"Posipaju put u Dragovu do mesta gde im je neko dao navodno da kopaju. Moramo odmah svi da reagujemo. Delite objavu!" - sadržaj je poruke u FB grupi "Neko brine za Levač" nakon koje su se Levčani okupili sa više strana da ispolje nepristajanje na rudarenje gde mu nije mesto - posred plodne zemlje ovog kraja.
Naime, na putu između sela Dragovo i Motrić meštani su svojevremeno uočili bušotine, a da od lokalne samouprave nisu bili obavešteni o kakvim aktivnostima je reč. Brzo su se samoorganizovali, započeli prikupljanje informacija, ali i saboraca, a onda su doznali da je na teritoriji Rekovca odobreno istraživanje litijuma još 2017. godine.
KRATKA ISTORIJA ODOBRAVANJA
Kako je portal PRVI PRVI NA SKALI objavio u maju, prvim Rešenjem Ministarstva rudarstva i energetike od 27. februara 2017. godine, podnosiocu zahteva odobreno je geološko istraživanje na teritoriji opštine Rekovac (pretpostavlja se da je reč o preduzeću Nova centauri metals DOO iz Beograda, pojašnjenjeno je u nastavku) - detaljnije OVDE.
Preduzeće Centurion metals DOO iz Beograda podnelo je zahtev za odobrenja primenjenih geoloških istraživanja 13. maja 2019. godine.
Godinu dana kasnije (19. maja 2020) ministarstvo donosi rešenje kojim odobrava privrednom društvu Jadar Lithium DOO iz Beograda (nekada Nova centauri metals DOO Beograd) produžetak geoloških istraživanja.
Prvo rešenje ove godine izdato je 1. marta kada je odobreno geološka istraživanja na području Ursula (takođe deo opštine Rekovac). Mesec dana potom, 1. aprila Jadar lithium je uputio obaveštenje opštini Rekovac o početku izvođenja geoloških istraživanja, a kao datum početka istražnih radova naveden je 17. april 2021. godine...
POBUNA LEVČANA
Rekovčani su za ovo saznali tek ove godine. Tako je nastala pobuna, koja narasta iz nedelje u nedelju, postala je njihova svakodnevica, a za sada je najdalje odjeknula organizovanjem protesta "Litijum u Levču? Ne! Odbranimo Rekovac!" 3. septembra.
VIDEO: NEKO BRINE ZA LEVAČ, 23. 10. 2021.
Šta je bio povod za današnje višesatno okupljanje, kako je došlo do skupa, za portal PRVI PRVI NA SKALI govori Marica Živanović Poljo, poreklom iz Velike Kruševice u Levču, arhitekta po zvanju, a profesor Srednje stručne škole u Kragujevcu po zanimanju, inače jedan od koordinatora aktivnosti grupe "Neko brine za Levač".
- O namerama kompanije smo saznali sa njihovog sajta. Imali smo podatke iz opštine (tražili smo kao informacije od javnog značaja) da im je produžen istražni period za prvu istražnu površinu (75km2) na još dve godine.
PRILOG: BALKAN MINING AND MINERALS LTD (BMM OR THE COMPANY): BALKAN MINING AND MINERALS LTD (BMM OR THE COMPANY) - ANNOUNCEMENT, 11 OCTOBER 2021
Marica kaže da meštani trenutno ne znaju da li je još neka lokacija predviđena za istražno bušenje, ali u ime nepokolebljivih saboraca poručuje da neće odustati od nauma koji su danas počeli da sprovode u delo.
- Aktivna istražna površina sada iznosi 175km2, pa narasta i naša motivacija da se odbranimo. Namere aktivista i meštana su da drže barikade i ne dozvole im da dođu do lokacije na koju su juče dovezli par kamiona peska i rovokopač. Za sve to imamo podršku od ljudi i organizacija iz okruženja i cele Srbije, a naročito sa područja koja su takođe ugrožena istraživanjem litijuma, bora i pratećih metala.
VIDEO: NEKO BRINE ZA LEVAČ, 23. 10. 2021.
Da u Levču nisu "čista posla", Marica nam otkriva i detalj sa terena:
- Interesantno je da su čoveku koji je, na žalost, dao saglasnost ispričali priču da istražuju bor, a ne litijum, mahali su rešenjem ministarstva, čak su rekli da je predsednik opštine sve dogovorio i odobrio. Tako su mu "iskamčili" potpis, kaže Živanović Poljo za PPNS.
VIDEO: NEKO BRINE ZA LEVAČ, 23. 10. 2021.
BLISKI SUSRET II
VIDEO: NEKO BRINE ZA LEVAČ, 25. 10. 2021.
PRVA TV: PROBUDI SE, 3:02
RUDE I RAZVOJ U LEVČU
Kada je reč o rudama na teritoriji Rekovca, od tzv. metaličnih pojava registrovana su nalazišta nikla, bakra, kobalta, vanadijuma i to između sela Dragova, Sibnice, Kaludre i Lepojevića. Pronađene su pojave grafita južno od Sekuriča, pegmatita na Juhoru, kvarca južno od Rekovca, tufova i laporca severozapadno od Rekovca u velikoj Kruševici, kvarcnog peska u okolini Ursula i Belušića i majdana, tehničko-građevinskog kamena zapadno od Motrića - zvanični su podaci dostupni na opštinskom sajtu.
Međutim, Lokalna strategija ruralnog razvoja za period 2020-2023 (prilažemo u nastavku) pored svega pobrojanog, donosi podatak da je na južnoj strani ove teritorije tokom 2020. godine u okviru istraživanja, pronađena ruda litijum u neposrednoj blizini sela Sibnica.
U uvodu ovog dokumenta, izrađenog uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, piše da je teritorija lokalne akcione grupe Levač "u potpunosti ruralna sredina koju karakterišu prirodna bogatstva i dominantna ruralna ekonomija sa svim svojim pratećim oblastima u okviru diverzifikacije poljoprivredne proizvodnje: tradicionalno zanatstvo, domaća radinost, verski, lovni i manifestacioni turizam, pčelarstvo, proizvodnja vina, rakije...".
Za Dragovo, jedno od 37 naselja sa ove teritorije, navedeno je da broji 883 stanovnika, drugo je mesto po broju žitelja, iza Rekovca sa 1.587 ljudi - prema popisu iz 2011. godine, po kojem je bilo ukupno 13.220 Levčana. Uzgred, ovde je depopulacija nezaustavljiva već 70 godina, koliko se statistički prikazuje: 1948. bilo je 2.333 stanovnika u Dragovu, a od 1971. ih ima manje od 2.000, da bi poslednjih deset godina taj broj spao na manje od hiljadu.
Uz Dragovo ide korparstvo kao višedecenijska tradicija, jedan od najstarijih ovdašnjih zanata, nastalih krajem XIX veka u selima Dragovo, Tečić, Belušić i Vukmanovac. U Dragovu se do pred kraj ’80-tih godina prošlog veka više od stotinu porodica bavilo izradom korpi od vrbovog pruća. Danas je ovaj zanata tu gotovo izumro, dok u Belušiću i Tečiću postoje domaćinstva i registrovane preduzetničke radnje za izradu predmeta od vrbovog pruća, stoji u ovom dokumentu.
Zato se u tzv. indikativnoj listi prioritetnih projekata Akcionog plana sprovođenja Lokalne strategije ruralnog razvoja, kao prioritetna tema navodi "razvoj ruralne ekonomije i teritorijalnog identiteta", cilj je "unapređenje diversifikacija ekonomskih aktivnosti sa posebnim osvrtom na tradicionalne zanate i turizam za 10%", za koji je jedna od mera, tj. aktivnosti "razvoj i brendiranje korparstva na teritoriji Levča ("Nekad plelo selo celo")", a kao potencijalni korisnici podrške upisani su: "15-20 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava - proizvođača korpi, pet preduzetnika koji se bave korparstvom i još deset RPG - proizvođača vrbovog pruća", svi sa teritorija Belušića i Dragova.
Dragovo se još pominje u kontektu zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije za "unapređenje svesti i podrška lokalnim inicijativama za zaštitu životne sredine", konkretno za "uređenje i čišćenje obala Dragovačkog i Dulenskog jezera i drugih ugroženih vodotokova u seoskim sredinama". Za ovu aktivnost akcioni plan predviđa "indikativnu vrednost projekta" od 450.000 dinara, dok je za "Nekad plelo selo celo" predviđno 3.000.000 dinara.
PRILOG: LOKALNA STRATEGIJA RURALNOG RAZVOJA LAG LEVAČ 2020-2023
Uprkos svemu navedenom, Levčani ovih meseci ne kanališu svoju energiju ka pomenutim aktivnostima već brane svoj zavičaj od najezde investitora, i to ne nekih, kako bi se očekivalo, giganata u oblasti poljoprivrede ili turizma - koji bi možda bili i dobrodošli, već od korporacije koja direktno ili preko neke ćerke-firme, baš kao i Rio Tinto (Rio Sava) kroz "Projekat Jadar", želi da otvore - rudnik litijuma. Za tako nešto Levčani nisu spremni da iznesu pogaču i so u znak dobrodošlice...
Foto: Veljko Jevtić, Marica Zivanovic Poljo/Neko brine za Levač
D. M. M./Prviprvinaskali.com
IZ ARHIVE PPNS
PROJEKAT REKOVAC - LITIJUMSKA GROZNICA, POSRED PLODNE ZEMLJE, 16. 4. 2021.
U REKOVCU ODOBRENO ISTRAŽIVANJE LITIJUMA JOŠ 2017, REKOVČANI TO SAZNALI TEK 2021. - I POBUNILI SE, 4. 5. 2021.
LITIJUM U LEVČU? NE! ODBRANIMO REKOVAC! (SNIMAK PROTESTA, 3. 9. 2021)
PREPORUKA PPNS
