Proizvodnja litijuma/bora i drugih povezanih proizvoda nalazi se u predlogu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije (INEKP) za period do 2030. godine, "uključujući perspektivu do 2050. godine". Za 2030. je upisana proizvodnja 600kt litijuma, kao i za 2035, 2040, 2045. i 2050. godine, podatak je iz ovog strateškog dokumenta, dostupnog na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike (MRE). Dakle, za tih 20 godina biće proizvedeno 3mt litijuma.

Zvanični poziv organa vlasti

Ministarstvo rudarstva i energetike pozvalo je 13. juna stručnu javnost i druga zainteresovana lica da do 28. jula upute svoje komentare i sugestije na Predlog Uredbe o utvrđivanju Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) Republike Srbije za period do 2030. godine uključujući perspektivu do 2050. godine, i na taj način doprinese kvalitetu izrade ovog važnog strateškog dokumenta u oblasti energetike, piše u javnom pozivu.

Ministarstvo je pozvalo i da se do 5. avgusta upute komentari i sugestije na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja INEKP-a.

Za dostavljanje svih komentara i sugestija služe elektronske forme:

1. putem оbrasca za dostavljanje komentara koji se nalazi na sajtu Ministarstva na adresu elektronske pošte: inecp.konsultacije@mre.gov.rs
2. putem portala eKonsultacije

Javno dostupni prilozi na sajtu Ministarstva su:

1. Zaključak javne rasprave
2. Obrazloženje Zaključka
3. Program javne rasprave
4. Predlog uredbe
5. Obrazloženje uredbe
6. INEKP - SRB
7. INEKP - ENG
8. Tabela za dostavljanje komentara

Izvod: Litijum unutar INEKP-a

Nakon Zaključka o sprovođenju javne rasprave, koji je potpisao zamenik predsednika Odbora za privredu i finansije Tomislav Momirović, aktuelni ministar trgovine, u paketu dokumenata nalazi se Obrazloženje koje sadrži tačku 4 "Trenutno stanje i projekcije sa postojećim politikama i merama". Tu piše da ovo poglavlje "daje kratak prikaz glavnih ulaznih parametara i osnovnih pretpostavki, koji su korišćeni prilikom formulacije scenarija sa postojećim merama za energetski sistem Republike Srbije".

U samom Programu, u okviru podtačke 4.1 "Projektovani razvoj glavnih egzogenih faktora koji utiču na razvoj energetskog sistema i emisije GHG" napomenuto je da Srbiji "nedostaju studije makroekonomske analize sa srednjoročnim do dugoročnim horizontom. Pored toga, ne postoji odgovarajuća strategija za srednjoročno-dugoročni ekonomski razvoj zemlje, niti strategija razvoja industrijskog sektora. Stoga su korišćene projekcije iz modela MANAGE, zajedno sa putanjama projekcije ukupnog BDP-a", piše u ovom strateškom dokumentu.

Dalje se navodi da su "za energetski intenzivne sektore cementa, gvožđa i čelika, bakra, olova, cinka, drugih obojenih metala, stakla, keramike i drugih nemetalnih minerala, fizički rezultati korišćeni kao pokretači potražnje za energijom u svakom podsektoru, što se može videti na slici 4.4 ’Razvoj fizičke proizvodnje energetski intenzivnih industrijskih podsektora do 2050. godine’ (Izvori: projekcije zasnovane na scenarijima SSP)".

Na toj slici se vidi da će od 2030. godine u Srbiji postojati proizvodnja litijuma/bora i drugih povezanih proizvoda.

U tabeli 4.2 "Razvoj fizičke proizvodnje energetski intenzivnih industrijskih podsektora do 2050. godine" još je preciznije navedeno - proizvodnja litijuma/bora i drugih povezanih proizvoda u 2020. i 2025 ne postoji (nula kilotona), ali za 2030. već piše 600kt, a isto toliko i za 2035, 2040, 2045. i 2050. godinu.

Dakle, sudeći po sadržaju predloga INEKP-a, u periodu 2030-2050 u Srbiji će se proizvesti 5x600kt litijuma, iako je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić saopštila pre dve i po godine (20. januara 2021) da je Vlada ukinula Uredbu i Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit korporacije Rio Tinto (ćerke-firme Rio Sava), od 13. februara 2020. godine.

ARHIVA PPNS VLADA UKINULA PROSTORNI PLAN ZA JADAR

Proizvodiće se litijum u Srbiji već za sedam godina uprkos činjenici da je inspektor Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede doneo je nekoliko rešenja kojim se kompaniji Euro Litijum Balkan zabranjuje korišćenja poljoprivrednog zemljišta, od prve do pete klase u nepoljoprivredne svrhe u katastarskim opštinama Šušeoka i Lukavac.

ARHIVA PPNS ADVOKAT ĐORĐEVIĆ: EURO LITIJUMU INSPEKTOR ZABRANIO KORIŠĆENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

Logično se nameću bar dva ključna pitanja:

1. Gde će da se proizvodi litijum u Srbiji od 2030. godine?
2. Ko će da proizvodi litijum u Srbiji od 2030. godine?

Pošto to u ovom dokumentu nije navedeno, ostaje da sačekamo da li će odgovor uslediti nakon reakcije zainteresovane javnosti do navedenog roka - ovim institucionalnim putem, ili će odgovor možda biti zatražen vaninstitucionalno - na ulici, odakle je i započeto uspešno zaustavljanje gorenavedene Uredbe i PPPPN za Rio Tinto, kao i pokretanje Narodne inicijative protiv rudnika litijuma na teritoriji Srbije.

Pominjani potpisnik Momirović ostao je upamćen po isključivo afirmativnom pristupu litijumu, a za ilustrovanje su dovoljne dve njegove izjave:

• Kada tako velika kompanija dođe, vi ulazite u sistem globalne bezbednosti. To znači da nema više rata. (14. 8. 2021)
• Ljudi moraju da razumeju, ako želimo da iskočimo, da se pozicioniramo i izađemo iz balkanske perspektive, moramo da se uhvatimo u neki novi industrijski talas. Litijum je bila naša šansa da izmislimo internet, litijum je bila naša nafta i svi mi snosimo deo odgovornosti zašto nismo imali snage, predsednik najmanje. (20. 8. 2022)

1. Predlog zakona za vršenje tehničkog nadzora investitora koji obavlja geološka istraživanja i eksploataciju rudnog blaga
2. Predlog zakona o koncesionim istraživanjima i eksploataciji rudnog blaga
3. Predlog zakona o koncesionim naknadama za istraživanje i eksploataciju rudnog blaga

Ti predlozi su dostupni na sajtu Narodne skupštine, nalaze se u proceduri (prilog članka u nastavku).

Za predstavnika predlagača određen je prof. dr Janko Veselinović, uz koga je potpise stavilo 14 narodnih poslanika: Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, dr Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, prof. dr Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Hatan Albahari, Anna Oreg i Pavle Grbović.

U tim predlozima se kao rudno blago navodi i litijum. Najsvedenije, litijum ostaje u "ponudi" Srbije za korporacije (investitore), samo je pitanje cene, a i to je deo sadržaja (rente, naknade, koncesije i sl).

Nema govora o zabrani litijuma - u skladu sa Narodnom inicijativom koja je već "negde" u Skupštini, niti kao u Kragujevcu - o nedozvoljavanju, uz podelu na osnovna (odakle je izuzet litijum) i primenjena geološka istraživanja.

Poput gorepomenutog Momirovića, i u poslaničkim klupama opozicije ima onih koji su blagonakloni prema Rio Tintu, a neki su i blisko sarađivali sa tom korporacijom. Ističe se prof. dr Branimir Jovančićević za čije je stručne radove Rio Tinto plaćao istraživanja (2014, 2015, 2018...), kao i za radove:

• mlađih kolega kojima je profesor bio mentor (Nenad R. Grba, Tamara S. Perunović, 2014),
• koautora sa kojima je radio, među kojima su i sa Rio Tintom "povezana lica" (Milica Kašanin Grubin, 2018), 
• radnika sa platnog spiska ćerke-firme RT Rio Sava (Vladislav Erić, 2014). 

Neke radove je istovremeno delimično finansirala Vlada Srbije, posrednstvom nadležnog ministarstva. Svi radovi su javno dostupni.

Na čelu tih opozicionih redova su poslovni ljudi koji su u medijima imali "velike priče", kao Dragan Đilas u  intervju za Nedeljnik od 25. oktobra 2017. godine -  koji je u međuvremenu postao nedostupan na izvornoj adresi https://www.nedeljnik.rs/velike-price/portalnews/dragan-dilas-prvi-intervju-posle-tri-godine-moramo-da-zaustavimo-propadanje-beograda/ (ostala je video-najava na FB stranici ovog glasila). Ipak, deo sadržaja je dostupan u agregatu vesti, kao i rečenice sa ključnim rečima: Loznica, litijum, koncesija, rudnik..., na povećem broju adresa na internetu:

"Hajde da pričamo o Beogradu i ekonomiji. Evo potvrđeno je da je kod Loznice otkriveno drugo najveće nalazište litijuma u Evropi. Hajde da pričamo o koncesiji na te rudnike, ali da otvaramo fabrike baterija. To će biti velika šansa za Srbiju, to su teme koje su nam danas potrebne..."

Ovi poslanici se dostavljenim predlozima zalažu da postoji Nacionalna agencija u Beogradu, sa više poslovnih jedinica koje bi, pored ostalog, vršile tehnički nadzor investitora na proizvodnji rudnog blaga, a za litijum predlažu da sedište bude u Valjevu.

Poslanici ukazuju da Srbija ima međudržavni ugovor sa Velikom Britanijom o međusobnoj zaštiti investicija građana i privrednih subjekata, navode da geološka istraživanja litijuma, bora i natrijuma u Jadru realizuje Rio Sava, da je investitor Rio Save kompanija Rio Tinto, a da je deo koji investira u "Jadar" registrovan u Velikoj Britaniji i dodaju da "ista kompanija, registrovana u Velikoj Britaniji, nastavlja da investira u otvaranje rudnika, kao i u izgradnju postrojenja za prerade dobijene rude u Jadru i dobijanju litijuma, borata i natrijuma". Sumirano: proizvodnja litijuma - DA, upitni su samo uslovi.

Poslanici dalje smatraju da je u praksi dokazano da navedeni investitor nema potpisan koncesioni ugovor sa Vladom za istraživanje i proizvodnju litijuma, te da mora da se pristupi izmenama i dopunama navedenih međudržavnih ugovora, u delu koji se odnosi samo na rudno blago/rude, koje treba uraditi u skladu sa svetskom praksom i Predlogom ovog Zakona.

Pominju se još "usklađenost s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i priduživanju", "usklađenost propisa sa propisima EU", "pravne tekovine EU"..., “interes” kao što je renta, naknade, koncesije i ostali vidovi naplate države, čak i berza.

ARHIVA PPNS FT: EU TRAŽI VIŠE LITIJUMA; MINISTARSTVO: LITIJUM OSNOVA ZELENOG PRIVREDNOG RAZVOJA; SEOS: NE PRISTAJEMO NA ŽRTVOVANJE SVOJE ZEMLJE


U Analizi efekata zakona zapisani su "pozitivni efekti", naglašavaju se "smanjenje ukupnog zagađenja vazduha", "smanjenje ukupnog zagađenja voda", a kao rešenja problema istaknuti su filteri i prečistači:

"Tržišno povećanje prihoda stvorilo bi pozitivan efekat, kao što sledi:

• a) na smanjenje ukupnog zagađenja vazduha u Republici Srbiji, formiranjem i radom Agencije za filtere stacionarnih izvora zagađenja vazduha, koja se osniva po posebnom Zakonu;
• b) na smanjenje ukupnog zagađenja voda (površinskih, podzemnih) u Republici Srbiji, formiranjem i radom Agencije za prečistače otpadnih voda, koja se osniva po posebnom Zakonu".

Jalovište, kao jedan od ključnih problema sa potencijalnim rudnikom litijuma, se ne navodi u ovim efektima.

Upozorenja SANU i danas na snazi

Podsećamo, "Rio Tinto nije obezbedio postupak uklanjanja velike količine arsena iz jalovišta, čime se zdravlje stanovništva u široj okolini rudnika i onog koje živi nizvodno od rudnika dovodi u veliku opasnost", piše u jednoj od 18 tačaka dopisa koji su potpisali akademici Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, zajedno sa Velimirom Radmilovićem, dopisnim članom SANU, i dostavili Zorani Mihajlović, potpredsednici Vlade Republike Srbije i ministarki rudarstva i energetike 2021. godine.

Dopis je pratio analizu predavanja i dostupnih dokumenata nakon naučno-stručnog skupa "Projekat Jadar - šta je poznato?" u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) koji se bavio eksploatacijom minerala jadarita u okolini Loznice.

Tadašnjoj ministarki je napisano: "Ono što je bilo upadljivo u izlaganjima projektanata angažovanih od strane RT jeste da je devastacija predela na kome će biti kompleks rudnika i odlagališta jalovine neminovnost koja će biti kompenzirana primenom zaštitnih mera prečišćavanja otpadnih voda i zaštite materijala na jalovištima, kako ne bi došlo do njegovog kontakta sa podlogama i podzemnim vodama.

Tačkom 12 ministarki je ukazano da "RT nije prikazao nijedan postupak kojim namerava da ukloni arsen iz jalovišta, niti iz podzemnih voda". Naveden je primer iz Francuske (Carnoules mine) gde je vršeno desetogodišnje istraživanje radi atenuacije Acid Mine Drainage, na jalovištu bogatom arsenom. "Reč je o 4ppm arsena u Carnoules mine, a na jalovištu rudnika „Jadar” nalaziće se 57 miliona tona materijala koji će sadržavati 90-119 ppm arsena (sa. 5.300 – 6.800 tona arsena vezanog u raznim hemijskim jedinjenjima i mineralima, posle 40 godina eksploatacije, a u zemljištu ostaje skoro trajno)", stoji u dopisu.

Sigurno će doći do dreniranja deponije i u godinama kada prestane eksploatacija tog rudnika, što je glavni problem svih rudničkih jalovišta. RT nije dao odgovor na to pitanje, upozorili su iz SANU.

ARHIVA PPNS IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Tačka 17 donosi još jedno ozbiljno upozorenje:

"Viševekovni, pa i milenijumski problem, kao i u periodu eksploatacionog veka rudnika, predstavljaju jalovišta na kojima će se odlagati ostaci hemijski tretirane rude. Iako se planiraju podloge od folija debljine 2mm i druge zaštite jalovišta, svi ti materijali vremenom propadaju, a toksični sadržaj bi se oslobađao u vodotoke i na poljoprivredne površine.

Takođe, rad rudnika će nepovoljno uticati na kvalitet ambijentalnog vazduha za vreme transporta i mlevenja rude:

1. zbog emisije praškastih materija koje u sebi sadrže toksični arsen,
2. zbog emisije aerosola koncentrovane sumporne kiseline u vazduh, i drugih hemikalija koje se budu koristile za tretiranje mlevene rude, i 
3. zbog resuspenzije prethodno nataloženih čestica sa površine tla i jalovišta u toku njihovog nastajanja, a koja će se nastaviti i nakon završetka rada rudnika.

Za donosioce odluka, organe vlasti u Srbiji, sveukupnu opoziciju i zainteresovanu javnost, od koristi je (ponovno) čitanje ovog Dopisa, svih apstrakata sa naučno-stručnog skupa u SANU i pregledavanje video-snimaka svih predavanja sa skupa i promocije Zbornika "Projekat Jadar - šta je poznato". 

D. M. M. - PPNS

PRILOZI PPNS

1) INTEGRISANI NACIONALNI ENERGETSKI I KLIMATSKI PLAN REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD DO 2030. GODINE SA PROJEKCIJAMA DO 2050. GODINE (316 STRANA)

2) TRI PREDLOGA ZAKONA POSLANIČKE GRUPE UJEDINJENI - SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA (108 STRANICA)

IZ ARHIVE PPNS OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS 
SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU