Evropska komisija traži promet GMO u Srbiji

Evropska komisija traži promet GMO u Srbiji

GMO KAO USLOV

Za zatvaranje poglavlja 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom u pregovorima sa Evroskom unijom potrebno je da Srbija bude članica Svetske trgovinske organizacije (STO) i da usvoji zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), rečeno je na skupu Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC).

Pomoćnik ministra za trgovinu, turizam i usluge Bojana Todorović izjavila je da je Srbija prošla skrining za poglavlje 30, napravljena je pregovaračka pozicija i u septembru je poslata Evropskoj komisiji.

Prema njenim rečima, druge zemlje članice su manje-više bez problema otvarale i zatvarale to poglavlje, ali se u slučaju Srbije situacija neplanirano iskomplikovala.

Todorović je objasnila da je za zatvaranje tog poglavlja potrebno da Srbija bude članica STO barem neko vreme, kako bi se video "track record".

Srbija je dobro ispunjavala uslove za članstvo za STO do 2011. godine kada "smo zbog izmena zakona o GMO proces unazadili", rekla je ona.

Todorović je rekla da Srbija vodi i bilateralne razgovore sa članica STO oko pojedinih uslova, ali je uverena da će sve to biti brzo završeno ukoliko država ispuni ono što je do nje.

Onog trenutka kada mi uradimo što je do nas, usvojimo neophodan zakon, ne mogu tačno reći kada, ali očekujemo članstvo, rekla je Todorović.

Džejn Ejmilhat, zamenica šefa Odeljenja za Rusiju, Zajednicu Nezavisnih Država, Zapadni Balkan, EFTA, EEP i Tursku pri Direktoratu za trgovinu Evropske komisije, ocenila je da je u slučaju Srbije nedostajući element usvajanje zakona o kontroli i prometu GMO.

Znamo da je to važno pitanje u Srbiji, kao i u EU, ali usvajanje zakona bi doprinelo kontroli prometa GMO i jednostavnije pristupanje STO, rekla je ona.

Ejmilhat je rekla da pravna tekovina u poglavlju 30 nije obimna, ali da je u slučaju Srbije važno još jedno pitanje, odnosno važenje sporazuma o slobodnoj trgovini.

U trenutku članstva Srbije u EU prestaće da važe sporazumi o slobodnoju trgovini koje Srbija ima, poput onog sa Rusijom, istakla je ona.

Unija nema takav sporazum sa Rusijom i ne vidim u bliskoj budućnosti da će to biti slučaj. Sporazum koji Srbija ima je velika prednost za nju i neke evropske kompanije ovde investiraju sa tim ciljem, napomenula je Ejmilhat.

Ona je naglasila i da članstvom u STO Srbija ubrzava ispunjavanje obaveza koja su predviđena poglavljem 30.

Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt naglasio je da je Srbija u proteklih godinu dana ostvarila značajan napredak otvaranjem šest pregovaračkih poglavlja, od kojih je jedno privremeno zatvoreno.

Očekujemo brzo otvaranje i poglavlja 26 - Obrazovanje i kultura. Očekujemo u 2017. godini da Srbija bude spremna za otvaranje još jednog broja poglavlja i uveren sam da ćemo narednih godina videti važan napredak pod uslovom da Srbija uadi svoj domaći zadata i da postoji politčka volja, rekao je Benedikt.

On je istakao da je Srbija imala značajne ekonomske koristi od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, napominjući da je izvoz Srbije u EU 65 odsto, a uvoz 62 odsto.

Od 2009. godine do 2015. godine, rekao je Benedikt, izvoz u EU je udvostručen sa 3,5 na 7,5 milijardi evra.

Benedikt je rekao da je izvoz Srbije u Rusiju 5,4 odsto, dok je uvoz, pre svega nafte i gasa, oko 10 odsto.

Vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije u EU je, takođe, udvostručen, a vrednost stranih direktnih investicija iz kompanija EU iznosi 82 odsto ili oko 50 milijardi evra u proteklih 10 godina, rekao je Benedikt.

* * *

USKLAĐIVANJE TRGOVINE SA EU KORISNO ZA SRBIJU

Usklađivanje spoljnotrgovinske politike sa EU Srbiji će doneti korist jer će nakon članstva kao deo jedinstvenog tržišta koristiti 200 ugovora o slobodnoj trgovini koje ima i EU, poručili su 16. decembra predstavnici Ministarstva trgovine i Evropske komisije. Jedina mana za Srbiju je obaveza da odustane od sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom kada pristupi EU. Za uspešne pregovore o poglavlju 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom Srbija bi trebalo da se što pre učlani u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) jer svako odugovlačenje može da zakomplikuje taj proces.

U poglavlju 30, kako je rečeno na skupu u organizaciji Isak fonda, neće biti previše posla za Srbiju. Skrininzi su završeni, a nacrt pregovaračke pozicije poslat je 10. septembra Evropskoj komisiji na mišljenje, navode u Ministarstvu trgovine Srbije.

Predstavnica Direktorata za trgovinu Evropske komisije Žan Amila (Jane Amilhat) rekla je da u spoljnotrgovinskoj politici Brisel ima punu nadležnost za vođenje politike. Većina mera koje se donose u ovoj oblasti primenjuje se direktno, poput antidampinških mera.

Donošenje propisa biće potrebno u oblastima proizvoda namenske industrije i izvoznih kredita, navela je Amila.

Zato ovo poglavlje za većinu zemalja ne predstavlja problem, ali u slučaju Srbije postoje dva problema - pristupanje STO koje se godinama odugovlači, i obaveza Srbije da odustane od sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom kad pristupi EU. Kada zemlja pristupi EU, naime, ne može zadržati sporazume o slobodnoj trgovini koje je samostalno sklapala, već se priključuje mreži spoljnotrgovinskih sporazuma Unije, kao deo jedinstvenog evropskog tržišta.

Koristi za Srbiju

Amila je istakla da EU ima mrežu 200 ugovora o slobodnoj trgovini, kojim je između ostalog pokrivena većina evropskog prostora i Turska. Pored toga, očekuje se skoro privođenje kraju ugovora sa Japanom i SAD. Od ove mreže Srbija će imati koristi.

Jedini problem u ovom smislu je sporazum sa Rusijom, velikim tržištem sa kojim EU nema sporazum o slobodnoj trgovini i, kako je navela Amila, za sada nema naznaka da bi se moglo ići u tom pravcu.

Ipak, Brisel nema ništa protiv da se ovaj za Srbiju koristan sporazum primenjuje. Kako je navela, to je dobro za trgovinu Srbije, ali i za investicije.

Značaj odustajanja od sporazuma sa Rusijom treba staviti i u kontekst. Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt na skupu je izneo podatke o trgovini sa najznačajnijim partnerima. U Rusiju odlazi samo 5,4% srpskog izvoza, uvoz je znatno veći zbog energenata, a pokrivenost uvoza izvozom 41%.

Trgovina sa EU je mnogo značajnija - 65% izvoza odlazi u EU, a izvoz je od 2009. od kada se primenjuje sporazum o slobodnoj trgovini dupliran, na 7,5 milijardi u 2015. Izvoz raste brže od uvoza.

Pored EU, od Rusije je značajniji partner i region Cefta, u koju je otišlo 22% srpskog izvoza.

Srbija i STO: Priča bez kraja

Kao najveći izazov za poglavlje 30 postavlja se ulazak u STO. Odugovlačenje je štetno za put Srbije ka EU, a otežava i sam proces učlanjenja u STO. Razlog za odugovlačenje je propust Srbije da usvoji propis kojim će dozvoliti uvoz genetski modifikovanih proizvoda.

Amila iz Evropske komisije rekla je da je svesna da je to osetljivo pitanje u Srbiji. Međutim, ni u EU GMO nisu ni omiljeni, ni široko rasprostrajeni. Unija ima propise kojima je promet GMO dozvoljen, ali pod striktnim uslovima.

Pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović rekla je da bi najbolje rešenje za Srbiju bilo da usvoji zakon o GMO kojim bi se uskladila sa EU. Dobila bi adekvatnu zaštitu, i ispunila uslove i za učlanjenje u EU i za pristupanje STO.

Ovo je jedina izmena zakona koja je Srbiji potrebna da bi pristupila STO. Pored toga, potrebno je zavšiti pregovore sa SAD, RUsijom, Ukrajinom i Brazilom, ali Todorović smatra da bi se to okončalo bez većih problema nakon usvajanja zakona o GMO jer, kako je navela, nijedna od ovih zemalja nema želju da blokira Srbiju.

Pregovori sa Rusijom primer su otežavanja pristupanja do kojeg dolazi kada se odugovlači ovaj proces. Rusija je pristupila STO 2012. godine i kao nova članica zatražila otvaranje pregovora sa Srbijom. Todorović ukazuje da je to pravo svake nove članice da traži ustupke od zemlje koja pristupa, ali da bi za Srbiju bilo bolje da se to nije dogodilo.

Todorović je rekla da Srbija ne može u STO da se učlani u poslednjem trenutku, neposredno pre nego što planira zatvori poglavlje 30.

"Potrebno je da budemo neko vreme u StO, da se vidi kako smo nastupali kao članica pre nego što se poglavlje zatvori", rekla je Todorović.

Foto: PPNS, IISD
Izvori: Danas, Beta
 

PREPORUKA PPNS

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


PODSEĆANJE PPNS

U Republici Srbiji aktuelno je 138 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Tutina 23. novembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

  • GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (134)
  • DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)



Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.



Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud. 

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO

Izvor: Narodna skupština Republike Srbije

mms-ppns baner

OPŠTINE I REGONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari