Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Ekologija

19.11.2019

Šećerana ’Crvenka’ ispuštala otpadne vode u Veliki bački kanal

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/reklamne-usluge.html https://www.siff.rs/

KULA - Iako je imala izgrađena taložna polja za otpadnu vodu, šećerana u Crvenki tu vodu ispuštala je u kanal, utvrdila inspekcija za zaštitu životne sredine iz Kule. Nakon kontrole, inspektori su izdali nalog da se ispuštanje zagađene vode zaustavi.

Opštinska inspekcija za zaštitu životne sredine u Kuli, izdala je zabranu ispuštanja otpadnih voda u Šećerani u Crvenki. Sumnja se da je ta fabrika odgovorna za zagađenje Velikog bačkog kanala, kada je od drugog novembra na delu kanala kod Srbobrana i Bečeja uginulo više od tri tone ribe. Zagađena voda narednih dana mogla bi da završi u Tisi.

Zagađena voda nastavlja da se kreće nizvodno i kako u „Vodama Vojvodine“ kažu, polako kreće ka Tisi.

"Epilog je da i dalje imamo uginulu ribu da se zagađenje pomera nizvodno, da je kulminacija sada kod Bečeja i da ta voda sada polako izlazi put reke Tise", rekao je Slavko Vrndžić direktor Vode Vojvodine.

Kako objašnjava, preostalo nam je jedino da se nadamo da će Tisa, zbog svoje veličine, proći sa manjim posledicama i da neće biti istog epiloga kao u Velikom Bačkom Kanalu, gde je zbog zagađenja uginulo više od tri tone ribe.

"Našom kontrolom od pre 10 dana je utvrđeno da se ne poštuje taj projekat studije za koji je ona napravljena i da deo otpadnih voda iz tehnološkog procesa odlazi u I 64. Dat je na licu mesta usmeni nalog da se upale pumpe i da se prestane ispuštati otpadna voda u I64. To je zapisnički konstantovano i u roku od tri dana je izdato i pisano rešenje sa istim nalogom", izjavila je za RTV Biljana Leopvac, opštinski inspektor za zaštitu životne sredine.

Ona kaže da je i danas obavljena kontrola, kao i pre četiri-pet dana, i da je utvrđeno da je šećerana prestala sa ispuštanjem otpadnih voda u kanal.

TV-PRILOZI

Za pomor riba kod Srbobrana i Bečeja odgovorna Šećerana u Crvenki



Za pomor riba odgovorna Šećerana u Crvenki

Izvor: RTV


PRILOG PPNS

ISPITIVANJE UTICAJA OTPADNIH VODA INDUSTRIJSKOG BASENA VRBAS-KULA-CRVENKA NA VELIKI BAČKI KANAL

ZAKLJUČAK

Na osnovu podataka o količini i kvalitetu otpadnih voda industrije u industrijskom basenu Vrbas-Kula-Crvenka zaključeno je da je:

  • ukupno organsko zagađenje industrije 36,6 t HPK/dan (oko 366000 ES) ili 17,9 t BPK5/dan (oko
  • 298000 ES);
  • opterećenje suspendovanim materijama 8,3 t/dan;
  • opterećenje azotnim materijima računato preko ukupnog azota 907 kg/dan;
  • opterećenje fosfatnim materijama računato preko ukupnog fosfora 166 kg/dan i
  • ukupna količina otpadnih voda je 36404 m3/dan (242693 ES).

Najznačajniji zagađivači u ispitivanom industrijskom basenu su dve šećerane. One zajedno čine oko 78 % ukupnog organskog opterećenja (1,23 t HPK/h ili 0,60 t BPK5/h), 52,7 % ukupnog opterećenja suspendovanim materijama i 49,5 % ukupnog azotnog opterećenja u industrijskom basenu Vrbas-Kula-Crvenka.

Značajana količina zagađenja potiče i od svinjogojske farme i klanice. Ova dva zagađivača čine od 15,9-17,4% ukupnog organskog zagađenja u basenu u zavisnosti od toga da li je opterećenje računato preko HPK ili BPK5, zatim oko 25 % ukupnog opterećenja suspendovanim materijama i 32 % ukupnog azotnog opterećenja u industrijskom basenu Vrbas-Kula-Crvenka.

Monitoringom površinskih voda utvrđeno je da voda Velikog Bačkog kanala na deonici od ustave Vrbas pa do ušća (triangla) predstavlja najugroženiju deonicu u basenu i odabrana je za simulaciju modela uticaja ispuštenih otpadnih voda na kvalitet vode u Velikom Bačkom kanalu.

Najveće koncetracije zagađenja na ispitivanoj deonici detektovane su u periodima kada šećerane ispuštaju svoje otpadne vode.

Utvrđeno je da su u XI i I mesecu, pri radu šećerana, znatno veća zagađenja organskim materijama na lokaciji most u Vrbasu nego što je u tom trenutku ulazno zagađenje.

Dobiveni podaci ukazuju da je u ovom periodu došlo do akumulacije organskih materija na toj lokaciji.

Laboratorijskim ispitivanjem prečišćavanja otpadne vode šećerane utvrđeno je da se primenom separacije aktivnog mulja pomoću membrana otpadna voda šećerane može prečistiti do nivoa kvaliteta od: 60 mgO2/l HPK; 25 mgO2/l BPK5; 1,72 mg N/l i bez suspendovanih materija.

U slučaju uvođenja ovakvog sistema prečišćavanja otpadnih voda šećerana, ukupno smanjenje zagađenja otpadnim vodama u basenu Vrbas-Kula-Crvenka bilo bi: 74% za organske materije određene preko HPK i BPK5, 53% za suspendovane materije i 44 % za ukupni azot.



Izvor: Centar izvrsnosti za hemiju okoline i procenu rizika - Departman za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu 


O ŠEĆERANI

Fabriku šećera u Crvenki osnovalo je 1911. godine englesko-mađarsko akcionarsko društvo koje ju je nazvalo FABRIKSLEITUNG DER CERVENKAER ZUCKERFABRIK, DER ANGLO-UNGARISCHEN ZUCKERINDUSTRIE A.C.

Akcionari su odabrali baš Crvenku kao mesto izgradnje fabrike na insistiranje dr Ladislava Lelbaha, crvenačkog zemljoposednika i poslanika u Mađarskom parlamentu.

Secerana Crvenka

Posle II svetskog rata Fabrika šećera "Crvenka" je postala državno preduzeće kojim je rukovodio prinudni upravitelj.

Od 1950. godine upravljanje je povereno radnicima koji su sve do 1991. preko radničkih sindikata donosili bitne odluke.

Godine 1991. fabrika je registrovana kao Deoničarsko društvo u mešovitoj svojini, da bi 1994. bila registrovana kao D.D. u privatnoj svojini. Njeni "vlasnici" su tada bili zaposleni i deo penzionera.

Suštinska privatizacija Fabrike odigrala se 2003. godine, kada je 70% kapitala kupljeno od strane Grčke industrije šećera iz Soluna.

Procena vrednosti kapitala PD "Crvenka" fabrika šećera na dan 30. jun 2019. godine bila je 3.761.465.000 dinara, odnosno 31.901.000 evra (primenom srednjeg obračunskog kursa NBS na taj dan).

Prema podacima Beogradske berze iz marta ove godine, Grci poseduju 89,50% učešća u kapitalu Crvenke.

Pod okriljem grčke kompanije u Srbiji posluju fabrika šećera "Šajkaška" u Žablju

Izvori: Šećerana Crvenka; Beogradska berza

ARHIVA PPNS

OPET EKOLOŠKA KATASTROFA U VELIKOM BAČKOM KANALU?



STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar