.

Petronijević zaključuje da su KiM i pogranični delovi najviše bili gađani uranijumskom municijom, a područje gde se danas nalazi američki „Bondstil” jedino nije bilo gađano jer se znalo da će tu biti baza. Dodaje i da albansko stanovništvo na KiM u velikoj meri oboleva, ali da se o tome tamo ne govori zbog toga što su od Zapada dobili „državu”.

VIDEO: TV ZONA PLUS - NA TUŽBU SRBIJE, NATO SE POZVAO NA IMUNITET

Gosti emisije:

  • Anđelo Fiore Tartalja, advokat u tužbi protiv NATO
  • dr Rita Čeli, specijalista pravne medicine i osiguranja
  • Srđan Aleksić, advokatska kancelarija Aleksić
  • Stefan Mitić, prevodilac


Izvori: RTV/Tanjug, 30. 5 2022; Politika, 1.6. 2022.


ARHIVA PPNS UKAZIVANJE STRUČNJAKA NA POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA SR JUGOSLAVIJE 1999. GODINE (FOTOMONOGRAFIJA "1999")

Ukazivanje stručnjaka na posledice NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine (Fotomonografija ’1999’)

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAMJUTJUBMIKSKLAUD 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari