Draga braćo i sestre! Ponosna i slobodarska Šumadijo!
Pitanje genetički modifikovanih organizama u poljoprivredi ne može da se pravilno sagleda bez šireg pogleda na situaciju u kojoj se nalazimo.
Ljudska populacija se eksplozivno uvećava!
U prošli vek smo ušli sa 1,7 milijardom duša, a iz njega smo izašli sa šest milijardi. Veća sada nas ima preko 7,5 milijardi. Da bismo dosegli prvu milijardu trebalo nam je, od postanka čoveka do 1800. godine, dakle preko 150.000 godina. Sedmu milijardu smo stvorili za 10 godina, a sada stremimo ka osmoj. Ujedinjene nacije projektuju da će da nas bude skoro 10 milijardi već 2050. godine! Sada nam je potrebno samo desetak godina da se brojno uvećamo u onoj meri za koju nam je do pre dva veka trebalo više od 200.000 godina!
Pred nama je težak zadatak. Da obezbedimo prehrambenu sigurnost za 11 milijardi duša i da to učinimo na način koji će da sačuva, pa i oporavi, našu ozbiljno narušenu životnu sredinu.
U narednih 30-40 godina potrebno je da se proizvodnja hrane poveća, zavisno od procena za 60-100%. Pri čemu smo već izgubili 25% obradivog zemljišta, koje i dalje nestaje stopom od 1% godišnje.
Pitanje proizvodnje hrane nije više pitanje borbe protiv gladi u pojedinim državama i oblastima u svetu. Pitanje proizvodnje hrane je danas pitanje opstanka ljudske vrste! Međutim, pitanje opstanka je i očuvanje životne sredine!
Put kojim trenutno idemo mora da se menja i to odmah. Danas se u svetu troši 1.8 triliona dolara godišnje na razvoj novih oružja i svega 50 milijardi dolara na nalaženje boljih puteva u proizvodnji hrane! Koji su naši globalni prioriteti?
Šta nam je preče? Hleb, ili metak? Ili je i hleb već postao metak? Kalibar tog hleb-metka sve više raste jer je potražnja za hranom sve veća.
Danas imamo koncentraciju proizvodnje hrane u rukama manjeg broja prebogatih i moćnih korporacije. Danas je svako drugo zrno koje se poseje u svetu vlasništvo jedne od 10 najvećih semenskih kompanija. Kod pojedinih poljoprivrednih kultura čak 3 od 4 posejana zrna su u njihovom vlasništvu. Globalizacija korporatizacijom ne rešava problem, već ga uvećava. Produbljuje se razlika između bogatih i siromašnih. Siromaštvo je najgori vid nasilja. Siromaštvo izaziva ratove, a to sigurno nije put spasa života na Zemlji! Mahatma Gandi je rekao «Zemlja daje dovoljno da zadovolji svačije potrebe, ali ne i svačiju pohlepu!»
Ta pohlepa dovodi do brutalnog otimanje resursa, koje moćni silom svog krađom stečenog bogatstva čine širom planete. Moguća žrtva su svi one koji su slabiji od njih. Da bi se resursi oteli sa što manjim otporom, žrtva se pre toga slabi dezorijentacijom. Dezorijentacija ima tri noge - kompleks niže vrednosti, defetizam i nepoverenje. Kompleks niže vrednosti se hrani stalnim ulivanjem u glavu da je žrtva „mali narod“. Šta više „mali i siromašni narod“!!! Iz toga sledi i defetizam, jer „mala i siromašna“, žrtva ne može ni da pomišlja da se suprotstavi nevidljivim i vidljivim centrima moći, niti mreži korupcionaški povezanih grupa. Međutim, osnovna poluga dezorijentacije je stvaranje atmosfere nepoverenja. Rušenjem sistema, institucija, prljanja svega što je jednom narodu sveto i potrebno za normalno funkcionisanje i razvoj, stvara se situacija zabune i konfuzije. Rađa se sumnja i nepoverenje. Razara se sistema obrazovanja, posebno visokog obrazovanja i radi se protiv razvoja nauke.
Kada je nauka razorena, a naučna misao kompromitovana, nestaje njena osnovna uloga da podstiče misao i zdrav razum. Kada je obrazovanje na kolenima, stvara se strah, jer se čovek najviše boji onoga o čemu nema pojma!
Namerno se stvara plodno tlo za samoobrazovane i nestručne proroke, koji se nameću kao lažni autoriteti. Oni ne podstiču misao, već verovanje. Ljudi formiraju stavove o fenomenima na osnovu verovanja i emocija, a ne na osnovu činjenica i nauka. To ljudsku zajednicu svodi na pleme i vraća nas hiljadu godina unazad.
Nekome odgovara da nas svede na pleme, jer se plemenu lakše otima sloboda, otimaju resursi. Kada se vrati istorijski sat i društvo se ponovo svede na pleme, lakše se dovede u svoj rezervat, na svoj kazan. Tako se stvara orelovsko društvo, gde malobrojna elita vlada mnogobrojnom rajom.
Proizvodnja hrane, od njive do trpeze, je do pre tridesetak godina bila mogućnost svih. Sada je to, silom novca i oružja, mogućnost manje ekskluzivne grupe onih koji su oteli nauku iz naših ruku i zaključali je u svoje zatvorene sisteme.
Prehrabena sigurnost čovečanstva sve više zavisi od volje korporacija i pojedinih država i državnih zajednica.
Srbija u susretu sa transgenom tehnologijom i genetički modifikovanom hranom, treba da bude mudra, obrazovana i naučno spremna. Srbija u susretu sa GMO mora da ima zakonska akta koja nisu prepisivana, već pisana našim umećem, našom stručnošću i mišlju, a u skladu sa najboljim državnim interesom. Srbija u susretu sa GMO mora da ima stručne i dobro organizovane institucije. Samo tada i samo tako se ponašamo kao ozbiljno i odgovorno društvo.
Većina Srbije je, uz sva ometanja i unošenja zabune, po ko zna koji put zauzela pravilan i moralno ispravan stav. Preko 130 lokalnih samouprava, koje su usvojile Deklaraciju o zabrani GMO, su jasno iskazale svoje mišljenje o uvođenju GMO u Srbiju.
To pokazuje da Srbi nisu «mali narod», jer se veličina naroda ne meri brojem, već moralnom matricom odluka, stavova i činjenja. Veličina naroda se meri nepriklanjanjem jarmu i nepravdi. To pokazuje da Srbi nisu ni «siromašan narod», je se bogatstvo ne meri novcem već genetičkim nasleđem gena SLOBODE i Božije PRAVDE. Bogatstvo je i shvatanja da sloboda nema cenu, jer bez slobode čovek je ROB!
Naša nada je u ekološki opravdanim i zdravstveno bezbednim načinima proizvodnje hrane. Proizvodnji hrane su potrebne čiste tehnologije. Prljava tehnologija proizvodnje, kakva je još uvek transgena tehnologija, nije deo rešenja, već produbljivanje problema. A mi i bez nje imamo dovoljno problema!
Naš stav je da se održi i razvija život, a ne da nam je budućnost u rešavanju dileme da li ćemo pre da nestanemo zbog nedostatka hrane, ili zato što smo uništili našu životnu sredinu! Naš stav je stav slobodnog i još nepokorenog dela čovečanstva! Time se Srbija, po ko zna koji put svrstala na stranu slobode, mudrosti i ljudskosti. Naš veliki i bogati narod, nikada «mali i siromašan»!
Komentara: 0