Lobiranje u Evropskoj uniji

Zaštita od štetnih hemikalija: Komisija Evropske unije krši svoje obećanje

Nezapaženo od strane evropske javnosti se opet vode bitke lobista u Briselu, koje su najviše važne za naše zdravlje, zemljište i vodu. Predsednica komisije Evropske unije je prekršila važno obećanje svog mandata.

U Zelenom dogovoru („Green Deal“) komisija Evropske unije je najavila zabranu najštetnijih hemikalija u potrošačkoj robi do 2022. godine i dozvolu njihove primene samo u slučajevima kada su baš neophodne. Ovo je na primer trebalo da se dogodi u okviru reforme REACH-a (REACH - Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals), evropske regulative o hemikalijama koja reguliše pod kojim se to uslovima supstance smeju staviti na evropsko tržište. Međutim, ova reforma do danas nije usvojena.

Uticajni hemijski gigant

Potom se čini da se to neće više ni desiti pre EU-izbora sledeće godine. To je uspeh lobiranja hemijske industrije. U tome je uticajnu ulogu očito imao BASF, najveći hemijski koncern na svetu sa sedištem u Nemačkoj. Naša partnerska organizacija Corporate Europe Observatory (CEO) iz Brisela nedavno je u svojoj studiji „A Chemical Romance“ pokazala kojim to strategijama lobiranja gigant iz Nemačke redovno sprečava stroža pravila za hemikalije – kao što je i ovde slučaj.

Tako direktor BASF-a, Brudermiler učestvuje u najuticajnijim hemijskim udruženjima, na primer on je potpredsednik Udruženja hemijske industrije (VCI – Verband der Chemischen Industrie). U januaru 2022. godine, u isto vreme kada su otvorene konsultacije o direktivi, VCI je krenuo u ofanzivu i nazvao je „nemarnim“ nametanje novih tereta hemijskoj industriji povodom povećanih cena sirovina.

PRILOG: Chemical romance - how politicians fell for BASF


Samo par nedelja posle, CDU/CSU je u Evropskom parlamentu predložio „evropski moratorijum na birokratiju“, uz isti argument: Mnogobrojni projekti u okviru Zelenog dogovora bi trebalo da budu otkazani ili stagnirani zbog povećanih opterećenja izazvanih ruskom vojnom agresijom na Ukrajinu – uz to je i eksplicitno navedena REACH regulativa.

U oktobru 2022. godine, direktor BASF-a je upozorio na to da reforma zakona o hemikalijama, koju je predložila Evropska unije, stavlja „veliki znak pitanja na budućnost hemikalija u Evropi“. Prema rečima anonimnog zvaničnika Evropske unije, kao odgovor na ovaj pritisak u komisiji je preovladalo shvatanje da bolja zaštita od štetnih hemikalija predstavlja jedno preveliko opterećenje za koncerne.

Pritom je još i sama komisija utvrdila u svojoj proceni uticaja REACH reforme, da bi uštede u zdravstvenom sektoru prouzrokovane zabranom hemikalija, desetostruko premašile troškove industrije. Međutim, Ursula fon der Lajen je najzad lično najavila da će predlog reforme biti iznet tek krajem 2023. godine. Nerealno je da će predlog biti izglasan od strane Parlamenta i Saveta pre evropskih izbora.

Strategija lobiranja hemijske industrije deluje: Propisi za zaštitu životne sredine i potrošača su predstavljeni kao opterećenje za privredu i preti se ukidanjem radnih mesta.

Hemijski lobi težak više miliona evra

Moć lobija hemijske industrije u Briselu je jako velika, to se takođe može otkriti kada se pogledaju brojevi. Registar lobista navodi da su sedam centralnih aktera lobiranja u sektoru, među kojima su i nemački giganti Bajer i BASF i industrijska udruženja poput VCI-a, u prethodnoj godini zajedno izdvojili 33,5 miliona evra za poslove lobiranja kod institucija Evropske unije. To pokazuje i CEO u jednoj proceni, koristeći naš zajednički analitički portal Lobbyfacts.

Ko je protiv? Udruženja za zaštitu životne sredine i zaštitu potrošača se ni približno toliko ne suprostavljaju tome. Međutim u ovim namerama zdravlje i održivost bi trebalo da uživaju političku prednost nad profitima koncerna. Političari moraju dati otkaz koncernima, ako pokušaju pretnjama i taktikama lobiranja da dovedu u pitanje opšte dobro. Potreban je oprez od strane civilnog društva.

Lobiranje i klima

Nakon otkrića lobi kontrole: Bajer iznosi registar istraživanja

Krajem 2019. godine saznali smo da je Monsanto tajno finansirao studije glifosata. Naša otkrića su izazvala veliki medijski talas, a takođe su pokrenula nešto i kod samih aktera. Matični koncern Monsanta, Bajer najavio je veću transparentnost kada je reč o istraživačkoj saradnji. Sada - skoro dve godine nakon naše prve publikacije - koncern je prvi put izneo svoje rezultate, tačnije registar istraživanja. Ovo je prijatan uspeh našeg rada, ali ipak registar nije u potpunosti razvijen.

Jedan istraživački žurnal je povukao članke, a pogođeni Univerzitet u Gisenu je najavio proveru svog statuta.

Dobar prvi korak, ali još uvek nedovoljan

Krajem 2019. godine naša istraživanja su izazvala pometnju - sada reaguje Bajer, Monsantov matični koncern.

Novi „Science Collaboration Explorer“ navodi istraživačke saradnje između Bajera i univerziteta i drugih naučnih institucija.


Pritom sledeći podaci takođe treba da budu navedeni: vrsta saradnje, ugovorni partner (Univerzitet ili klinika), odeljenja koncerna koji je zaključio ugovor, vreme, država, iznos narudžbine, kao i tema saradnje. Ipak ovi podaci nisu dovoljni, kao što se može i videti iz registra.

1. U istraživačkom registru Bajera nalazi se sedam projekata poljoprivrednog odeljenja Crop Science. Svi kao temu navode samo „Other“. Tako da se ne može razaznati, da li tu spadaju i na primer projekti vezani za glifosat. Zapravo, netransparentne studije glifosata, nastale od strane Monsanta, su i bile podsticaj, odnosno razlog za registar.
2. Sveukupno, nakon aktuelnog stanja u registru evidentirano je 100 istraživačkih projekata. Od toga 60 sa temom „Other“ - to jest samo kod 40 procenata svih projekata, Bajer je naveo temu, i to često kao grubi nadređeni pojam. Ovi podaci su suviše neprecizni, da bi se proizvela stvarna transparentnost. Kod kooperacijskih partnera se često navodi samo univerzitet, odnosno klinika. Nedostaju precizniji podaci, preciznije informacije o katedrama, stručnim oblastima ili i o pojedinačnim osobama. I to je takođe veoma neprecizno.
3. Privatni preduzimači nisu obuhvaćeni. Pritom, Monsanto je u prošlosti naručivao studije od privatnih naučnih instituta ili konsultantskih preduzeća, koje su korišćene u svrhu lobiranja za glifosat. Nakon naših otkrića, Bajer je izjavio da te studije u budućnosti treba jasno označiti kao radove izvršene po porudžbini za Bajer. Onda bi imalo smisla i njih učvrstiti u taj registar.

^{Isečak iz istraživačkog registra Bajera, snimak ekrana}

Poboljšanja su hitno potrebna

Naš zaključak je jasan i glasi: U svom sadašnjem obliku registar ne ispunjava svoju funkciju, bar ne još uvek. U tom pogledu se Bajer mora hitno poboljšati. Jeste neophodno i ispravno to da koncerni žele javno da predstave svoje istraživačke poslovne saradnje, ali i to se mora dogoditi u adekvatnoj formi. Portparol preduzeća nam je saopštio da se teži ka kontinuiranim proširenjem istraživačkog registra i da je preduzeće zainteresovano za „konstruktivno-kritički dijalog i povratne informacije“. Mi smo radoznali da vidimo, da li i kako preduzeće prihvata našu kritiku.

Autori: Kristina Dekvirt, 25. 8. 2023; Imke Dirsen
Izvor: Lobby Control
Prevod: Ana i Aleksandra Mijailović
Obrada: Prviprvinaskali.com

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS