Prvo istraživanje delta soja korona virusa, koji je trenutno prisutan u Srbiji, potvrdilo je dve činjenice.

Vakcinisani se razboljevaju, ali razlika između imunizovanih i onih koji nisu primili vakcinu je drastična i to baš gde je i najbitnije - odlazak u bolnicu i broju onih koji su dospeli na intezivnu negu.

Broj uzoraka je iznad reprezentativnog

Nakon što je pre nekoliko meseci objavljeno istraživanje o uspešnosti svake vakcine posebno, iznova je i proučavanje zaražavanja delta sojem urađeno prvo u Kragujevcu. Broj praćenih slučajeva je jednak broju osiguranika Doma zdravlja Kragujevac - 145.000, a u koji se slivaju svi podaci o kovidu. Broj praćenih slučajeva je iznad reprezentativnog i otuda se rezultati mogu uzeti kao merodavni i ne samo za prostor cele Srbije.

Istraživanje slučajeva oboleljavanja od delte počelo je 1. juna, a prvi presek je napravljen sada, u septembru. Broj obolelih od COVID-a do dana početka istraživanja je bio 25.000 građana pa su posebno praćeni oni koji nisu do tog trenutka preležali bolest. I to, vakcinisani do 1. juna njih 75.020 i oni koji se do tog datuma nisu imunizovali - 45.000 građana. Na dan početka istraživanja dve doze je primilo 65.639, a jednu 9.381.

Istraživanjeje upravo rađeno jer verzija koja trenutno hara i ne samo u Srbiji je izmenjena varijanta virusa u odnosu na onu kada su pravljene vakcine. Od delta soja obolelo je vakcinisanih - 747 (33.2), a nevakcinisanih 1504 (66.8). U ovom delu istraživanja konstatovano je da je broj obolelih koji su vakcinisani porastao međutim, ukoliko se rezultati uporede sa opštom populacijom dobija se pokazatelj - da su se nevakcinisani tri puta više razboljevali.

Istraživanjem je obuhvaćeno i kako je koja vakcina ‘radila’ na novu verziju virusa. I dalje se kao najuspešnije cepivo pokazuje Fajzer. Najviše obolelih je među onima koji su primili kinesku vakcinu, ali je činjenica da je nju u Srbiji primilo najviše građana. Dakle, od delta soja je obolelo 8.3 građana koji su primi AstraZeneku, od Fajzera 6.8 odsto, Sputnjika 13.6 odsto i Sinofarma 71.4 odsto.

Do drastične ali i najbitnije razlike dolazi se u delu istraživanja koji su oboleli od kovida morali na lečenje u bolnicu. U slučaju nevakcinisanih to je 75.2 odsto, a vakcinisanih 24.8 odsto. Još uočljivija razlika je kada je reč o intezivoj nezi i stavljanju na respirator - odnos je dva vakcinisana pacijenta u odnosu na 33 nevakcinisanih. Kada je reč o vakcinisanima koji su morali u bolnicu najmanje slučajeva je zabeleženo posle vakcinacije Astra Zenekom.

Dr Baskić: Virus je sada drugačiji

Istraživanje Doma zdravlja Kragujevac kojim rukovodi profesor fakulteta Medicinskih nauka Dejan Baskić se nastavlja.

- Mi smo nastavili naše ranije započeto istraživanje i pratili šta se dešava u novom talasu kada je dominatantan delta soj. Prvi presek je napravljen praktično pred vakcinaciju trećom dozom i po rezultatima se može zaključiti da je nakon šest meseci efektivnost vakcinacije pala, ali i da je virus sada drugačiji. Glavna poruka je, a tome u prilog sada govore i konkretne obrađene brojke u bolnici je manje vakcinisanih od nevakcinisanih. I neoboriva činjenica je da vakcine štite od teških kliničkih slika - poručuje profesor Baskić.

VIDEO: EPICENTAR (RTK) - Kako kombinacija antikovid vakcina utiče na imuni sistem? (1:00:26)

Ilustracija: BBC
Foto: Aleksandra Petrović/Nova S
Izvor: Novosti, 26. 9. 2021.


PRVI PRVI NA SKALI: KORONA
DESETODNEVNI PREGLED PORTALA PRVI PRVI NA SKALI

	17. 9.	18. 9.	19. 9.	20. 9.	21. 9.	22. 9.	23. 9.	24. 9.	25. 9.	26. 9.
Urađeni uzorci	1.571	1.316	1.174	1.103	1.408	1.413	1.294	1.318	1.134	1.238
POZITIVNI - novoinficirani pacijenti
Šumadijski okrug	489	421	381	362	428	411	376	359	310	309
Kragujevac	354	310	266	227	275	288	246	224	194	201
Aranđelovac	54	56	52	56	88	48	54	62	51	58
Topola	13	16	24	17	16	18	26	22	21	22
Rača	21	11	7	17	12	9	7	13	16	5
Knić	12	14	14	10	12	15	15	12	11	10
Batočina	21	11	11	20	15	24	15	21	14	11
Lapovo	14	3	7	15	10	9	13	5	3	2

• u Kragujevcu

PREPORUKE

ISHRANA

• U sklopu pravilne ishrane, za jačanje imuniteta, potrebno je svaki dan uzimati makar 400gr povrća i makar 300gr voća. Voće uzimati za užine.

FIZIČKA AKTIVNOST

• Od fizičkih aktivnosti potrebno je uvesti hodanje, minimum tri puta nedeljno (i češće neće da škodi, čak je poželjno i češće).

Koliko vremena?

• Makar pola sata i duže (40 minuta, 45 minuta, sat vremena i duže..., koliko ko ima vremena).

Kojim tempom?

• Ni "Bogu dušu, da crknete", a ni da gledate izloge i zastajete svakih pet minuta i divite se garderobi! Hodanje treba da bude umereno, da prija, da se oznojite.

Gde hodati?

• Rekreativno hodanje, ne ulicama grada. Ulicama grada hodanje samo radi poslova i završavanje obaveza.
• Hodanje zbog rekreacije i zdravlja treba obavljati isključivo u prirodi, gde ima dosta zelenila (park, šuma i sl) ili pored neke velike vode.

Zašto?

• Zato što je u tim uslovima eksplozija kiseonika, negativnih jona i ozona što izuzetno pomaže u jačanju imuniteta.

Moramo da se striktno pridržavamo svih preporuka i pokažemo da znanje znači ponašanje. U zatvorenom prostoru nošenje maski, rukavica i česta dezinfekcija ruku alkoholom i distanca od dva metra. Na otvorenom distanca dva metra, česta dezinfekcija ruku. Ne pipajte rukama lice, oči, nos, dok ne dezinfikujete ruke. Borba traje, pobedićemo disciplinom, upornošću i istrajnošću.

Foto: Prviprvinaskali.com, arhiva
Doc. dr Dragan Vasiljević, direktor Instituta za javno zdravlje