U prisustvu visokih zvanica, predstavnika Saveta za GMO, Agencije za bezbednost hrane Bosne i Hercegovine, nadležnih institucija Republike Srpske i akademske zajednice, u prostorijama Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske u Banja Luci je 4. jula održana promocija monografije „Genetički modifikovani organizmi - stanje i perspektive“.
O doprinosu monografije široj društvenoj diskusiji o ključnim naučnim i etičkim pitanjima korišćenja biotehnologije govorili su recenzenti akademik prof. dr Novo Pržulj i prof. dr Faruk Čaklovica. Akademik Pržulj istaknuo je da su autori monografije čitaocu, bio on pristalica ili protivnik korišćenja dostignuća biotehnologije i GMO, na sveobuhvatan, informativan i razumljiv način ukazali na trenutno stanje u biotehnologiji i GMO, metode procene rizika i biosigurnosti koje se sprovode pre stavljanja na tržište GMO i hrane koja je proizvedena od njih, legislativu koja prati uvođenje GMO, te su informisali čitaoca o budućim trendovima razvoja GMO.
U ime Agencije za bezbjednost hrane Bosne i Hercegovine, kao izdavača monografije, prisutnima se obratio mr Dragan Brenjo, zamenik direktora, koji je govorio o nizu zajedničkih aktivnosti Agencije, Saveta za GMO i nadležnih organa entiteta i Brčko distrikta BiH čiji je cilj obezbeđenje visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi, zdravlja i dobrobiti životinja, životne sredine i interesa potrošača, s obzirom na GMO i proizvode od GMO uz istovremeno funkcionisanje tržišta Bosne i Hercegovine.
U svojstvu koautora monografije, učesnicima skupa obratio se prof. dr Vojislav Trkulja, koji je upoznao prisutne sa strukturom i sadržajem monografije, te predstavio autore monografije.
Monografija „Genetički modifikovani organizmi – stanje i perspektive“ objavljena je 2018. godine u izdanju Agencije za bezbednost hrane Bosne i Hercegovine, a njeni autori su:
prof.dr Vojislav Trkulja – JU Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka;
prof. dr Dalibor Ballian – Šumarski fakultet Univerziteta u Sarajevu;
prof. dr Stojko Vidović – Medicinski fakultet Univerziteta u Banja Luci;
prof. dr Rifet Terzić – Prirodno- matematički fakultet Univerziteta u Tuzli;
prof. dr Ivan Ostojić – Agronomski i prehrambeno tehnološki fakultet Sveučilišta u Mostaru;
prof. dr Faruk Čaklovica –Veterinarski fakultet Univerziteta u Sarajevu;
prof. dr Ahmed Džubur – Agromediteranski fakultet Univerziteta „Džemal Bijedić“ Mostar;
dr Džemil Hajrić – Agencija za bezbjednost hrane Bosne i Hercegovine;
prof. dr Goran Perković – Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja.
IZVOD
Umesto zaključka
U vremenu ispred nas, kada je poljoprivreda na pragu da dosegne još jednu prekretnicu u istoriji, nagoveštavajući značajne i uzbudljive mogućnosti pokretanja nove zelene revolucije, čemu danas svedoče stotine miliona ljudi, čini nam se da je posebno važno da transparentna, precizna i objektivna procena koristi i rizika u vezi s upotrebom GM tehnologije mora biti dostupna najširoj javnosti.
Isto tako, etička odgovornost naučnika mora biti mnogo više izražena, kao i komuniciranje o njihovim pronalascima na način koji može biti razumljiv laicima, pri čemu sami naučnici, kao i razne naučne asocijacije, moraju odigrati najveću ulogu u oblasti edukacije celokupne javnosti o GM tehnologiji i njenim posledicama, te da se mora osigurati da se ova tehnologija što sveobuhvatnije i kvalitetnije kontroliše (Trku-lja i sar., 2005).
Za naučnike, ali i za celokupnu ljudsku populaciju ovo je veliki izazov koji zahteva mnogo opsežnija, transparentnija i angažovanija istraživanja, uključujući raspodelu odlučivanja i profita na do sada potpuno nov način. Ovaj veliki izazov od nas zahteva da pratimo, razvijamo i povezujemo predele znanja i veze gde se nauka, etika, zdravstvena bezbednost i sigurnost hrane susreću (Trkulja i sar., 2008).
Na kraju, smatramo da bi bilo korisno podsetiti se citata iz Konvencije o biološkom diverzitetu i Programa UN za životnu sredinu (CBD i UNEP, 2003), u kojem se navodi:
"Pošto je biotehnologija tako revolucionarna nauka i razvila je veoma moćnu industriju, ona ima veliki potencijal da preoblikuje svet oko nas, pri čemu ona već uveliko menja poljoprivredu i ono što većina nas konzumira. No, bilo koja veća greška može dovesti do tragičnih i možda trajnih promena u prirodnom svetu. Iz ovih razloga buduće generacije će se sigurno vratiti u naše vreme i, ili će nam zahvaliti, ili će nas proklinjati zbog ovog što činimo - ili ne činimo - u vezi sa GMO i biosigumošću" .
Izvor: Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine
PREPORUKA PPNS
Prosečne proizvođačke cene ne-transgenog kukuruza u poslednjih dvadeset godina u Ukrajini (najvećem svetskom izvozniku ne-transgenog kukuruza) bile su niže od prosečnih cena proizvođača transgenih kukuruza tri najveća izvoznika: SAD, Brazila i Argentine.
Takođe, cene kukuruza iz ukrajinskog izvoza su bile niže od prosečnih svetskih izvoznih cena od 2001. godine, a od 2009. godine one su stalno znatno niže od argentinskih i brazilskih cena. Iako manje konkurentna u proizvodnji soje nego u proizvodnji kukuruza, od 2008. godine izvozne cene soje u Ukrajini bile su niže od argentinskih, brazilskih i američkih. Primer Ukrajine pokazuje da je često priča o nižoj tržišnoj ceni za transgenu soju i kukuruz čisto i jednostavno mit. Potpuno drugačija dimenzija problema je dominacija GMO soje i kukuruza na svetskom tržištu. Naše računanje otkriva da tek nešto više od 2% soje i 20% kukuruza dolaze iz zemalja koje ne gaje transgene sorte. Svakako, učešće ne-GMO soje i posebno kukuruza na globalnom tržištu je veće zato što zemlje koje proizvode transgene useve takođe proizvode svoje pandane - konvencionalne useve. Međutim, dominacija GMO nad tržištem je neporeciva.
Istraživanja prikazana u ovoj knjizi pokazuju da se transgenska tehnologija može tumačiti više kao logičan nastavak intenziviranja i industrijalizacije poljoprivredne proizvodnje nego kao ekološki prihvatljiva tehnologija. Da bi se podržalo ovo tumačenje, zemlje koje proizvode GMO koristile su dva do četiri puta više pesticida (mereno kao upotreba aktivnih sastojaka pesticida u trajnim obradivim površinama) od Ukrajine, zemlje koja ne proizvodi GMO. Najveća razlika između Ukrajine i zemalja koje proizvode GMO odnose se na potrošnju herbicida, dok je najmanja razlika u potrošnji fungicida i baktericida. Znajući da su gotovo sve komercijalizovane transgene kulture stvorene da budu tolerantne na određene herbicide ili otporne na insekticide, manje razlike u potrošnji fungicida i baktericida među GMO i zemljama koje nisu GMO su sasvim razumljive.
Komentara: 0