Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Ekologija

25.05.2020

Pravni okviri za regulisanje zaštite voda od zagađivanja - Slavoljub Popović (Niš: Pravni fakultet, 1982)

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

...Baš zbog činjenice da je borba protiv zagađenja voda veoma složena i da se sa uspehom može voditi samo uz učešće nauke, tehnike, ekonomike i drugih društvenih činilaca, nužno je da se pitanja zagađenja voda i pravno regulišu.

Pravnici ne bi trebalo da posmatraju problem zagađenja voda kao nužno zlo, kao neizbežnu cenu uspeha industrijske civilizacije, jer se isto tako postavlja pitanje da li cena zagađivanja vode u odnosu na razvoj društva nije preterana s obzirom na dobijen rezultat...

PROBLEMI U VEZI SA IZVRŠAVANJE PROPISA I DRUGIH OPŠTIH NORMI ZA ZAŠTITU VODA OD ZAGAĐENJA

Iako je u Jugoslaviji donet veliki broj propisa u oblasti zaštite voda od zagađenja, ipak pravo u našem samoupravnom društvu nije svemoćno. Kao ozbiljan nedostatak u vezi sa zaštitom voda od zagađivanja, pa i ostalih dobara životne sredine, ističe se nepotpuna primena ili uopšte neprimena propisa koji štite dobra životne sredine.

Postavlja se pitanje da li neki naši zakoni nisu preuranjeno doneti i da li je možda trebalo potpunije ići pri određivanju obaveza organizacija udruženog rada u vezi sa zaštitom životne sredine, odnosno ostavljati duže rokove za saobražavanje zatečenih postrojenja sa odredbama propisa o zaštiti životne sredine.

U vezi sa donošenjem republičkih zakona i drugih propisa postavlja se problem jednake opterećenosti privrednih organizacija i očuvanja njihove konkurentne sposobnosti na unutrašnjem i spoljnjem tržištu. Ako neke republike donesu zakone sa strožijim režimom zaštite životne sredine, a druge republike takve zakone donesu sa blažim režimom zaštite ili ih uopšte ne donesu, u tom slučaju će privredne organizacije u republikama koje su donele strožije zakone biti u većoj meri opterećene troškovima radi zaštite životne sredine, dok privredne organizacije u drugim republikama neće imati takve terete.

Stoga se pojavljuje potreba da se federaciji daju veća ovlašćenja, a u cilju jedinstvenog regulisanja zaštite životne sredine, odnosno zaštite voda od zagađivanja. U vezi sa tim trebalo bi stvoriti i odgovarajuću inspekcijsku službu na saveznom nivou koja bi imala ovlašćenja da vrši inspekcijske poslove na čitavoj teritoriji Jugoslavije.

Treba uočiti još jedan problem koji je prisutan i u našoj zemlji. Postoji izvestan broj privrednih organizacija čija je delatnost od značaja za čitavu Jugoslaviju. Kao takve možemo označiti sledeće privredne organizacije: termocentrale u SAP Kosovo, termocentrale u Kolubarskom basenu, termocentrale u basenu Tuzla, atomska centrala Krško, RTB Bor, rudnici olova u Titovoj Mitrovici i neke druge. Delatnost ovih privrednih organizacija je takve prirode da u velikoj meri zagađuje životnu sredinu. S druge strane, za ugrađivanje postrojenja koja bi otklonila štetno dejstvo ovih organizacija u odnosu na životnu sredinu, potrebno je angažovati ogromna sredstva. Verovatno da same ove privredne organizacije ne mogu iz sopstvenih sredstava da nabave tako skupa postrojenja. Stoga se pojavljuje potreba da se angažuje federacija radi obezbeđivanja potrebnih sredstava za sprovođenje potpune zaštite životne sredine i otklanjanja štetnih dejstava navedenih privrednih organizacija.

Isto tako i republike i pokrajine morale bi da razmotre situaciju pojedinih privrednih organizacija, koje su od značaja za republičku i pokrajinsku privredu, a koje u većoj meri zagađuju životnu sredinu. U vezi sa tim, republike i pokrajine trebalo bi da stvore odgovarajuće fondove iz kojih bi se davale subvencije navedenim privrednim organizacijama. Praksa davanja subvencija pojedinim privrednim organizacijama u cilju otklanjanja posledica zagađivanja životne sredine, poznata je u mnogim zemljama, a posebno u SSSR, kao i u SAD.

Na kraju možemo da zaključimo da je zadatak svih struktura našeg samoupravnog društva da čine stalne napore u izvršavanju obaveza u vezi sa zaštitom i unapređenjem čovekove sredine. Svi radni ljudi su neposredno zainteresovani za racionalno korišćenje prirodnih resursa, za zaštitu čovekove sredine od svh oblika zagađenja i da, uključujući uzroke zagađenja, obezbeđuju za sadašnje i buduće generacije neophodne uslove za život i rad u zdravoj životnoj sredini.


Fond prof. dr Slavoljub Popović

Fond prof. dr Slavoljub Popović, koji nosi ime jednog od doajena nauke upravnog prava, pokojnog profesora Slavoljuba Popovića, osnovan je 20. aprila 2001. godine, na inicijativu samog profesora Popovića, radi podsticanja i razvoja nauke upravnog prava na našem Fakultetu.

Sedište Fonda je pri Pravnom fakultetu u Nišu.

Osnovna delatnost fonda je novčano nagrađivanje najboljih studentskih temata iz oblasti upravnog prava i nauke o upravljanju.

NAGRADA ZA NAJBOLJI TEMAT IZ UPRAVNOG PRAVA 2012. - FOND SLAVOLJUB POPOVIĆ

Do sada su nagradu primili:

  • Marko Milošević (Diskreciona ocena, 2002),
  • Dejan Jovanović (Upravni spor Kraljevine Jugoslavije, 2003),
  • Ivana Božić (Nacionalizacija i denacionalizacija, 2004),
  • Miloš Prica (Pojam i pravna priroda upravne stvari, 2005)
  • Dušan Mitić (Pravna priroda javnih agencija u pravnom sistemu Repablike Srbije, 2007)
  • Aleksandra Mladenović (Postupak za ostvarivanje prava na slobodni pristup informacijama od javnog značaja, 2008.)
  • Milica Stojanović (Eksproprijacija u ranijem i važećem pravu Republike Srbije, 2009).

Fond prof. dr Slavoljub Popović

Profesor Popović (1912-2006) rođen je u Zaječaru u učiteljskoj porodici, nižu gimnaziju završio je u Knjaževcu, a višu u Zaječaru, gde je zbog odličnoga uspeha bio oslobođen mature. Prava je studirao na Pravnom fakultetu u Beogradu od 1931. do 1935. godine. Diplomirao je sa prosečnom ocenom 9,31. Tokom studija bio je nagrađen za tri svetosavska temata.

Najveći utisak na njega ostavili su profesori Toma Živanović i Milan Bartoš. Godine 1936. bio je primljen za pripravnika u Državni savet Kraljevine Jugoslavije, tadašnji vrhovni upravni sud, gde je, u stvari, počeo da se priprema za karijeru naučnika i profesora iz oblasti uprave i upravnoga prava.

Posle oslobođenja od Nemaca, već novembra 1944. stupa u službu u Ministarstvu finansija u zvanju pravnog savetnika. Uskoro, početkom 1946. godine, preuzeo ga je Savezni komitet za zakonodavstvo. U tom nadleštvu usavršavao se i u izradi pravnih propisa. Po sopstvenom priznanju, bio je spočetka oduševljen novom, revolucionarnom vlašću, ali se u nju razočarao kada je u potpunosti otkrila svoje pravo lice. Profesor Popović nikada nije bio član nijedne političke stranke.

Doktorirao je 1953. godine s knjigom "O upravnom sporu", no već pre toga bio je objavio dve knjige iz oblasti pravne nauke. To je označilo početak jedne izuzetno plodotvorne karijere naučnoga autora.

