Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Ekologija

11.06.2019

Simpozijum SANU: Uticaj malih hidroelektrana na žvotnu sredinu

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/akcije/solidarno-za-miroslava-jovanovica.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

"REKU SAMO ’STRPAJU’ U CEVI" - ZAKLJUČAK SIMPOZIJUMA U SANU: POSTOJE DVA OGROMNA RAZLOGA ZBOG KOJIH HITNO TREBA ZAUSTAVITI GRADNJU MINI-HIDROELEKTRANA!

Minihidroelektrane (MHE) su štetne, jer stvaraju nesagledive štete po živi svet, a uz to eneregija koju proizvede je beznačajna, dva su ključna zaključka na simpozijumu "Uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu" održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

- MHE se u Srbiji grade već 120 godina, imale su svoju svrhu i nikada nisu izazivale ovakve problem i dileme kao danas, smatra Veljko Dimitrijević, izvršni direktor za uređenje, korišćenje i zaštitu voda u JVP "Srbijavode", koji je govorio na ovom skupu.

RAZLOG 1: MHE su štetne za životnu sredinu

Da su MHE štetne, izričit je bio i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

On je podvukao da je njegov stručni stav, kao i stav ministarstva, da su MHE štetne, da mogu da se grade samo van zaštićenih oblasti i to na određen način, i da treba da podležu žestokoj kontroli.

RAZLOG 2: U Srbiji nema dovoljno vode za MHE, nisu dovoljno korisne

Veljko Dimitrijević, izvršni direktor za uređenje, korišćenje i zaštitu voda u JVP "Srbijavode" smatra da u Srbiji nema dovoljno vode za planiranu izgradnju MHE, kao i da energija koju one proizvedu na godišnjem nivou iznosi čak i manje od jednog procenta ukupne energije.

On je izneo i podatak da je prva MHE u Srbiji sagrađena još 1900. godine na Đetinji, kod Užica, da je do Prvog svetskog rata sagrađeno njih pet, te da je grad Niš prvi put osvetljen upravo pomoću energije iz male hidroelektrane.

- Imale su svoju svrhu i nisu izazivale ovakve dileme i probleme kao danas - rekao je on i ukazao da je gradnja MHE do devedesetih godina bila legitimna, a da pomama za njima kreće 2014. godine, Zakonom o energitici.

Problem su i dugački cevovodi

Član Akademije inženjerskih nauka Srbije, Branislav Đorđević, naveo je da MHE mogu da budu korisne i da se uklapaju u okruženje, ali da su problematične one sa dugačkim cevovodnim derivacijama.

- Njima se ukidaju čitavi kilometri vodenih tokova tako što se "strpaju" u cevovod, a ostavi se mali biološki protok. Međutim, mnogi investitori čak ni to ne urade, a rezultat je da se izgube čitavi kilometri vodotoka - naveo je Đorđević.

Predložio je da se grade pribanske i kanalske MHE koje ne štete ekosistemu, ne umanjuje bilošku raznovrsnost i predstavljaju obnovljiv i ekološki čist izvor energije.

- Primer izvanrednog rešenja je MHE u kanjonu Rače, u blizini manastira Rača. Tamo su monasi zajedno sa meštanina kanalom doveli vodu iz Rače do male hidroelektrane koja prerađuje vodu i odvodnim kanalom stiže do ribnjaka - rekao je Đorđević novinarima.

Svaka intervencija dramatična za živi svet

Ministar Trivan je upozorio da se MHE uglavnom grade na manjim rečnim tokovima, zapravo potocima i rečicama, "koji su hipersenzitivni" i da je svaka intervencija dramatična za živi svet koji je nastanjen u tim područjima.

- Izgradnju minihidroelektrana (MHE) treba dozvoliti samo van zaštićenih područja i po svetskim standardima koja najstrože zabranjuju postavljanje cevi u rečna korita - smatra on, te je izrazio nadu da će do kraja godine biti usvojene izmene zakona o izgradnji MHE u Srbiji.

Trivan je novinarima pre početka simpozijuma ponovio da Ministarstvo već dve godine upozorava da MHE, zbog načina na koji su građene, nanose ogromnu štetu zaštićenim dobrima, menjaju uslove životne sredine i remete biološku ravnotežu.

Upitan da li u vladi postoji saglasnost oko tog pitanja, Trivan je napomenuo da "imamo jednu prirodu" i ocenio da MHE ne doprinose našem energetskom sistemu, a da na razne načine čine štetu.

Nikako cevi u korita reka

- Nije dobro da se MHE nalaze u zaštićenim dobrima, ali nisam protiv da se grade na drugim mestima. Ali, preduslov je da budu izgrađene po standardima koji važe u svetu što znači da nije dozvoljeno da cevi budu posađene u korito reke - istakao je ministar.

Siguran sam, dodao je, da bi, kad bi se ukinule fid-in tarife za takvu proizvodnju električne enegerije, prestalo sa gradnjom minihodroelektrane.

- To govori o tome da li nešto zapravo korisno za Srbiju ili nije - naveo je Trivan i dodao da treba razmotriti gradnju derivacionih minihidroelektrana ili pribranskih koje bi, kako kaže, bile korisne u pojedinim delovima Srbije.

U Srbiji se trenutno gradi oko 100 mini hidroelektrana

Prema podacima koje je izneo, u Srbiji se trenutno gradi, ili je u nekom procesu, oko 100 minihidroelektrana, i da je već toliko izgrađeno.

- Pitanje onih investitora koji su već dobili dozvole za MHE trebalo bi rešiti tako što bi im trebalo dodeliti druge lokacije, koje nisu zaštićena dobra. Kod izvesnog broja vlasnika MHE postoji spremnost da se stvari promene - rekao je Trivan.

Radi se na izmeni zakona

Dodao je da Ministarstvo već duže vreme radi na izmenama Zakona o gradnji minihidroelektrana kojima će se zabraniti njihova izgradnja u zaštićenim područjima.

- Velike promene zahtevaju dramatičnu promenu stava u društvu. Bilo je potrebno vreme da se iznesu svi argumenti za ili protiv MHE i da sve bude utemeljeno na činjenicama. Mislim da ulazimo u period kada bismo mogli da predložimo izmenu zakona - naveo je Trivan.

Na pitanje da li je bilo pritisaka da se taj zakon ne menja, ministar je rekao da nije bilo direktnih pritisaka, osim pojedinih izjava i tekstova u medijima koje, kako kaže, "ne doživljava kao pritisak već ko borbu mišljenja i borbu za interese".

Ministar: Nisam fan bajke o održivom razvoju

Zanimljivo je i da je, govoreći o MHE, ministar zaštite životne sredine izjavio da "nije fan bajke o održivom razvoju".

Na to se nadovezao akademik Marko Anđelković, predsednik Akademijskog odbora "Čovek i životna sredina", koji je rekao nas savremena moć tehnologije dovode u situaciju da veoma lako možemo da uništimo sve što nam je dragoceno.

- Od odluka jednog jedinog pokoljenja zavisi budućnost homo sapiensa - smatra akademik Anđelković.

On je napomenuo i da su naše želje i potrebe, kao i načini na koji ih sprovodimo, u suprotsnosti sa održivim razvojem, koji je društveno prihvatljiv, a koji ministar naziva bajkom. Održivi razvoj je ideja vodilja - istakao je Anđelković.

Kostić: Poplave su bile predviđene

Prilikom otvaranja simpozijuma, okupljenima se prvo obratio akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, koji je istakao važnost zaštite životne sredine, te izrazio zadovoljstvo što se SANU bavi ovim pitanjem, a primetio je i da je Svečana sala SANU-a krcata, te da je mnogo zainteresovanih za ovu temu.

- Problemi o kojima mi danas govorimo su problemi života - rekao je Kostić, poredeći različite prioritete koje imaju određene Akademije širom Evrope.

- Mislio sam da su prioriteti švajcarske Akademije efemerni. Jedna od tačaka kojima se bave jeste upotreba dronova u predviđanju vremenskih prilika - aludirajući zapravo na visok stepen razvoja ove države.

Kostić se obazreo i na aktuelne poplave:

- Ovogodišnje poplave, ne izgovaram ovo iz zluradosti, zbog onih koji se nalaze do pojasa u vodi: bile su predviđene.

Foto: Boban Tasković
Izvor: Tanjug/Blic


PROGRAM SIMPOZIJUMA

Svečano otvaranje skupa

  • Akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU
  • Dr Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine
  • Aleksandar Antić, ministar energetike
  • Akademik Marko Anđelković, predsednik Akademijskog odbora „Čovek i životna sredina“
  • Predsedavajući: Marko Anđelković, Aleksandar Jovović

UTICAJ MALIH HIDROELEKTRANA NA REŽIM VODA I VODNI USLOVI ZA NJIHOVO PROJEKTOVANJE I IZGRADNJU

  • Veljko Dimitrijević

UTICAJ MALIH HIDROELEKTRANA NA ODRŽIVI RAZVOJ R. SRBIJE

  • Vladan Karamarković

ENERGETSKO, EKOLOŠKO I RAZVOJNO VREDNOVANJE MALIH HIDROELEKTRANA

  • Branislav Đorđević

UTICAJ POJEDINIH TEHNIČKIH REŠENJA NA OSTVARIVANJE ENERGETSKIH I EKOLOŠKIH CILJEVA MALIH HIDROELEKTRANA

  • Ivan Božić, Aleksandar Petković

MALE HIDROELEKTRANE DERIVACIONOG TIPA: BEZNAČAJNA ENERGETSKA KORIST I NEMERLJIVA EKOLOŠKA ŠTETA

  • Ratko Ristić, Ivan Malušević, Siniša Polovina, Vukašin Milčanović, Boris Radić

KONCEPT IZGRADNJE MHE U SVETLU KONFLIKTNIH INTERESA I SINERGIJSKIH REŠENJA

  • Svetlana Stevović

UTICAJ DERIVACIONIH MALIH HIDROELEKTRANA NA ZAJEDNICE RIBA I DRUGIH AKVATIČNIH ORGANIZAMA EKOSISTEMA PLANINSKIH REKA REPUBLIKE SRBIJE

  • Predrag Simonović

UTICAJ MALIH HIDROELEKTRANA DERIVACIONOG TIPA NA LOKALNE POPULACIJE VODOZEMACA I GMIZAVACA

  • Jelka Crnobrnja-Isailović

SNIMAK SIMPOZIJUMA


PPNS DREN: EKOLOGIJA

  • VIŠE LASTA = MANJE KOMARACA I MUVA
  • POMOĆ PČELARIMA IZ KIKINDE
  • AMAZONSKO PLEME DOBILO TUŽBU PROTIV VLADE EKVADORA - SAČUVANI MILIONI HEKTARA ŠUME
  • MALEZIJA NEĆE DA BUDE DEPONIJA RAZVIJENIH ZEMALJA
  • RAZLOG GUBITKA BIOLOŠKE RAZNOLIKOSTI I IŠČEZAVANJA MNOGIH VRSTA
  • ODBRANIMO REKE STARE PLANINE: RECI NE BANKAMA!
  • PARAZITIRAJU NA ASTRONOMSKIM SILAMA PROMENE KLIME
  • ORGANSKA BAŠTA ZA DECU
  • ЕКОЛОШКА АЗБУКА - ДОБРИЦА ЕРИЋ
  • GORA PROKRČILA STAZU I OČISTILA DEPONIJU NA BEŠNJAJI
  • EPS I FIRME KUMA PREDSEDNIKA DOBILI NAJVIŠE NOVCA ZA MHE U 2018.
  • SMERNICE ZA ODRŽIVO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE SLIVNIM PODRUČJIMA MALIH HIDROELEKTRANA U ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA - RUKOVODILAC IZRADE PROJEKTA DR RATKO RISTIĆ, REDOVNI PROFESOR (ZAVRŠNI STRUČNI IZVEŠTAJ)
  • JELKA CRNOBRNJA-ISAILOVIĆ: MHE - OPASNOST ZA VODOZEMCE I GMIZAVCE
  • AKADEMIJA INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE PROTIV STIHIJSKE I NEKONTROLISANE IZGRADNJE MHE SA DUGAČKIM CEVIMA
  • KAKO RADE MALE HIDROELEKTRANE I ZAŠTO SU ŠTETNE?
  • UPITNIK O HEMIKALIJAMA U PROIZVODIMA

DETALJNIJE

 

PREPORUKA PPNS

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)


ARHIVA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije

 

PPNS/O GMO/EVROPA

 

PPNS/O GMO/SVET

 

PPNS/O GMO VIDEO

 

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

 
ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar