Grupe za prava na hranu u Keniji zatražile su od vlade da hitno zabrani sav uvoz veoma opasnih pesticida i postepeno ukine njihovu trenutnu upotrebu u zemlji.

Poziv je upućen (sredinom septembra 2023. godine, prim. PPNS) u Najrobiju na pokretanju studije o veoma opasnim pesticidima pod nazivom "Toksični biznis: visoko opasni pesticidi u Keniji", a koju je objavio The Route to Food Initiative (RTFI), program koji se zalaže za pravo na hranu u Keniji.

Koje je pravo na hranu u Keniji?

Član 43 (1) (c) Ustava Kenije iz 2010. o socijalnim i ekonomskim pravima kaže da "svaka osoba ima pravo da bude oslobođena gladi i da ima adekvatnu hranu prihvatljivog kvaliteta". Ovo prirodno omogućava pristup sigurnosti hrane u Keniji zasnovan na ljudskim pravima.

Studija je otkrila da su veoma opasni pesticidi (HHP) činili preko 75 odsto ukupne količine pesticida u Keniji, a skoro polovina su bile supstance koje su već zabranjene u Evropskoj uniji zbog rizika po zdravlje i životnu sredinu.

^{Foto: Pesticidi izloženi u Keniji, mnogi od ovih pesticida se smatraju opasnim i toksičnim po ljudsko zdravlje - Meri Mvendva}

Grupa za prava na hranu pozvala je kenijsku vladu da hitno donese propise o visoko opasnim pesticidima, dajući prioritet listi od 40 sastojaka identifikovanih zbog rizika po zdravlje i životnu sredinu i prevalencije upotrebe.

Govoreći na predstavljanju, Džulija Blekner, viši zdravstveni istraživač u Hjuman rajts voču, između ostalih eminentnih stručnjaka za predmet, rekla je: "Ne treba spominjati da su pesticidi koji se smatraju previše štetnim za ljude koji žive u Evropi jednako štetni i za one koji žive u Keniji. Komisija Evropske unije treba hitno da uvede obećano zakonodavstvo za okončanje dvostrukog standarda izvoza opasnih pesticida koji su već zabranjeni za upotrebu u EU".

Blekner je rekla da je studija agrohemijskog udruženja Kenije otkrila da samo 15 odsto farmera u Keniji nosi punu zaštitnu opremu kada koristi pesticide zbog visoke cene, nedostatka dostupnosti ili klime. Izloženost opasnim pesticidima može imati ozbiljne posledice po ljudska prava na zdravlje, adekvatnu hranu, bezbednu vodu za piće i zdravu životnu sredinu.

Studija otkriva da su farmeri u Keniji 2020. godine koristili ukupno 310 pesticidnih proizvoda koji sadrže 151 aktivni sastojak. Oni su primenili ukupnu količinu od 3.068 tona pesticidnih proizvoda za kontrolu insekata, bolesti i korova na 26 različitih useva.

Od 310 korišćenih pesticidnih proizvoda, samo šest su biopesticidi, koji se prvenstveno koriste za kontrolu insekata, i jedan biopesticid (Trianum-P), koji se koristi za suzbijanje gljivičnih bolesti poput Fusariuma. Održivi biopesticidi čine samo 2% (47,3t) ukupne količine pesticida korišćenih u Keniji, dok visoko opasni pesticidi (HHP) čine 76% (2.353t).

Poljoprivrednici su potrošili 72,7 miliona dolara na kupovinu pesticidnih proizvoda, sa 28,2 miliona dolara na insekticide (predvođeni hlorpirifosom, flubendiamidom i imidaklopridom), 26,4 miliona dolara na herbicide (predvođeni glifosatom i parakvatom) i 18,1 miliona dolara na fungicide (predvođeni mankozebom).

Od 310 korišćenih pesticidnih proizvoda, 195 proizvoda (63%) sadrži jedan ili dva aktivna sastojka koji su kategorisani kao HHP, što čini 76% ukupne količine upotrebljenih pesticida. Ovo ukazuje da farmeri u Keniji pretežno koriste HHP, uprkos njihovim poznatim štetnim uticajima na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Primetno je da je skoro polovina (44%) ukupne količine pesticida koji se koriste u Keniji već zabranjena u Evropi zbog njihovog neprihvatljivog rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

ARHIVA PPNS LISTA REGISTROVANIH SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA I ONIH KOJA SE MOGU KORISTITI U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

EU postavlja visoke standarde bezbednosti hrane za sebe i kao rezultat toga, proizvodi uvezeni iz Kenije treba da budu u skladu sa postavljenim maksimalnim nivoima rezidua (MRL) i nadgledaju se kroz Sistem brzog upozorenja Evropske komisije za hranu i hranu za životinje.

"Standardi kvaliteta i bezbednosti hrane koja je dostupna na lokalnom tržištu Kenije trebalo bi da bude podjednako važna kao i ona za izvozno tržište. Poljoprivrednike treba ohrabriti da koriste biopesticide i za lokalno tržište", kaže se u studiji.

Studija je identifikovala najtoksičniji i najčešće korišćeni sastojci insekticid hlorpirifos, herbicidi acetohlor, glifosat i 2.4-D i fungicidi mankozeb i hlorotalonil. S obzirom na njihovu toksičnost po životnu sredinu i široku upotrebu, potrebna je hitna regulatorna akcija.

Među 30 najboljih pesticidnih proizvoda u smislu zapremine, većina su takođe visoko opasni pesticidi (HHP). Prvih pet široko korišćenih insekticida u Keniji su marshal (karbosulfan), thunder (beta-ciflutrin + imidakloprid), belt (flubendiamid), occasion-star (emamektin benzoat + indoksakarb) i dursban (hlorpirifos).

Ovi veoma opasni insekticidi pokrivaju površinu od 635.350 hektara, što čini 21% ukupne površine tretirane pesticidima. Najviše primenjeni herbicidi su kalach, touchdown forte, driveed, roundup turbo (sadrži glifosat), herbstar, gramokone (sadrži parakvat), lumak (sadrži mezotrion), hi-2.4-d, 2.4-d-mak i agromine (sadrži 2.4 D-amin).

ARHIVA PPNS PESTICIDI U ZEMLJIŠTU I U VODI – PRIMER GLIFOSAT

Parakvat i 2,4 D-amin su zabranjeni u Evropi.

Najšire korišćeni fungicidi su ridomil-gold (mankozeb/-metalaksil-M), nordok-super (bakar-oksid) i milthane (sadrži mankozeb). Insekticidni proizvodi se uglavnom primenjuju u manjim količinama zbog njihove veće toksičnosti. Među njima najveći obim ima dursban (koji sadrži hlorpirifos), koji je zabranjen u Evropi.

Ukupno 73 različite kompanije služe kao vlasnici brendova za proizvode koji se koriste u Keniji. Švajcarska kompanija Sindženta u kineskom vlasništvu vodi na tržištu pesticida sa 20 odsto tržišnog udela, a sledi je Bajer sa 15 odsto, otkriva studija.

Kukuruz, pšenica, kafa, krompir i paradajz u Keniji zahtevaju najveće količine pesticida, uz veliko oslanjanje na visoko opasne pesticide. U proizvodnji kukuruza i pšenice prvenstveno se koriste herbicidi kao što su 2,4-D, S-metolahlor, glifosat, atrazin i parakvat.

Međutim, insekticid hlorpirifos se takođe primenjuje u velikim količinama. Proizvodnja kafe koristi velike količine veoma opasnih insekticida (hlorpirifos, diazinon, ometoat i tiofanat), fungicida (hlorotalonil) i herbicida (glifosat, atrazin).

Krompir i paradajz takođe u velikoj meri zavise od HHP, pri čemu je mankozeb široko korišćen fungicid. Mankozeb je zabranjen u EU i povezan je sa rakom. Proizvodnja paradajza takođe uključuje upotrebu raznih veoma opasnih insekticida (npr. diazinon, tiametoksam).

Na osnovu njihove potencijalne toksičnosti po ljudsko zdravlje, uzimajući u obzir faktore kao što su kancerogenost, reproduktivna toksičnost, aktivnost endokrinih poremećaja, mutagenost i neurotoksičnost, nekoliko aktivnih sastojaka zahteva hitne regulatorne mere, kaže studija.

Izveštaj je dao nekoliko preporuka kenijskim vlastima koje zahtevaju hitnu akciju kako bi se sprečilo dalje uništavanje zdravlja ljudi i životne sredine.

Nije iznenađujuće da je glavna preporuka bila hitna akcija za postepeno ukidanje visoko opasnih pesticida (HHP) prema listi prioriteta u studiji. Ostale preporuke su bile:

• Implementirajte strategije integrisanog upravljanja štetočinama (IPM): Dajte prioritet usvajanju IPM strategija, posebno za useve kao što su kukuruz, pšenica, kafa, krompir i paradajz. Ove strategije kombinuju različite metode suzbijanja štetočina, uključujući biološke kontrole, plodorede i prakse koje smanjuju oslanjanje na sintetičke pesticide.
• Promovišite pristup znanju i informacijama: Osigurajte da farmeri, uključujući žene, savetodavce i vlasnike poljoprivredno-veterinarskih prodavnica imaju pristup relevantnim informacijama i znanju za donošenje informisanih odluka o održivim poljoprivrednim praksama, uključujući upravljanje štetočinama i bolestima.
• Investirajte u istraživanje biopesticida i metoda biokontrole: Podržite istraživačke napore za razvoj i promociju biopesticida i metoda biokontrole kao alternativa HHP. Naglasite proces registracije za biopesticide, dajući im odgovarajuću pažnju u poređenju sa opasnim pesticidima.
• Obezbedite pristupačnost biopesticida: Učinite biopesticide pristupačnim za sve poljoprivrednike, bez obzira da li izvoze svoje proizvode u Evropu ili ne. Ovo će podstaći široko usvajanje održivih praksi upravljanja štetočinama, od kojih će imati koristi mali farmeri.
• Rešavanje korporativne odgovornosti: Vlade treba da drže agrohemijske kompanije odgovornim tako što će regulisati i nadgledati njihove aktivnosti, promovisati transparentnost i podsticati odgovorne prakse kojima je prioritet zdravlje ljudi, zaštita životne sredine i održiva poljoprivreda.

- Kenijska vlada je poslednjih meseci preduzela važne korake ka regulisanju određenih štetnih pesticida. Vlada bi trebalo da gradi na ovom momentu - objavljivanjem potpunih rezultata pregleda Odbora za proizvode za kontrolu štetočina i stvaranjem strožih i sveobuhvatnijih propisa o opasnim pesticidima kako bi zaštitila pravo na adekvatnu hranu i zdravlje, rekla je Blekner.

"Preduzimanjem ovih akcija možemo promovisati transformaciju ka održivoj poljoprivredi, prihvatajući principe agroekologije, istovremeno čuvajući pravo na zdravu hranu i zdravu životnu sredinu", zaključuje se u studiji.

Roseleen Nzioka

ARHIVA PPNS GLIFOSAT (RAUNDAP) SE DOBIJA IZ KONTROVERZNIH RUDNIKA - JOŠ JEDAN PROBLEM ZA BAJER (MONSANTO)

Kako ljubav Evrope prema cveću pogoršava klimatske promene u Keniji

Mnogi od prelepih buketa koji se prodaju na evropskim tržištima imaju razorne ekološke i ljudske troškove. U Keniji, koja je snabdevač 40% evropskog tržišta rezanog cveća, industrija cveća se suočava sa optužbama da ima katastrofalan uticaj na izvore vode, da upotreba hemikalija dovodi do bolesti i široko rasprostranjeno zlostavljanje radnika na farmama, od kojih su 70% žene.

Širom Evrope ljudi daju cveće da obeleže važne događaje kao što su brakovi, rođendani i sahrane. Mnogo od tog cveća dolazi iz Kenije. Cveće se transportuje u mlaznicama koje gutaju gas, umotano u plastiku za jednokratnu upotrebu i poređano u toksičnu penu.

Glifosat, poznati kancerogen, zagađuje vodene tokove, pogoršavajući postojeće nedostatke vode.

Hiljade radnika na farmama, vođeni siromaštvom, sušom i nesigurnošću hrane, trpe užasne uslove bez adekvatnih radnih prava ili pristupa sindikatu. Žene prijavljuju seksualno uznemiravanje i eksploataciju na poslu.

Holandija, epicentar globalne industrije cveća, prodaje 50% kenijskog cveća na evropskom tržištu. Dok evropske kompanije profitiraju, potrošači ostaju nesvesni izvora svog rezanog cveća, a radnici i njihove zajednice trpe.

U ovoj istrazi, posetili smo jezero Naivaša, region za uzgoj cveća u Keniji, kako bismo ispitali ekološke i ljudske posledice evropske žeđi za rezanim cvećem, slušajući glasove njegovih žrtava i osvetljavajući kompanije koje profitiraju od svog rada.

Nakon 15 godina rada u kenijskoj industriji cveća, branja i kategorizacije cvetova u jednom od mnogih kolosalnih kompleksa staklenika smeštenih u blago valovitim, travnatim predelima oko ivice jezera Naivaša, Meri se nalazi zarobljena u ciklusu dugova.

Ona sedi u improvizovanom, malom dvosobnom stanu u jednom od nesigurnih gradskih naselja, gde prljava voda curi kroz zajedničke uličice, a snabdevanje strujom je nedosledno. Ona priča kako se bori da priušti jednostavne namirnice poput kukuruza, pirinča i pasulja.

Meri (nije njeno pravo ime), samohrana majka, radila je 14 godina u pakerskoj kući, prostranom skladištu u fabričkom stilu gde se rezane ruže sortiraju u grozdove prema dužini. Nakon što je svakog izlaska sunca čekala u redu da uhvati jedan od mnogih autobusa kompanije koji odvoze radnike od njihovih domova do farme, ona bi sortirala cveće od 7:30 ujutro, šest dana u nedelji. Radni dan je trebalo da traje 8 sati; međutim, često bi bila primorana da radi dodatna tri sata dnevno, za šta ne bi primala nikakvu platu za prekovremeni rad.

Uslovi u firmi su bili teški, kaže Meri. Ona opisuje kako joj je kompanija za cveće postavila stroge dnevne ciljeve, koje bi menadžeri vršili pritisak na radnike da ispune. "Morali smo da ocenjujemo 3.700 stabljika dnevno", kaže ona.

Smatrala je da je cilj nerealan, ali kaže da radnici poput nje nisu imali izbora osim da isporuče, ili bi ih farma sankcionisala, nateravši je da napiše izjavu svom menadžeru objašnjavajući razloge za neuspeh. "Morate da postignete cilj da biste održali svoj posao. Jer ako ga ne postignete, možda možete biti izbačeni", kaže ona.

"Najteža stvar u vezi sa ovim poslom je da je plata veoma niska, tako da imate velike dugove", kaže Meri, koja je morala da podigne kredit da bi pomogla svom 23-godišnjem sinu da pohađa fakultet.

Meri prima bruto mesečnu platu od 15.000 kenijskih šilinga (85 evra), a njena osnovna plata ostaje ista godinama. Međutim, eskalirajuća kriza troškova života u Keniji se pogoršala, brzo naduvajući cene neophodnih roba kao što su pšenica, pirinač, kukuruz i šećer. Meri je ostalo malo novca na kraju meseca. "Nije dovoljno, moraš se zadužiti da bi preživeo", kaže on.

Meri veruje da je tretman cvećara nepravedan. "Mislim da je to nepravedno jer oni (cvećara) dobijaju mnogo novca, a mi naporno radimo za njih". 

Radnici poput Meri su sastavni deo industrije cveća u Keniji, koja sada snabdeva 40% evropskog tržišta rezanog cveća. Vođena evropskom ljubavlju prema jeftinom, sveže rezanom cveću, industrija se nedavno agresivno proširila u Afriku, a Kenija je bila u epicentru ove ekspanzije.

Ekonomija Kenije se sada u velikoj meri oslanja na industriju čija se vrednost godišnje procenjuje na milijardu evra. Sektor je takođe među vodećim prihodima u stranoj valuti u zemlji. Prema Kenijskom savetu za cveće, ova industrija zapošljava oko 150.000 pojedinaca i indirektno stvara zaposlenje za više od milion ljudi.

Naivaša je središte kenijske industrije cveća. Obilni vodni resursi iz jezera Naivaša i klima idealna za uzgoj cveća omogućavaju gajenje širokog spektra cveća tokom cele godine. Pored toga, njegova nadmorska visina od 1.884 metara smanjuje opasnost od štetočina i bolesti, omogućavajući poljoprivrednicima da lako uzgajaju cveće. Industrija takođe cveta u planini Keniji i Nakuruu, pri čemu su ruže, karanfili i letnje cveće primarni izvozni proizvodi.

^{Foto: Vikipedija}

Radnice čine oko 70% radne snage u industriji cveća. Sektor je kritikovan zbog široko rasprostranjenog maltretiranja radnika, uključujući seksualno uznemiravanje zaposlenih žena, kao i negativan uticaj na izvore vode i upotrebu štetnih hemikalija koje dovode do bolesti.

Mnogi cvetovi koje Mari obrađuje vezani su za Holandiju, centar evropske industrije rezanog cveća. Svakodnevno stižu avionom i odvoze se na Alsmerovu ogromnu, frenetičnu pijacu cveća, gde se kupuju i distribuiraju dobavljačima širom Evrope. Nažalost, većina evropskih potrošača, koji često kupuju jeftine ruže i egzotično cveće u supermarketima i cvećarama, i dalje nisu svesni ljudskih i ekoloških troškova njihovog lanca snabdevanja.

Početkom 2023. Meri se razbolela. Osećala se slabo i imala je nisku krvnu sliku, što se pokazalo kao teško stanje zvano nizak hemoglobin. To je izazvalo njen umor, slabost i kratak dah, ali može dovesti i do srčanih problema, pa čak i smrti.

Otišla je u medicinsku ustanovu na farmi cveća, gde joj je medicinska sestra dala lek i dozvolila joj da se odmori nekoliko sati, nakon čega joj je rečeno da mora da se vrati na posao. "Rekla sam, znaš, previše sam bolesna da bih radila", kaže ona. Uprkos poteškoćama da ubedi medicinsku sestru da je zaista bolesna, ona je na kraju pristala da je uputi lekaru van farme, koji je dao neophodne lekove za njeno lečenje.

Merini menadžeri su joj dozvolili samo jedan slobodan dan, iako se i dalje osećala slabo i lečena od teške bolesti. "Bilo mi je loše jer sam još uvek bila bolesna, ali morala sam da se vratim na posao. Da stvar bude gora, morala je da napiše izjavu svom menadžeru objašnjavajući zašto nije mogla da ispuni svoj cilj", kaže ona.

Posle 14 godina rada u toj firmi, Meri je iznenada obaveštena da će biti premeštena na farmu gde se ruže uzgajaju u jednom od ogromnih belih polietilenskih šatora sa kontrolisanom temperaturom koji obezbeđuju optimalan rast cveća. Prema Meri, ovi staklenici mogu postati "prevrući", što ih čini "teškim" okruženjem za rad. Ona kaže da je posao fizički zahtevan. "Kada je prevruće, znate da izgubite mnogo vode", kaže ona. I iako im farma daje kombinezone i cipele, kaže ona, nisu kvalitetne, noge su joj pune žuljeva.

Prema Meri, zadaci koji se odnose na rad na farmi cveća su potencijalno rizični i na druge načine. Brine se zbog nepoznatih hemikalija koje je morala da koristi za prskanje ruža, posebno zato što hemikalije ostaju unutar šatora staklenika. Naučnici u Keniji upozorili su na potencijalne opasnosti povezane sa upotrebom đubriva, insekticida i konzervansa u staklenicima, tvrde da bi radnici mogli da budu izloženi štetnim toksinima. Za takve hemikalije se kaže da su povezane sa bolestima.

Međutim, Meri se plaši da progovori o svojim brigama. Kao slobodna žena koja izdržava svog sina u zemlji u kojoj je nezaposlenost visoka, Meri se jako plaši da će izgubiti posao. "Imate taj strah", kaže ona. Uprkos tome što se oseća iscrpljeno od uslova u kojima radi, prinuđena je da nastavi da radi u Naivašinoj cvetnoj industriji koja raste, jer veruje da nema drugih održivih opcija. Da je osećala da ima izbor, nema sumnje u njenom umu šta bi uradila. „Ne želim da nastavim jer je ovaj posao tako zamoran“, kaže ona, „Ako mi Bog pomogne, ići ću dalje“.

Marijino ime je promenjeno da bi se zaštitio njen identitet.

Izvori: Talk Africa, 20. 9. 2023; Journalism Fund/Small Stream Media, 1. 2. 2024.

ARHIVA PPNS AKADEMIK VLADIMIR STEVANOVIĆ: "BELO ZLATO" I CRNA BUDUĆNOST - KOLIKO KOŠTAJU JADAR I RAĐEVINA?

IZ ARHIVE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO) - EKSKLUZIVNO NA PPNS	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU