Imunolog Borislav Kamenov izjavio je u Novom danu da antitela na koronavirus koja građani imaju ne znače i da su imuni na razboljevanje od kovida, i podseća da postoje brojni sučajevi koji su pokazali da se osobe, uprkos tome što su preležale zarazu - ponovo razbole. "Verujem da neki ljudi imaju bolju zaštitu bez antitela, a mnogi i sa antitelima nemaju mnogo dobru zaštitu", istakao je on.
Podsetimo, deo studije koji je objavljen u medijima je pokazao da svaki peti stanovnik Srbije ima antitela na koronavirus, a najviše otpornih je među mlađima od 19 godina.
Iako se Beograd često spominje kao žarište koronavirusa, rezultati pokazuju da je tek oko 17 odsto Beograđana preležalo koronavirus, dok su građani Kragujevca, Šapca, Čačka, Valjeva i Užica među najzaštićenijim od virusa.
"To može da bude realno. Sve zavisi od kriterijuma koji su korišćeni pri sprovođenju studije. Proveravaju se antitela, biraju se ljudi, postoje kriterijumi oko uzorkovanja kako bi bile zastupljene sve grupe ljudi da bi to bilo verodostojno. E sada, pitanje je kada odredite antitela da li su ti ljudi zaštićeni. Dešavalo se da neko ima antitela, a opet se razboli. To praktično znači da nismo sigurni da li su antitela adekvatna zaštita od infekcije, ili nas štite određeno vreme", napominje Kamenov.
Prema njegovim rečima, to vreme koje nas štite antitela može da bude veoma kratko ili duže, i on pretpostavlja da je to vrlo individualno pitanje.
"Verujem da neki ljudi imaju bolju zaštitu bez antitela, a mnogi i sa antitelima nemaju mnogo dobru zaštitu", kaže on i dodaje da se ne slaže sa konstatacijom da to što neko ima antitela znači i da ima imunitet.
"Deca nemaju specifični imunitet, ali se ne razboljevaju od kovida, zbog toga što imaju nespecifični odgovor koji je vrlo kvalitetan. Ona ne pokreću "odgovor" imunskog sistema, ne pokreću ćelisjki odgovor, i ona ne mogu da se razbole. Zbog toga su u dobrom stanju", pojašnjava Kamenov.
"Kod dece je specifično to što je nespicifično. Njihov imunitet se bazira na leukocitima, na neutrofilima i na makrofagima. Makrofagi su veoma uspešni u uništavanju virusa, naročito su uspešni u uništavanju kovida. Makrofagi, pogotovo kada imamo dovoljnu količinu vitamina D mogu da ubiju kovid u velikom procentu i praktično da i ne dođe do razboljevanja", precizira Kamenov.
"Treba da razvijemo nespecifični imunitet"
On napominje da za razliku od dece, kod odraslih se pokreće "žestoki" odgovor, takozvani ćelijski imunitet koji u stvari ubija naše ćelije, i zbog toga dolazi do smrti.
"Ja sam to non stop govorio, da trebamo da prestrojimo svoj odgovor u pravcu onoga što deca imaju. Da pojačamo svoj nespecifični imunitet, da pojačamo stanje naših makrofaga uzimanjem vitamina D. I onda će makrofagi da budu uspešniji, i onda će da se ’reši bitka na prvoj borbenoj liniji’, odnosno neće biti žestokih odgovora organizma kojima su izloženi ljudi koji imaju malo više godina", ističe Kamenov.
Naš sagovornik ponavlja da uprkos tome što je istraživanje pokazalo da petina građana ima antitela, to ne znači i da imaju imunitet, kao i da "može da se desi da mogu da se razbole".
Komentarišući najavljenu vakcinizaciju, on upozorava da može da se dogodi da ona ne bude delotvorna u tolikoj meri kao što se najavljuje.
"Za mnoge viruse nikada nisu napravljene vakcine. Naprosto, fizionomija reagovanja imunskog sistema je takva da ne može da se napravi odgovor u proizvodnji antitela. Vakcine koje se najavljuju će biti efikasne, ali nije svejedno da li će zaštita da traje mesec dana, tri meseca ili godinu dana", smatra Kamenov.
On podseća na slučaj gripa, zbog koga se svake godine ljudi vakcinišu kako bi se postigao imunitet građana.
Kamenov, koji je u prethodnom periodu naglašavao značaj uzimanja vitamina D u borbi protiv koronavirusa, ističe da on može da bude prevencija, kao i deo terapije. Objašnjava da se uzimanjem mnogo veće količine doza vitamina D korona može sprečiti, ali i da se pacijenti oboleli od kovida veoma brzo izleče uz pomoć njega.