Naučni opus profesora Popovića ima karakter prave gigantografije. Objavio je preko pedeset knjiga. Pored radova iz pravničke struke, napisao je i jedan istorijski roman i zanimljivu kratku autobiografiju. Najznačajniji je, ipak, njegov udžbenik "Upravno pravo. Opšti deo", koji je doživeo osamnaest izdanja i bio u Sovjetskom Savezu 1968. preveden i na ruski jezik.

Na univerzitet profesor Popović praktično dolazi 1948. kada je angažovan za honorarnog predavača Posebnog dela Upravnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tamo je ostao dok taj predmet nije bio ukinut 1953. godine. Bio je takođe angažovan za honorarnog profesora na Višoj upravnoj školi u Beogradu i u tom se zvanju nalazio do 1970. godine, kada je ta škola zbog reorganizacije školstva bila ukinuta. Od 1960. do 1966. godine bio je na Pravnom fakultetu u Prištini u svojstvu honorarnog profesora. Od 1966. do 1973. godine bio je honorarni upravnik Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu. Od 1974. do 1978. bio je honorarni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu – za predmete Upravno pravo i Nauka o upravi.

No, univerzitetsku karijeru kao osnovno zanimanje profesor Popović počeće da gradi 1960. godine kada je izabran za vanrednog profesora Upravnog prava na Pravno-ekonomskom, docnije Pravnom fakultetu u Nišu, čime ujedno prekida i svoju službu u saveznoj upravi. Koliki je ugled profesor Popović uživao u svojoj radnoj sredini u Nišu, pokazuju sledeće činjenice: godine 1964. biva izabran za redovnog profesora; u ukupno četiri mandata je dekan Fakulteta; od 1960. do 1980. (kada odlazi u penziju) vrši funkciju šefa Katedre za političke nauke.

Profesor Popović imao je više studijskih boravaka u evropskim zemljama i u Sjedinjenim Američkim Državama. Učestvovao je na 116 naučnih i stručnih skupova u zemlji, kao i na 36 naučnih skupova u inostranstvu (bilo lično, bilo sa poslanim referatom). Nosilac je zapaženih domaćih i stranih odlikovanja, pomenimo samo francuski orden "Palmes Académiques". Nadalje, bio je osnivač izdavačkog predzeća Savremena administracija u Beogradu, 1953. godine. Bio je član pet uglednih međunarodnih organizacija koje se uglavnom bave Javnom upravom, uporednim zakonodavstvom i pravom čovekove sredine.

Ličnost i delo profesora Popovića ostali su zabeleženi u srcima njegovih kolega, studenata i poštovalaca; posebno, njegovo delo ostavilo je trajan i svetao trag u srpskoj pravnoj nauci u razdoblju od kraja Drugog svetskog rata do danas. Jer, on nikada nije podlegao sirenskim pozivima ideologije, već je zakon tumačio objektivno, na način klasične egzegetske škole. Ali možda baš zato njegov naučni doprinos nije bio dovoljno pozitivno valorizovan u jednom totalitarnom režimu.

Prof. dr Milan Petrović

MONOGRAFSKE PUBLIKACIJE



Izvor: Univerzitet u Nišu, Pravni fakultet


ARHIVA PPNS

Dr Isidora Ljumović, viši naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka u Beogradu:

- Suština ekonomskih instrumenata zaštite životne sredine ogleda se u činjenici da zagađivač donosi odluku o količini zagađenja na osnovu nižih troškova: trošak naknade/takse ili trošak nabavke nove tehnologije koja ne zagađuje. Dakle, traži se "optimalan" nivo zagađenja koji je ekonomski najefikasniji. Ove postavke trpe brojne kritike jer je često prihvatljiviji stav u društvenoj zajednici da ZAGAĐENJE TREBA IZBEĆI, a ne optimizovati ga u ekonomskom smislu.

DAN EKOLOŠKOG DUGA 2019

OTPADNE VODE BEOGRADA (VIDEO)



PRINCIP ’ZAGAĐIVAČ PLAĆA’


KAKO POMOĆI PČELAMA DA POMOGNU NAMA?



Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM


PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar