Zbog utvrđenog prisustva genetske modifikacije, uvoz merkantilne soje zabranjen je preduzećima Delta agrar, Rajfajzen agrar Srbija i Mikros junion iz Beograda, kao i novosadskoj firmi Trejding tim, navedeno je u odgovoru Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede koji je upućen portalu Prviprvinaskali.com.
Rešenja su izdata na graničnim prelazima, gde se i nalaze kao predmeti. Državni organi naložili su da se zabranjena soja vrati pošiljaocima (nije naznačeno kojim), što je i učinjeno, pa se sporna roba nije našla na domaćem tržištu, tvrdi Uprava.
Kao dodatno ispitivanje proizvoda dobijenih od merkantilne soje na prisustvo GMO, vrši se kontrola na mestima carinjenja, a to je 11 regionalnih jedinica (na sajtu Uprave carine opisan je redovan postupak carinjenja, a predstavljena je i mapa carinarnica). Za bezbednost hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla zaduženi su inspektori Odeljenja granične fitosanitarne inspekcije, koji su se i bavili slučajevima navedenih firmi.
ZVANIČNI PODACI O UVOZNICIMA GMO
Preduzeća koja su pokušala da uvezu merkantilnu GMO soju su registrovana u Srbiji, a neka imaju i inostrani osnivački kapital.
Najzvučnije ime je Delta agrar. To je društvo sa ograničenom odgovornošću osnovano 2006. godine, bavi se trgovinom na veliko žitom, sirovim duvanom, semenjem i hranom za životinje, što je navedeno kao pretežna delatnost u Agenciji za privredne registre. Članovi DOO su: Delta agrar (udeo 0,56%), Delta investment (67,99%) i Hemslade trading limited - Kipar (31,44%).
Rajfajzen agro (RWA Srbija) je DOO osnovano 2008. godine. Bavi se trgovinom na veliko hemijskim proizvodima, ali društvo može da se bavi i drugim delatnostima, ukoliko za to ispunjava zakonom predviđenje uslove, navedeno je u odluci o osnivanju. Otuda na sajtu firme, uz ponudu pesticida, i "paleta semenskog programa": soje - kojom su se bavili inspektori, a ima i kukuruza, suncokreta, pšenice, uljane repice i ječma. Stoprocentni vlasnik je RWA international holding GMBH (Beč, Austrija).
Mikros union je privredno društvo srednje veličine koje postoji od 1990. godine. Uzgoj živine je delatnost kojom se bavi i u storpocentnom je privatnom vlasništvu Dragiše Jovića. Preduzeće je u medijima pominjano zbog neobičnih duplih žumanaca ("XXL džambo"), kao takva su popularisana i u trgovini. Mikros union je jedan od dobavljača Mekdonaldsa u Srbiji, multinacionalne kompanije koja je krajem proleća 2014. godine tvrdila da ne koriste GM sirovine, ali da "ne garantuju da živina nije hranjena GM sojom". Podsećamo, ta korporacija je u svetu bila na udaru i zbog tretiranja piletine antibioticima, pa je pod pritiscima potrošača i stručnjaka objavila da to više ne čini. Mikros union je poznat i kao učesnik u javnim nabavkama namirnica za MUP Srbije, PU Čukarica, JKP Gradska čistoća Beograd, SC Niš...
Trejding tim je osnovan 2013. godine, posluje sa istom šifrom delatnosti (4621) kao Delta agrar - trguje na veliko žitom, sirovim duvanom, semenjem i hranom za životinje. Firma je u privatnom vlasništvu dvojice članova društva (odnos 50:50%). Kao osnovni kapital imali su novčani ulog od po 500 dinara, prema podacima APR. Ova kompanija je, kao i Rajfajzen agrar, postala nova članica Žita Srbije 2017. godine, predstavljeno je u publikaciji ovog udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica. Preduzeće se nalazi u registru prošlogodišnjih otkupljivača i otkupnih mesta gde se od poljoprivrednih proizvođača kupuju poljoprivredni proizvodi i domaće životinje. Tako se u izveštaju za septembar ime ove firme vezuje upravo za merkantilnu soju, kao i za pšenicu, kukuruz, uljanu repicu, suncokret, ovas i ječam. Trejding tim je, inače, korisnik usluga Agroport centra Viktorija logistik u Bačkoj Palanci koji prekrcava stotine hiljada tona baš merkantilnih roba, uz mineralna đubriva.
KONTROLA USEVA U SRBIJI OD 2013. DO 2017.
Portal Prviprvinaskali.com se interesovao i za rezultate kontrole GMO useva u periodu od 2013. do 2017. godine, a Uprava je potvrdila da su inspektori obavili godišnji monitoring praćenja nedozvoljenog unošenja i gajenja GM bilja.
Od ukupno uzetih 28 uzoraka sa površine od 25,4 hektara, kontrola 11. juna 2013. godini je pokazala da je 25 pozitivno - dakle, 89 odsto kultura koje je trebalo da budu gajene sadržalo je genetičke modifikacije.
Pregledano je 1.500 parcela u tri okruga: Zapadnobačkom (tri pozitivna od pet uzetih uzoraka), Sremskom (sedam od osam) i Mačvanskom okrugu (15 od 15!). U najugroženijem, Mačvanskom okrugu kontrolisane su opštine: Šabac, Bogatić i Vladimirci. Na teritoriji Srema te godine kontrolisane su opštine: Irig, Inđija, Ruma, Sremska Mitrovica, Stara Pazova, Šid i Surčin. Iz Zapadnobačkog okruga izdvojene su opštine: Sombor, Odžaci, Apatin i Kula. U Južnobanatskom okrugu "pod lupom" bile opštine: Novi Sad, Titel, Žabalj, Bač i Bačka Palanka, ali nisu navedeni podaci o izvršenoj kontroli u tom okrugu.
Sve parcele sa GM sojom su uništene, shodno donetim rešenjima. Najvećim delom proizvođači su to učinili košenjem ili tarupiranjem useva, a bilo je i angažovanja trećih lica, kada vlasnici ili korisnici parcela nisu bili dostupni ili nisu hteli da postupe po rešenju inspektora, navodi se u odgovoru kojismo dobili.
Većinu navedenih uzoraka (27) obradila je SP laboratorija iz Bečeja, a jedan Laboratorija za seme iz Novog Sada. Uzorci su slati na analizu još trima ovlašćenim laboratorijama: Institutu za ratarstvo i povrtarstvo (Novi Sad), Laboratoriji za ispitivanje semena i Abioteh labu (Sremska Kamenica).
Fitosanitarni inspektori su na terenu koristili proteinske trake za brzu detekciju prisustva genetskih modifikacija. Uz to, koristili su i GPS uređaje radi utvrđivanja koordinata, čime su identifikovane parcele, a tako i njihovi korisnici, odnosno vlasnici.
U 2014. godini kontrolisano je nešto više parcela - 1.600. Sa parcela gde se test trakom došlo do pozitivnih rezultata uzeto je 49 uzoraka za laboratorijsko ispitivanje. Pokazalo se da je u dominantnoj većini - 45 uzoraka, potvrđena genetska modifikacija. Uprava nas je obavestila da je ukupna površina sa GM sojom bila 31 hektar, a najveći broj nelegalnog zasada bio je opet u Mačvanskom, Južnobačkom i Sremskom okrugu.
Usevi zabranjene kulture su uništeni u toku vegetacije, u fazi zelene mase, tanjiranjem ili tarupiranjem na parcelama. Nadležni tvrde da je time sprečen dalji rast i plodonošenje, širenje, tj. umnožavanje. Pošto su identifikovane parcele, protiv vlasnika ili korisnika su podnete prekršajne prijave nadležnim sudovima.
Naredne, 2015. godine (15. jun-21. septembar) kotrolisano je prisustvo GM soje na više teritorija - Kolubarski okrug i Grad Beograd pridodati su Sremskom, Zapadnobačkom, Južnobačkom i Mačvanskom okrugu. Postupak je bio identičan: nakon brzog testiranja proteinskim trakama na parcelama, usledilo je uzorkovanje useva sa pozitivnim rezultatima na genetske modifikacije.
Kontrolisano je 1.890 parcela u atarima 147 naseljenih mesta na površini od preko 10.000 hektara, na sledećim teritorijama:
Sremski okrug: 7 uzoraka je bilo GM od 432 kontrolisana
Zapadnobački: 12 od 663
Južnobački: 5 od 439
Mačvanski: 44 od 362
Beograd: 2 od 12
Kolubarski: 37 od 112
Ove godine je uvećan broj uzoraka kontrolisan test trakama na 107, a poražavajuće je da su laboratorijske analize stoprocentno potvrdile prisustvo GM. Inspektori su utvrdili da je 83 hektara bilo pod GM sojom, najveće površine i dalje su u Mačvanskom, Južnobačkom i Sremskom okrugu, a "pridružio" se i Kolubarski. I ovoga puta, GMO je bio povod za uništavanje parcela i pokretanje postupaka.
Za 2016. godinu dostavljeni su nepotpuni podaci - "do sada" (iako je proteklo gotovo tri godine) "je test trakama pregledano oko 1.100 parcela". Opet je bilo pozitivnih rezultata test trakama, uzeto je svega 11 uzoraka za laboratorijsko ispitivanje i još jednom je u sto odsto uzoraka potvrđena genetska modifikacija. Iz nekompletnih podataka državnih organa javnost saznaje da ove godine bilo 10,2 hektara pod GM sojom, a u kršenju zakona prednjačili su Mačvanski i Sremski okrug. Ponovljena je procedura: parcele su uništene, prijave su podnete.
I pretprošle godine Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja obavila je tzv. godišnji monitoring praćenja nedozvoljenog unošenja i gajenja GM bilja. U periodu od juna do septembra kontrolisano je prisustvo GMO u usevima soje, a kontrolisano je i seme soje i kukuruza na GMO. Inspektori su uobičajeno koristili test trake i GPS, ovoga puta na oko 1.500 parcela (skoro 6.000 hektara). Pozitivni rezultati test trakom dobijeni su na 16 parcela, uzeto je 16 uzoraka za laboratorijsko ispitivanje i nanovo je potvrđeno - na svim parcelama nalazili su se usevi soje koja je GMO.
Informisani smo da vlasnici spornih 16 parcela imaju u posedu ukupno 15,2 hektara: u Sremskom okrugu (osam parcela), Zapadnobačkom (pet) i Južnobačkom (tri). Protiv njih su fitosanitarni inspektori podneli prekršajne prijave nadležnom Sudu, a GM usevi su uništeni.
Kontrolom semena poljoprivrednog bilja - 60 hibrida kukuruza i 30 sorti soje, ustanovljeno je da nijedan uzorak nije pokazao genetički modifikaciju, završna je informacija iz odgovora Uprave upućenih portalu Prviprvinaskali.com koji je potpisao direktor Nebojša Milosavljević.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez naknade, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje linka ka izvornom tekstu na Prviprvinaskali.com.
ARHIVA PPNS
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0