Mit je da EU ’hrani svet’, ali je istina da ’jede’ eko sistem

Mit je da EU ’hrani svet’, ali je istina da ’jede’ eko sistem

EU uvozi mnogo više hrane nego što izvozi i njena potrošnja negativno utiče na planetu, meÄ‘utim, postoji želja da se to promeni, ocenjuje se u novom izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF).

Ukazuje se da EU, iako je najveći svetski izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u ekonomskom smislu, beleži trgovinski deficit kada se meri ono što je zaista važno u smislu hranjive vrednosti, kao što su kalorije i proteini.

"EU troši mnogo više od svog poštenog udela i njen trenutni visok nivo proizvodnje hrane moguć je samo zahvaljujući velikom uvozu sirovina", ističe se u izveštaju.

U svetlu rata u Ukrajini, potrebna je hitna akcija da se spreči globalna nestašica hrane, navodi se u izveštaju WWF ali i upozorava da se rat koristi kao opravdanje za ublažavanje ekoloških standarda EU.

Kao argument se koristi dugotrajni pogrešan narativ da Evropa "hrani svet" i izveštaj Fonda pokazuje da je to mit.

Izveštaj je pokazao da su uvoz hrane i domaća proizvodnja u EU "fundamentalno" neodrživi jer uništavaju prirodne resurse, vode ka svetskoj deforestaciji i iscrpljuju zalihe ribe širom sveta.

"ÄŒak 40% hrane proizvedene u EU nikada se ne pojede i to rasipništvo mnogo košta našu klimu i biodiverzitet", ističe se.

Kako se dodaje, nastojanja da se poveća proizvodnja hrane u EU kao odgovor na tekuću globalnu krizu verovatno će samo uvećati problem. S druge strane, promena potrošnje daće veći doprinos bezbednosti hrane i smanjiće uticaj na prehrambeni sistem EU.

Izveštaj je pokazao da se model trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima EU zasniva na uvozu jefitinh sirovina - kakaa, voća, soje, i izvozu visoko vrednih proizvoda poput vina i čokolade, što pozitivno deluje na ekonomiju EU ali ne nužno i na globalnu ponudu hrane.

Navodi se i da se mnoge poljoprivredno-prehrambene sirovine uvezene u EU proizvode na štetu miliona hektara šume i drugih prirodnih ekosistema, podstiču promene klime, gubitke u bioraznovrsnosti i socijalnu nepravdu.

TakoÄ‘e EU uvozi gotovo dva puta više hrane iz mora nego što proizvodi i nekada ti proizvodi stižu iz regiona u kojima ishrana lokalnih zajednice zavisi od ribe i koje se suočavaju sa manjim izlovom zbog preteranog ribarenja i klimatskih promena.

U izveštaju piše i da EU proizvodi previše proizvoda životinjskog porekla a kako bi to uspela, više od polovine roda žitarica gaji se radi ishrane životinja. TakoÄ‘e, EU uvozi ogromnu količinu soje i drugog hraniva.

Dodaje se da EU svake godine baca mnogo hrane, procenjuje se 173 kilograma po stanovniku. Veliki su i gubici na farmama - do 15 odsto ukupne proizvodnje hrane bude izgubljeno tokom ili ubrzo posle žetve.

Ipak, meÄ‘u potrošačima u EU postoji volja da se to promeni i troje od petoro graÄ‘ana želi da se hrani održivije a troje od četvoro želi da zakon EU obezbedi da se u bloku prodaju samo proizvodi koji ne vode gubitku biodiverziteta.

Ukazuje se da se biznis u sektoru hrane sve više angažuje u proizvodnji proizvoda "pozitivnih u odnosu na prirodu". Tako se danas organska proizvodnja odvija na 14,6 miliona hektara u EU i Britaniji, što je 8% ukupne poljoprivredne površine, a vrednost tržišta organske hrane je udvostručena od 2010.

U Svetskom fondu za prirodu kažu da novi pravni okvir za održivi sistem hrane, koji Evropska komisija treba da predloži 2023, mora da bude prekretnica.

Ta organizacija predlaže i nekoliko načina na koje bi novi zakon EU mogao da vodi potrošnju hrane u Uniju ka održivosti.

Izvor: WWF, 23. 5. 2022; Euroactiv.rs, 7. 6. 2022.

PRILOG: WWF - Europe Eats The World
 

IZ ARHIVE PPNS PRVA BANKA SEMENA U SRBIJI ÄŒUVA STARE SORTE OD ZABORAVA I KLIMATSKIH PROMENA

Prva banka semena u Srbiji čuva stare sorte od zaborava i klimatskih promena

PREPORUKA PPNS OÄŒUVANJE STARIH SORTI, ZA SRBIJU BEZ GMO - DR IVANA PETROVIĆ (VIDEO)

Očuvanje starih sorti, za Srbiju bez GMO - dr Ivana Petrović (VIDEO)

Zašto je srpska politika prema GMO jedinstvena?

  • Proizvodnja, komercijalizacija, uvoz transgenih useva i proizvoda su strogo zabranjeni Zakonom iz 2009. godine. Nema stranih kompanija koje učestvuju u eksperimentalnim istraživanjima
  • 80% opština proglasilo svoje teritorije GMO-slobodnim zonama
  • Izuzetno snažna kampanja "Srbija bez GMO" uz podršku poljoprivrednih udruženja i portala PRVI PRVI NA SKALI
  • Samodovoljnost u proizvodnji stočne hrane "Dunav soja deklaracija"
  • Jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi, obilje autohtonih sorti, potencijal za razvoj ekološke poljoprivrede
  • Poljoprivrednici koji su van gmo sistema su simbol slobode u modernom prehrambenom sistemu

Argumenti koje su koristili protivnici promene Zakona o GMO su i više nego značajni u uslovima pandemije. Srbija je suverena u proizvodnji hrane, potrebno je samo očuvati postojeći status. Navedeno apsolutno isključuje uzgoj i plasman GMO.

Prof. dr Tatjana Brankov 

DETALJNO: ÐžÄŒUVATI STATUS SRBIJE КАО SUVERENE U PROIZVODNJI HRANE

Оčuvati status Srbije као suverene u proizvodnji hrane

IZ ARHIVE PPNS

O GMO

  • Korporativno ozelenjavanje
  • Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
  • Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
  • GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
  • Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Znanje imanje: Put u uspeh
  • Kragujevac bez GMO 2021 - rezime projekta  (VIDEO)
  • Očuvanje starih sorti, za Srbiju bez GMO - dr Ivana Petrović (VIDEO)
  • GMO, balast moderne poljoprivredne proizvodnje - Bogdan Cekić (VIDEO)
  • Organska proizvodnja: GMO ili zdravlje? - prof. dr Snežana Oljača (VIDEO)

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • Američki ADM ulaže u Sojaprotein da postane lider u preraÄ‘ivanju genetski nemodifikovane soje
  • Organska proizvodnja u Srbiji na svega 1% zemljišta, izvoz dostigao rekordnih 37 miliona evra
  • Institut Fins: Koliko se GMO hrana sreće u praksi?
  • Svetu iz Srbije organska soja, Srbiji iz sveta meso od životinja hranjenih GM sojom
  • GM zrno na 29 njiva - najviše u Mačvi, ali je ima svuda, i u Šumadiji

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • Španska Jovanjica: Zaplenjeno 135.000 GMO ’konoplje’ na najvećoj plantaži u Evropi
  • Za GMO nema mesta u hrvatskoj poljoprivredi
  • Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
  • Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena
  • Organska proizvodnja u Srbiji na manje od jedan odsto zemljišta, u Austriji na preko 20

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • Preminuo Dejvid Benet (57) kome je presaÄ‘eno genetski modifikovano srce svinje (VIDEO)
  • Prof. dr Tatjana Brankov: Korporativno predatorstvo - ekskluzivno za Prviprvinaskali.com
  • U Bangladešu vanila od plastike - uz pomoć GMO bakterija; Prijatelji Zemlje: Sinbio vanilija je ekstremni oblik genetskog inženjeringa
  • Gejts najveći vlasnik zemljišta u SAD, upitno je da li će i dalje da propagira GMO kulture
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
  • Bioetički aspekti istraživanja i korišÄ‡enja rezultata u oblasti GMO
  • Strategija zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine - predlog

Detaljno: OVDE 

GMO: VIDEO

  • Seme pobune (Java films 2019)
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake (2011)
  • Težina lanaca 3 (2019)
  • Rat za seme (dokumentarni film)
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020
STRANICA KOJA SE ÄŒUJE
 - ZORAN MODLI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM ðŸŽ™ï¸

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari