Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje

Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje

Rekovcu nije upućen zahtev za nastavak istraživanja koje vrši „Jadar risorzis“

Australijska kompanija Jadar risorsiz istraživala je na teritoriji Rekovca litijum i borat prošle godine. Prema rečima predsednika Opštine Rekovac, dr Aleksandra Đorđevića, nikakve dodatne zahteve u ovoj godini, kompanija nije iznela.

- Nisu tražili od nas ništa od dozvola, na primer dozvolu za istraživanje i slično. Dakle, mi nemamo nikakve zvanične informacije niti je s nama ove godine neko kontaktirao tako da osim toga što se piše na društvenim mrežama, zvanična saznanja o tome šta će dalje biti, nemamo, kaže Đorđević.

Australijska kompanija Jadar Resources u dva istražna bušenja, duga skoro 1.240 metara, na području opštine Rekovac, nedaleko od Jagodine i u njima otkrio sastav litijuma i bora koji, po svom sastavu, veoma podsećaju na nalazišta ovih elemenata koje je rudarski kognlomerat Rio Tinto pronašao u nedaleko kod Loznice, prenele su Novosti.

U dva istražna bušenja, koja su međusobno udaljena oko 1,8 kilometara, pronađeni su indikatori koji upućuju na značajnu mineralizaciju bora i litijuma – elemenata koji su nezamenljivi u sektoru proizvodnje baterija i vozila na električni pogon.

Iz ove kompanije, koja ima tri licence za istraživanja u okolini Rekovca, iako prezadovoljni početnim rezultatima, ističu da je ovo tek početak istraživanja, ali i ističu da početni rezultati obećavaju i ukazuju na postojanje ogromnog mineralnog sistema rude bora i litijuma.

Izvor: Info centrala, 16. 4. 2021.


Australijanci traže litijum u Levču

Australijska kompanija „Jadar risorsiz“ dobila je licencu za rudarsko istraživanje na četiri lokacije u Srbiji, pa sa već postojeće tri, tragaće za litijumom na sedam mesta u našoj zemlji.

Dozvola za istraživanje Rekovca pokriva bazene neogene starosti koji sadrže kontinentalne sedimente mapirane u ranom i srednjem miocenu.

Ova kompanija traga za rudom u takozvanom litijum-boratskom vardarskom pojasu u Srbiji, objavili su australijski mediji.

Trenutno obavljaju istraživanja na planini Cer, u blizini Vranja i Rekovca. Sada su dobili još četiri dozvole za ukupnu površinu od 261 kvadratni kilometar, na lokacijama Ursule i Siokovac, u blizini njihovog postojećeg istražnog polja Rekovac, te na lokacijama Dobrinja i Pranjani u blizini Čačka.

Projekat Rekovac pokazuje vrlo slično geološko okruženje sa slivom Jadar, koji je domaćin otkrića Jadarita svetske klase Rio Tinta

Kako je objavljeno na sajtu kompanije „Jadar risorsiz“, na lokaciji Rekovac potvrđeni su nalazi litijuma i borata. Australijska kompanija namerava da za istraživanje te lokacije formira novu kompaniju „Balkan majning end minerals“. Nova kompanija planira dokapitalizaciju od 6,5 miliona australijskih dolara i izlazak na berzu. „Jadar risorsiz“ zadržaće 22 odsto vlasništva u novoj kompaniji.

Australijska rudarska kompanija „Sandfajer risorsiz“ već je iskazala interesovanje da investira dva miliona dolara u novu kompaniju, navode australijski mediji.

Foto: Beta-AP
Izvor: Levačke novine
10. 4. 2021.

O Rekovcu

Грб

Geografski položaj

Opština Rekovac se nalazi u središnjem delu Srbije i jugoističnom delu Šumadije, između Gledićkih planina na zapadu i Juhora na istoku.

Поморавски округ

Varoš Rekovac, centar istoimene opštine u Pomoravskom okrugu, nalazi se na oko 30 km jugozapadno od Jagodine, na reci Dulenki, u brdovitom kraju koji je poznat pod svojim istorijskim imenom Levač. Sa zapada se uzdižu visoki obronci Gledićkih planina, a sa jugoistoka pribrežje planine Juhor. Ceo Levač prošaran je malim ali vodonosnim rekama.

Rekovac se nalazi u Levču koji se prostire u središnjem delu Srbije i u jugoistočnom delu Šumadije. Ovaj prostor, u obliku levka između Gledićkih planina i Juhora okružuju reke Dulenka, Gruža, Lepenica, Belica i Temnić.

Поморавски округ

Teritorija opštine zauzima površinu od 366 km2. U sastavu opštine su 32 naseljena mesta:

centar opštine - Rekovac, Bare, Belušić, Beočić, Bogalinac, Brainovac, Velika Kruševica, Vukmanovac, Dobroselica, Dragovo, Županjevac, Kavadar, Kalenićki Prnjavor, Kaludra, Komarane, Lepojević, Lomnica, Loćika, Maleševo, Motrić, Nadrlje, Oparić, Prevešt, Rabenovac, Ratković, Sekurič, Sibnica, Siljevica, Tečić, Ursule, Cikot i Šljivica. Prema urbanističkoj strukturi većina naselja je zbijenog tipa. Graniči se sa opštinama Kragujevac 25km (severo-zapad), Jagodina 30km (severo-istok), Varvarin 30km (istok i jugo-istok), Trstenik 30 km(jug) i Kraljevo (zapad).

Prirodni resursi

Prirodne karakteristike

Levač ima zanimljive prirodno-geografske odlike. U njemu su zastupljene sve tri vrste stena klasifikovane po načinu postanka: metamorfne (gnajs, mikašist, kvarcit...) na Juhoru i delimično na Gledićkim planinama, sedimentne (laporac, glinac, peščar, krečnjak, glina, pesak...) na Gledićkim planinama i u Levačkoj kotlini i eruptivne stene (dijabaz-gabro) na Gledićkim planinama. Od rudnog blaga, nedovoljno istraženog, najveći značaj ima ležište kvarca u Velikoj Kruševici kod Rekovca.

Zemljište

Pedološki pokrivač je raznovrstan. Najveće površine zauzimaju aluvijum, smonice i gajnjače. Najnjiži i najplodniji delovi aluvijalnih ravni reka predstavljeni su aluvijalno-deluvijalnim akumulacijama. Smonice se prostiru od samih aluvijalnih ravni do blagih padina na 300 mnv. One su vrlo produktivno zemljište, nastalo na rastresitim neogenim sedimentima.

Šume

Šumska područja obuhvataju šume i šumsko zemljište u državnom, privatnom i vlasništvu pojedinih firmi ili organizacija na određenom prostoru. Južnokučajsko šumsko područje obuhvata teritoriju Pomoravskog okruga (Opštine Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Despotovac, Svilajnac i Rekovac) i Opštinu Varvarin iz Rasinskog okruga. Državnim šumama na ovom prostoru gazduje Javno preduzeće za gazdovanje šumama Srbijašume – Beograd, preko svog dela, Šumskog gazdinstva Južni Kučaj – Despotovac.

Biljni svet u opštini Rekovac čini vegetacija umereno-kontinentalnog tipa, no postoje i manje površine pošumljene četinarima na Samaru, Glaveji, Straževici, Ravnom gaju, Iverku, u Beočiću i Sekuriču.
Ukupna površina pod šumom u opštini Rekovac iznosi 11409.74,71ha.

Na teritoriji opštine Rekovac lišćarske vrste učestvuju sa 94,8% u ukupnoj drvnoj masi (586.080,5 m3) i 92,0 % u ukupnom godišnjem zapreminskom prirastu (14.610,9 m3). Najzastupljenija vrsta je bukva sa 79,3 % drvne mase (490.344,0 m3) i 75,9% prirasta (2.051,0 m3).

Četinari učestvuju sa 5,2 % u drvnoj masi 32.032,6 m3 i 8,0 % u prirastu 1.270,4 m3.

Rude

Teritorija opštine Rekovac je u prošlosti privlačila pažnju privrednika i geologa, zainteresovanih za moguće iskorišćavanje prirodnih mineralnih resusra, posebno nemetaličnih. U središnjem delu teritorije opštine Rekovac utvrđeno je prisustvo kvarcnog peska. Na padinama Gledićkih planina prisutne su različite stene: grabovi, dijabazi, granitoidi i krečnjaci. U širem području Juhora, na jugu i severu opštine, razvijene su metamorfne stene: gnajsevi, migmatiti, amfibloiti i dr.

Sve ove stene mogu se koristiti u raznim granama privrede bilo u rovitom stanju ili prerađene tj. poluobrađene. Neke od sirovina su samo delimično ispitivane, a prostor, iako interesantan, slabo je i povremeno istraživan.

Kvarcni pesak koji je pronađen na teritoriji opštine može biti korišćen u različite svrhe (staklarski pesak - građevinsko staklo, ambalažno staklo, keramika, proizvodnja dinisa, abraziva i dr). Najčešće se koristi u staklarskoj i livarskoj industriji. Kvarcni pesak čistijih partija nalazi se kod Rekovca i Belušića (85% SiO2 i manji je od 3% Fe2O3, a prema najnovijim podacima i 92,6 % SiO2). Iako sadrži glinovite proslojke, može biti interesantan nakon tehnološke prerade u proizvodnji stakla i u drugim industrijama.

Na južnoj starni opštine Rekovac, u neposrednoj blizini naselja Belušić, nalazi se nalazište peska Jasenova glava. Teren je bezvodan, ali se nalazi u okruženju dva vodena toka: na jugozapadu protiče Korenatski potok koji se na jugoistoku uliva u Županjevačku reku. Pristup terenima je dobar, pretežno pod njivama, vinogradima i šumama, a ređe pod livadama. Klima je u celini umereno kontinentalna i u zimskom periodu sneg se ne zadržava dugo.

Ranija istraživanja na teritoriji opštine Rekovac bila su u potpunosti namenska, vršena u okviru različitih disciplina i problematika. Rezultati nalaza kvarcnog peska iz Belušića mogu se smatrati pouzdanim, no to su, ipak, samo pojedinačne analize indikativnog značaja i opravdavaju sistematska istraživanja.

Sadašnji nivo istraživanja nije viši od D2 kategorije. Samo se u jednom slučaju primene stenskih masa u industrijske svrhe (proizvodnja mineralne vune) pokazalo da je to prava sirovina koja se i danas eksploatiše (kamenolom u Preveštu).

Od metaličnih pojava registrovana su nalazišta nikla, bakra, kobalta, vanadijuma i to između sela Dragova, Sibnice, Kaludre i Lepojevića. Za razliku od metaličnih sirovina, nemetalične su mnogo više rasprostranjene i znatno raznovrsnije. Pronađene su pojave grafita južno od Sekuriča, pegmatita na Juhoru, kvarca južno od Rekovca, tufova i laporca severozapadno od Rekovca u velikoj Kruševici, kvarcnog peska u okolini Ursula i Belušića i majdana - tehničko građevinskog kamena zapadno od Motrića.

Pojave dijabaza, grabova, granita, riolita, gnajseva i drugih stena mogu biti interesantne i pogodne kao arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski i industrijski kamen, kao i kavlitetan čist krečnjak za proizvodnju betona.

Dijabaz, magmatska stena silikatnog sastava, nalazi se u kamenolomu „Drača" u ataru sela Prevešt. Kamenolom je udaljen oko 20 km jugozapadno od opštine Rekovac. Prema nalazima Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS) iz Beograda, ukupne rudne rezerve kamenoloma (desna strana) iznose 697.282m (2.034.669 t). Rezerve „A" kategorije iznose 632.863m (1.846.695 t); rezerve „B" kategorije iznose 64.419m (187.974 t). Na levoj strani kamenoloma nisu utvrđene rudne rezerve. Na osnovu mineralnog sastava i strukturno-teksturnih karakteristika, stenska masa je determinisana kao dijabaz.

Makroskopski posmatrano, stena je sivozelenobele, tamnozelene do crne boje sa uočljivim zrnima mlečnobelih ili plavičastih pritki feldspata i bojenih minerala. U masi stene zapažaju se bele i žućkaste žilice dimenzija 1 mm. Na površinama svežeg preloma konstatovan je pirit koji je masivne teksture. Sastoji od izduženih, pritkastih, međusobno izukrštanih feldspata (plagioklasa) i monokliničnih piroksena koji ispunjavaju prostore između njih. Sporedni su, a količinski dosta zastupljeni, metalični metali. Od sekundarnih minerala najzastupljeniji je prenit, dok su hlorit, srcit i kalcit ređi. Često se zapažaju nepravilne bele (kalcit i sitnozrni kvarc) i žućkaste (limonit) žilice po kojima stena lako puca. Struktura je ofitska do holokristalasto-porfirska (u ležištu postoje prelazi od dijabaza do bazalta).

Tehnička svojstva kamena i tucanika ispitivana su u samom kamenolomu i levo od njega. Ocena kvaliteta vršena je prema dikumentu Tehnički propisi za projektovanje železničkih pruga za vozove velikih brzina. Fizičko-mehanička svojstva kamena i tucanika, levo od kamenoloma, uglavnom zadovoljavaju pomenute tehničke propise za I kategoriju tucanika koji se koristi za izgradnju i održavanje železničkih pruga za vozove velikih brzina (V≥160km/h) i zadovoljavaju tehničke propise za kategoriju tucanika II koji se koristi za izgradnju, održavanje i rekonstrukciju železničkih pruga za putnički i mešoviti saobraćaj (za brzine V≤160 km/h) i teretni saobraćaj za brzine (V≤120 km/h).

S obzirom da su tehnička svojstva kamena i tucanika levo od kamenoloma dobra, izuzev otpornosti na habanje (po Devalu u vlažnom stanju i koeficijenta trenutne tvrdoće tri u vlažnom stanju), stenska masa se preporučuje za proizvodnju tucanika i izradu zastora železničkih pruga za vozove velikih brzina, pod uslovom da se prethodno utvrde i overe rudne rezerve.

Mineralne i geotermalne vode i izvorišta

Verifikovanih nalazišta mineralnih i geotermalnih voda, kao površinskih izvora, u opštini nema. Postoji nekoliko izvora van teritorije opštine: izvorište kisele vode u Orašju i nekoliko manjih izvora na Juhoru.

Određene studije nagoveštavaju postojanost geotermalnih voda na teritoriji opštine Rekovac, ali na dubini većoj od 400 metara. U ovom pravcu nisu vršena nikakva početna istraživanja, kao ni ispitivanja mineralnih sirovina zbog nerazvijenosti opštine, tj. nedostatka sredstava. U budućem periodu treba usmeriti istraživanja ka verifikaciji potencijalnih nalazišta i primeni ovih sirovina u industriji.

Životna sredina

Iako opštinu Rekovac odlikuju izuztetni geografski predeli, veliki broj divljih deponija utiče kako na zagađenje zemljišta, tako i na degradaciju lokalnih vodotokova. Ova pojava zahteva sprovođenje aktvnosti na evidenciji divljih deponija, njihovoj sanaciji, ali i rešavanju pitanja odlaganja otpada na duži rok.

Poljoprivredno-veterinarska škola

Osnovana je 1958/1959. godine kao Voćarsko - vinogradarska škola. Narodni odbor opštine Rekovac odlučio je da osnuje ovu školu uz veliko odricanje. Razlog osnivanja srednje stručne škole u Rekovcu leži u potrebi za stručnim kadrovima jer je ovo pretežno poljoprivredni kraj. Kako su odmicale godine, srednja stručna škola u Rekovcu gradila je ugled, sticala dragoceno radno iskustvo i tako stala u red najboljih poljoprivrednih škola u zemlji. Danas, nakon 50 godina postojanja, Poljoprivredno - veterinarska škola u Rekovcu sa odeljenjima veterinarskog, poljoprivrednog, ekonomskog i stolarskog smera ima ukupno 326 učenika. Broj nastavnog osoblja u školskoj 2008/2009. godini je 40.

U sastavu škole je i internat namenjen za smeštaj učenika. Škola raspolaže i farmom, koja prostorom, opremom i kadrovima zadovoljava osnovne uslove za ostvarivanje nastavnog programa. Od 4 pobrojana smera, najbrojniji je smer ekonomskog tehničara koji pohađa 112 učenika. Popularni su i smerovi veterinaskog i poljoprivrednog tehničara.

U sastavu škole je i internat namenjen smeštaju učenika čiji je kapacitet 96 učenika. U cilju realizacije prektične nastave, škola raspolaže farmom koja zadovoljava osnovne uslove za ostvarivanje nastavnog programa. Stanje škole karakteriše zastareo nameštaj po učionicama, dotrajali mokri čvorovi, dotrajala stolarija i radijatori.

PRILOG: STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA OPŠTINE REKOVAC 2015 - 2020

Izvor: Opština Rekovac
 

SA EKOLOŠKOG USTANKA

...Kada je u pitanju eksploatacija jadarita, odnosno minerala koji ima visok sadržaj litijuma pored Loznice, profesor Ristić podseća da je taj grad ekstremno ugrožen u ekološkom smislu zbog blizine ozbiljnih zagađivača – rudnika Stolice, rudnika Zajače i fabrike Viskoza.

- Lozničanima se sada nudi još jedan veoma rizičan projekat na svega desetak kilometara od centra Loznice, ukazao je Ristić.

Veoma važno je napraviti javnu percepciju i definisati dilemu – šta Srbija ima od toga, to jest da li će naša država, čitavo naše društvo imati veću korist ili štetu od onoga što će raditi Rio tinto ili bilo koja druga strana kompanija.

- Bez ikakvog straha i bez ikakve dileme treba da sledimo sopstveni nacionalni interes, poručuje profesor Ristić.

* * *

Suština dolaska stranih kompanija i njihovih ulaganja u Srbiji je u podizanju standarda kroz otvaranje radnih mesta i zapošljavanje radnika.

- Međutim, pojavljuju se i rudnici, koje već imamo, ali i novi koji se pripremaju. Biće, bojim se, sukoba i dalje između meštana kao što su bili kod mini-hidroelektrana, tako će da krene, a to se već vidi, oko istraživanja kompanije Rio tinto oko eksploatacije jadarita, upozorava Memedović dodajući da to može da bude veliki ispit i za državu i za stanovništvo...

RATKO RISTIĆ: ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE MORA DA BUDE PITANJE POZICIJE, OPOZICIJE I SVIH GRAĐANA

...Premijerka ali i ministarka za zaštitu životne sredine ocenile su da je veliki broj ljudi iskoristio protest u subotu za "partikularne, političke interese".

Profesor Ristić, koji je govorio na tom velikom skupu, odgovara na to – "smešno mi je".

- Ako stvari ovako postavimo – ako ambasadorke Velike Britanije i Australije lobiraju za Rio Tinto koji nije humanitarna organizacije, ako ambasador Nemačke izjavi da je bombardovanje bila nužna stvar, a kvalifikuje se kao prijatelj Srbije koji jako dobro komunicira s našim vlastima – o čemu se radi? Dakle gospodo, pre nego što nekog kvalifikujete kao stranog plaćenika i zastupnika stranih interesa, vrlo disciplinovano i iskreno pogledajte šta vi to radite, naveo je dekan.

ZA RESETOVANJE KONCEPTA ZAŠTITE PRIRODE: IDENTIFIKACIJA SVIH ZAGAĐIVAČA, UZURPATORA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, RIGOROZNA KAZNENA POLITIKA, OSNAŽIVANJE INSPEKCIJE, ŽIVOTVORAN DIJALOG SA LOKALNIM STANOVNIŠTVOM

Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana

Jadarit

Jadarit je monoklinični neradioaktivni mineral bele boje koji liči na izmrvljenu kredu. Njegova mineralna hemijska formula je natrijum-litijum-borosilikat-hidroksid.

Otkriven je u rudniku u Srbiji 2006. godine. Naučnici iz Londonskog prirodnjačkog muzeja i Nacionalnog istraživačkog saveta Kanade potvrdili su ga kao novootkriveni mineral. Jadarit je dobio naziv po reci Jadar u Srbiji gde ga je prvi pronašao Kris Stenli iz Londonskog prirodnjačkog muzeja.

Hemijska građa jadarita je veoma slična izmišljenom mineralu kriptonitu u filmu Povratak Supermena. Novi mineral, za razliku od izmišljenog kriptonita, ne sadrži fluor i bele je boje, a ne zelene. Jadarit postaje fluorescentan kad je osvetljen ultraljubičastom svetlošću.

Foto: Jadarit u Prirodnjačkom centru u Svilajncu
Izvor: Vikipedije

JADAR RESOURSE

Iz projekta

Projekat se nalazi u zoni Vardar, pokazuje vrlo slične geološke postavke u slivu Jadra, gde je otkriven jadarit svetske klase, jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma.



S obzirom na raspodelu bora i litijuma u bušotinama, ciljevi za mineralizaciju B-Li ostaju otvoreni na istoku, zapadu i jugu, kao i u dubinu.



Zona Vardar koja ima otprilike 75 procenata globalnih resursa bora i 10 procenata litijuma.



Lokacija

Područje projekta nalazi se u centralnoj Srbiji u blizini gradova Jagodine i Kragujevca i 110km od Beograda, glavnog grada Srbije. Projekat ima lak pristup evropskom autoputu E75 i modernizovanom železničkom koridoru 10 i na taj način je dobro povezan sa centralnom i zapadnom Evropom.



Projekti

  • Ianamina: zlato (Au), srebro (Ag) - Peru
  • Rekovac: litijum (Li), borat (B) - Srbija
  • Veinbene: litijum (Li) - Austrija
  • Istočni Alpi: litijum (Li) - Austrija
  • Vranje: litijum (Li), borat (B) - Srbija
  • Cer: litijum (Li), borat (B) - Srbija

Litijumski projekti u Srbiji (na 183,2km2):

  • Vranje
  • Cer

Primene litijuma

Litijum je ključna komponenta koja se koristi u proizvodnji električnih vozila. Tržište se neprestano širi, sa snažnim predviđenim rastom u dugoročnoj budućnosti. Bloomberg Nev Energi Finance procenjuje da će električna vozila da činr 28% svetske prodaje novih automobila do 2030. godine, a da sledi rast na 55% do 2040. godine.

Saopštenje

Kao što je najavljeno 24. februara 2021, Kompanija je odlučila da izdvoji svoju imovina u Srbiji u novoosnovanu podružnicu Balkan Mining and Minerals Limited.

Prezentacija investitora

Projekat Rekovac - 7. avgusta 2019. i 20. maja 2020.

Član Uprave

Dejan Jovanović
Generalni direktor, Istraživanje

Diplomirao ekonomsku geologiju na Univerzitetu u Beogradu, član Evropske federacije geologa
Nadgleda projekte istraživanja i rudarstva litijuma
Iskustvo: Rio Jadra, Jadar

Nenad Grubin
Manager

Detaljno

Izvor: Jadar, Australija


Iz arhive medija

2013.

Blago iz Loznice

Kompanija "Rio Tinto" pokreće proizvodnju litijuma 2023. godine

Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i kompanije "Rio Tinto", koji je danas potpisan, trebalo bi da omogući implementaciju projekta "Jadar" za razvoj ležišta litijuma i borata u okolini Loznice, a pokretanje proizvodnje je planirano 2023. godine.

Projekat "Jadar", koji kompanija "Rio Tinto" razvija u Srbiji, odnosi se na razvoj ležišta litijuma i borata svetske klase.

Usled visoke koncentracije litijuma i bora - kao i geološkog ležišta za koje je procenjeno da iznosi 200 miliona tona - "Jadar" se smatra jednim od najvećih nalazišta litijuma na svetu.

Izvor: Blic 

2017.

Memorandum o razumevanju između Rio Tinta i Vlade Srbije

Memorandum of Understanding between Rio Tinto and Government of Serbia

Rio Tinto je potpisao Memorandum o razumevanju (MoR) sa Vladom Srbije u vezi sa sprovođenjem projekta Jadar. MoR će omogućiti formiranje zajedničkih radnih grupa između vlade i kompanije za unapređenje Jadar projekta kroz faze studije i izdavanja dozvola, u skladu sa zakonom.

Projekat Jadar, koji Rio Tinto razvija u Srbiji, povezan je sa nalazištem litijum-borata svetske klase. Ako se razvije, proizvodnja bi mogla da obezbedi značajan deo globalne potražnje za litijumom i boratima. Projekat je trenutno u srednjoj fazi studije, a operacija treba da započne 2023. godine ako studije izvodljivosti potvrde održivost i ako se dobiju sva potrebna odobrenja.

„Drago nam je što smo napredovali u potpisivanju Memoranduma o razumevanju danas u Beogradu. Postavlja temelje za napredak projekta kroz buduće faze i približava Srbiju i Rio Tinto da postanu vodeći izvor globalne proizvodnje litijuma i borata “, rekao je Simon Trott, generalni direktor divizije Rio Tinto Salt, Uranium i Borates.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, koji je u ime Vlade Srbije potpisao Memorandum o razumevanju, rekao je da je „Rio Tinto do sada uložio 90 miliona dolara u projekat Jadar i verujem da će potpisivanje Memoranduma o razumevanju ubrzati aktivnosti vezane za proces otvaranja rudnika i početak eksploatacije litijuma, što će imati kapitalni efekat na razvoj Srbije. Pravovremeni napredak projekta Jadar i njegova primena učiniće Srbiju ključnim proizvođačem dva veoma važna elementa - litijuma i bora - koji su važni za savremeni razvoj. Na taj način ćemo dati poticaj ekonomskom rastu Srbije. “

Projekat Jadar mogao bi da donese održive koristi Srbiji i lokalnim zajednicama tokom mnogih generacija i tokom mnogih decenija. Projekat bi se razvijao u skladu sa najvišim međunarodnim standardima u oblasti zdravlja i sigurnosti, zaštite životne sredine i zajednica. Ako projekat dobije sva odobrenja, kompanija bi mogla da uloži značajan kapital kroz izgradnju za projektovanje i izgradnju rudnika i nove, inovativne tehnologije obrade jadarita.

Izvor: Američka privredna komora


2019.

Projekat Jadar Litijum, u oktobru nastavak bušenja

Sprovođenje dodatnih bušenja u okviru projektu litijuma i bora u Vranju, u Srbiji, planirana su za oktobar, saopšteno je u ponedeljak.

Jadar Litijum odabrao je prvu zonu za nastavak radova na svom projektu Vranje Jug, sa ciljem da odabere preliminarne ciljeve bušenja, navodi se u saopštenju upućenom Australijskoj Berzi hartija od vrednosti (ASX).

„Radovi će uključiti dalje analize i reinterpretaciju podataka gravitacionog istraživanja, preispitivanje programa za potvrdu početnih lokacija izviđačkog bušenja i izbor izvođača radova na bušenju“, saopštio je Jadar Litijum.

Svrha planiranog izviđačkog programa je ispitivanje utvrđenih geohemijskih, gravitacionih i magnetnih anomalija i geologije basena kako bi se razumeo potencijal mineralizacije, dodaje kompanija.

U julu, Jadar Litijum je saopštio da su tokom detaljnog programa uzorkovanja stena na projektu Vranje Jug otkrivene povišene vrednosti litijuma i bora.

Jadar Litijum je u decembru 2017. godine preuzeo celokupni kapital kompanije Centralist Pty Ltd, koja je bila vlasnik pet dozvola za istraživanje litijuma u Srbiji – Cer, Bukulja, Rekovac, Krajkovac i Vranje Jug – ukupne površine 328 kvadratnih kilometara.

Izvor: Serbia-energy.eu


2020.

Kompanija Jadar Resources otkrila je vredna ležišta litijuma i bora u Srbiji

Foto: Pixabay

Australijska kompanija Jadar Resources otkrila je potencijalna ležišta litijuma i bora u opštini Rekovac, Srbija, saznaje portal BalkanEngineer.com sa sajta SerbianMonitor.com. Plemeniti metali su neophodni u proizvodnji akumulatora i električnih vozila.

U dva sondaže, koje se nalaze na udaljenosti od oko 1,8 km jedna od druge, kompanija Jadar Resources pronašla je pokazatelje prisustva značajnih koncentracija elemenata bora i litijuma. Rudarska kompanija koja ima tri dozvole za istraživanje na području Rekovca, na prvom mestu je zabeležila koncentracije borata više od 10.000 ppm, kao i na drugom mestu lokacije 21.860 ppmborata i 278 ppmlitijum oksida.

Australijska kompanija je takođe primetila da su rezultati njenih istražnih aktivnosti vrlo slični rezultatima rudarske kompanije Rio Tinto u blizini Loznice, koja bi trebalo da počne da eksploatira ovo nalazište 2024. godine.

Izvor: Balkan Engineer

2021.

20. januar

Jadarit, Rio Tinto i životna sredina: Šta treba da znate o nalazištu litijuma u Srbiji

Šesnaest godina otkako je novi mineral pronađen u blizini Loznice, jadarit je isplivao na površinu - ovaj put medijsku.

Protekla dva meseca se o nalazištu litijuma i bora, koje se nalazi na oko 120 kilometara od Beograda u zapadnoj Srbiji, moglo čuti više nego bilo kad ranije.

Ekološki aktivisti su održali nekoliko protesta protiv najave otvaranja rudnika i jalovišta, a iz multinacionalne kompanije Rio Tinto koja je stoprocentni vlasnik projekta „Jadar" saopšteno je da se „radi na tome da uticaj na životnu sredinu bude u okvirima dozvoljenog zakonskim rešenjima u Srbiji".

Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude Jadar je rangiran kao jedno od najznačajnijih ležišta litijuma na svetu.

Oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodeći da „umire od smeha" kad protestuju zbog jadarita, a Srbija nema ni more ni druga prirodna bogatstva koja bi joj odmah mogla doneti milione.

„Demonstriraju u zapadnoj Srbiji zbog Rio Tinta i kažu da će tamo biti katastrofa. Tamo se neće desiti nikakva katastrofa"

Izvor: BBC


9. april

Kompanije Rio Tinto: Tek se radi procena uticaja projekta Jadar na životnu sredinu

Kompanije Rio Tinto: Tek se radi procena uticaja projekta Jadar na životnu sredinu 1

Foto: EPA-EFE/Dan Peled

Kompanija Rio Tinto danas je saopštila da je Studija o proceni na životnu sredinu projekta ekploatacije jadarita u okolini Loznice tek u izradi i da će se o njoj izjašnjavati građani Srbije.

„Potpuno razumemo zabrinutost građana za životnu sredinu, jer mi, zaposleni i naše porodice i deca, dišemo isti vazduh i živimo na istoj zemlji, kao naši sugrađani, koji danas protestuju“, navodi se u saopštenju povodom protesta gradjana koji se protive projektu „Jadar“ kompanije Rio Tinto jer smatraju da će ugroziti životnu sredinu.

Istaknuto je da o projektu kompanije Rio Tinto u Srbiji postoji mnogo neistina, poput one da će reke Jadar, Drina i Sava biti zagađene.

Kompanija Rio Tinto tvrdi da će samo u postrojenje za prećišćavanje otpadnih voda uložiti između 30 i 40 miliona evra, dok će ukupna investicija u zaštitu životne sredine iznositi više od 100 miliona dolara.

Projekta „Jadar“ će, kako je navedeno u saopštenju, ispuniti najviše standarde u oblasti zaštite životne sredine i biće sproveden u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije i u dogovoru sa lokalnom zajednicom.

„Verujemo da litijum ima izutetno značajnu ulogu za budućnost sa niskim emisijama ugljenika. Takođe, litijum je važan resurs za niz novih tehnologija koje će omogućiti Srbiji, Evropi i svetu tranziciju ka zelenijoj i digitalnoj budućnosti“, ukazala je kompanija Rio Tinto.

Nekoliko nevladinih organizacija ocenilo je danas da bi rudnik litijuma kompanije „Rio Tinto“, u okolini Loznice, doveo u opasnost vode u slivu reke Drine i izazvao „slom poljoprivrede“.

Izvor: Danas

9. april

Imaju kičmu: Profesori nisu poklekli pod pritiskom Rio Tinta

Rio Tinto protest

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Uprkos pritiscima, Biološki fakultet napisao je studiju koja je izuzetno loša po Rio Tinto i spremni smo da snosimo odgovornost, rekla je danas profesorka na ovom fakultetu Biljana Stojković, govoreći o studiji koja je trebalo da utvrdi uticaj kompanije Rio Tinto i njihovog projekta "Jadar" na životnu sredinu, a čiji rezultati još uvek nisu objavljeni.

“Spremni smo da sve posledice podnosimo, ali znamo da smo odgovorni prema životu. Stali smo u odbranu prirode u ovoj državi”, rekla je Stojković nakon performansa kojim je poslata poruka “Rio Tinto marš sa Drine”.

Profesorka Biološkog fakulteta izjavila je za Nova.rs da su njene kolege, koje su uključene u studiju, trpele pritisak da svoj izveštaj promene, ali to nisu uradili, već su se držali činjenica.

“Ono čega se sad plaše jeste da će tu studiju da podele na delove, da iskombinuju i da zabašure”, objasnila je Stojković.

Potvrdila je da Rio Tinto još uvek nije objavio pomenutu studiju i da profesorima koji su u nju uključeni ugovori zabranjuju da govore o rezultatima, ali da je, po njenim saznanjima, studija negativna po Rio Tinto.

Podsećamo, dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović ranije je rekao za Nova.rs da je Biološki fakultet među institucijama koje su učestvovale u izradi studije koji je naručio Rio Tinto i da će rezultati biti objavljeni kada kompanija to odobri.

“Mi imamo ugovorom poverljivost, dok to ne bude javno objavljeno. Bilo bi neozbiljno da vam bilo šta kažem o rezultatima. To je sada na kompaniji. Svuda u svetu je to tako, kada vam neko naruči istraživanje, morate da poštujete tog naručioca“, rekao je tada Tomanović i dodao da je Biološki fakultet svoj posao uradio profesionalno.

Profesorka Stojković ranije je govorila o tome da je Biološki fakultet trebalo da dobije novu zgradu u koju je trebalo da bude smeštan sa još dva fakulteta, da je bio gotov tender i projekat. Međutim, pre manje od mesec dana stigla je informacija da su eksperti Svetske banke naprasno rekli kako je planirana zgrada premala za tri fakulteta pa je Biološki izbačen iz projekta, dok su druga dva ostala.

Milena Ilić Mirković
Izvor: Nova.rs


14. april

Australijska kompanija traži litijum u blizini Čačka i Požege, građani zabrinuti



Australijska kompanija “Jadar risorsiz“dobila je licencu za rudarsko istraživanje na četiri lokacije u Srbiji, pa sa već postojeće tri, tragaće za litijumom na sedam mesta u našoj zemlji.

Kako prenosi Sputnjik, ova kompanija traga za rudom u takozvanom litijum-boratskom vardarskom pojasu u Srbiji, objavili su australijski mediji.

Trenutno obavljaju istraživanja na planini Cer, u blizini Vranja i Rekovca. Sada su dobili još četiri dozvole za ukupnu površinu od 261 kvadratni kilometar, na lokacijama Ursule i Siokovac, u blizini njihovog postojećeg istražnog polja Rekovac, te na lokacijama Dobrinja i Pranjani u blizini Čačka.

Kako je potvrđeno na sajtu kompanije “Jadar risorsiz“, na lokaciji Rekovac potvrđeni su nalazi litijuma i borata. Australijska kompanija namerava da za istraživanje te lokacije formira novu kompaniju “Balkan majning end minerals“. Nova kompanija planira dokapitalizaciju od 6,5 miliona australijskih dolara i izlazak na berzu. “Jadar risorsiz“ zadržaće 22 odsto vlasništva u novoj kompaniji.

Australijska rudarska kompanija “Sandfajer risorsiz“ već je iskazala interesovanje da investira dva miliona dolara u novu kompaniju, navode australijski mediji.

Informacija je izazvala uznemirenje žitelja Donje, Srednje i Gornje Dobrinje, Ježevice, Mađera, Papratišta, sela koja će biti obuhvaćena istraživanjem.

Na skupu koji je održan u domu u Srednjoj Dobrinji, odlučeno je da se spreči početak geoloških istraživanja, jer žitelji tih sela do sada nisu uopšte informisani da će se u njihovim selima vršiti bilo kakva geološka istraživanja.

Predstavnici Inicijative za Požegu, Dveri, DS i SSP danas su podneli zahtev Odeljenju za urbanizam, građevinarstvo, komunalne poslove i zaštitu životne sredine opštine Požega za detaljnijim informacijama o geološkim istraživanjima. Zatražili su da se stavi van snage odluka, dok se ne utvrdi da li postoji štetan uticaj po zdravlje stanovništva opštine.

Izvor: Morava info

15. april

Iz Rio Tinta pozvali predstavnike nevladinih organizacija na otvoreni onlajn sastanak

Слика

U cilju nastavka transparentne komunikacije i dijaloga sa svim zainteresovanim stranama, kompanija Rio Sava Exploration d.o.o. (Rio Sava), deo multinacionalne rudarske kompanije Rio Tinto, poziva predstavnike nevladinih organizacija, ali i šire javnosti na otvoreni onlajn sastanak, koji će biti održan u utorak 20. aprila 2021. godine u 11 časova.

Kako se navodi u saopštenju, sastanak će biti održan putem internet platforme Zoom, imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju.

Teme sastanka biće proces dobijanja dozvola za izgradnju rudnika u Srbiji, kao i napredak u izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu koje predstavljaju ključni deo postupka pribavljanja dozvola.

Učesnici sastanka će imati priliku da iz prve ruke, od predstavnika kompanije Rio Sava, kao i eksperata koji rade na projektu, saznaju u kojoj fazi se projekat Jadar trenutno nalazi kada je reč o dobijanju dozvola, narednim koracima u ovom procesu, kao i na koji način javnost u Srbiji može biti uključena u dalji razvoj projekta.

Svi zainteresovani moći će da prisustvuju sastanku ukoliko se, do ponedelja 19. aprila do 12 časova, prijave za prisustvo putem registracionog linka www.riotinto.goonline.rs.

Poziv za prisustvo sastanku poslat je na adrese više od 40 nevladinih organizacija u Srbiji, navodi se u saopštenju.

Ovo je prvi u seriji sastanaka koje će Kompanija nastaviti da organizuje svakih šest nedelja, na teme u vezi sa razvojem projekta Jadar.

Izvor: Danas


15. april

Novaković: Nema istraživanja litijuma bez dogovora sa građanima Požege

Novaković: Nema istraživanja litijuma bez dogovora sa građanima Požege  1

Foto: Opština Požega

Zamenik predsednika opštine Požega Ivan Novakovć, povodom najave da će Jadar litijum, 17.aprila, početi istraživanja litijuma na području Dobrinje, saopštio je da „niko neće započeti bilo kakve radove, dok ne pribavi saglasnost vlasnika parcela“ na kojima je planirano da se obave ta istraživanja.

„Ništa nećemo uraditi na štetu građana. Obećavam da niko neće doći da izvodi bilo kakve radove, dok prvo ne sedne da razgovara sa vama“, poručio je Novaković predstavnicima mesnih zajednica sa područja na kome su planirana istaživanja, tokom današnjeg sastanka sa njima u sedištu požeške opštine.

On je dodao da „investitor ne može da pristupi izvođenju geoloških istražnih radnji na privatnim parcelama, ukoliko nema saglasnost vlasnika“ i istakao da „ne postoji način da se dobije dozvola za iskopavanja, ukoliko ne postoji studija o tome da je to apsolutno bezbedno za životnu sredinu“.

Novaković je dodao da je „potpuna neistina sve ono što su u medijima iznosile pojedine organizacije, stvarajući tako zabrinutost među građanima“.

„Informacije koje su prethodnih dana kružile o eventualnim mestima izvodjenja radova su zapravo granične tačke, koje određuju krajnje granice istražnog područja, a svakako nikakva istraživanja na tom području nisu moguća, bez rešenih imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima parcela“, kazao je Novaković.

On je dodao da je „dogovreno da opštinsko rukovodstvo organizuje sastanak predsednika mesnih zajednica sa direktorom preduzeća Jadar Litijum, pre nego što ta kompanija započne bilo kakvu aktivnost u požeškoj opštini, čime će se“, kako je rekao „otkloniti sve nedoumice, nastale oko tog projekta“.

Kako je Danas pisao, kompanija Jadar litijum je najavila da će 17.aprila početi istaživanja za koja poseduje odobrenje Ministarstva rudarstva i energetike, što je Danasu potvrđeno u Ministarstvu.

Međutim, meštani se protive istraživanjma i poručuju da kompaniji Jadar litijum nisu dali saglasnost da na njihovim imanjima može da počne radove.

Prema najavama, istraživanja su planirana na području osam požeških sela – Gornja, Srednja i Donja Dobrinja, Duškovci, Dražinovići, Velika Ježevica, Mađer, Paprište, kao i u Subjelu, selu kod Kosjerića, čiji meštani se, takođe, protive najavljenim istraživanjma.

N. Kovačević
Izvor: Danas


Srbija ima litijum — novu naftu ekonomije 21. veka: Zašto umesto prilike možemo da zamislimo katastrofu?



Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma, objašnjava Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu, za Balkan Green Energy News.

"Ruda koja bi se vadila, nakon usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije."

Moguća emisija ekstremno toksičnog gasa

Sve te agresivne kiseline koje se koriste u postupku isparavaju u atmosferu i nagrizaju zeleni pokrivač, ali i pluća i kožu ljudi i životinja, kaže Đorđević. Moguće je i stvaranje ekstremno toksičnog gasa, ukoliko se u procesu bude koristila fluorovodonična kiselina. Ono što je problem, jeste što „ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh”.

„Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere.”

Međutim, teško je dati bilo kakve konačne procene, kada je zagađenje voda i zemljišta u pitanju. Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen, živa, olovo, a mi ne znamo koliko ih ima u jadaritu, kao ni to koje će se hemikalije koristiti u procesu. Takođe nije poznato ni koliko će se vode dopremati u postrojenje, kao ni to kako će biti tretirane otpadne vode.

Izvor: Startit.rs


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


GALERIJA PPNS

ZAŠTITNICI ŽIVOTNE SREDINE 2019

ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

APRIL

  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april
MART (26)
  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO


STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari