„Da li je strah od genetski modifikovane hrane opravdan ili nije? Pa jeste opravdan. Vi nemate ozbiljne studije koje dokazuju da GMO hrana nije štetna, a u poslednje tri godine imate sve više studija koje tvrde da ta hrana jeste štetna”, rekao je prof. dr Aleksandar Trbović na jučerašnjoj tribini Centra za promociju nauke u SKC-u.
Tvrdnja Aleksandara Trbovića, profesora sa Medicinskog fakulteta koji se prvi kod nas bavio proučavanjem gena i koji je ujedno član Srpskog lekarskog društva, Bioetičkog društva Srbije i Etičkog saveta Republike Srbije za GMO, suprotna je onome što je danas izjavio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.
Profesor Trbović je kao jedan od primera gentski modifikovane hrane naveo kukuruz koji je izmenjen kako bi mogao da se brani od štetočina. Kako je objasnio, u kukuruz je ubačen gen koji proizvodi Bt otrov, tj. pesticid koji ubija štetočine čim počnu da ga jedu.
“Monsato je preduzeće koje je napravilo tako genetski modifikovan kukuruz, i oni su tvrdili da će taj toksin koji se nalazi u kukuruzu biti razgrađen u ljudskom organizmu”, rekao je Trbović.
“Francuska studija koja je urađena 2011. godine pokazuje da se toksin koji je genetskom modifikacijom ubačen u kukuruz u stvarnosti ne razgrađuje već ostaje u krvi ljudi, trudnica, pa i njihove dece. Koliko je opasan za organizam još ne znamo jer o tome nisu rađene studije”, naglašava on.
Nada Mišković, nutricionistkinja i predsednica Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje “Serbia Organica”, naglasila je da ljudi imaju pravo na to da znaju šta jedu.
“Moje ljudsko pravo je da biram da li ću jesti kukuruz sa genom žabe ili ne, jer i takav zaista postoji”, rekla je ona i objasnila da genetski modifikovana hrana na tržištu nije označena, već samo ljudi koji jedu organsku hranu mogu biti sigurni da ona nije i genetski modifikovana.
“Najbolje rešenje bi bilo kad bi prvo imali studiju koja pokazuje da hrana nije opasna, nakon čega bi se označavala kao takva i onda vi sami imate odluku da li ćete to da jedete ili ne”, rekao je Trbović.
Kako je došlo do prometa GMO hrane
“Američka agencija za hranu i lekove (FDA) bi trebalo da odobri svaki novi dodatak hrani, međutim, usred lobiranja koja su se desila za vreme Bušove i Klintonove administracije, doneta je politička odluka po kojoj ne sme da se proverava genetski modifikovana hrana”, rekao je Trbović.
“Ta odluka je zasnovana na ideji da mi hiljadama godina unazad jedemo DNK, a da je to što se sada u DNK ubacuje deo neke druge DNK, potpuno isto. Pored toga i na osnovu samo jedne studije koja je pokazala da GMO hrana nije štetna, a koju je uradio Monsant”, objasnio je on.
Po njegovim rečima, da bi se sprečila dalja testiranja uveden je novi princip u FDA, koji se zove proncip materjske jednakosti, koji kaže da je genetski modifikovana hrana slična, ista ili ne drastično različita od hrane koja je usvojena.
“Šta tu nalazim kao problem? Princip materijske jednakosti se odnosi na gene, ali gen ima svoje proizvode, to su proteini, a to je ono što mi jedemo. Imate dve pečurke i obe imaju DNK, ali jedna je otrovna, a jedna nije”, objašnjava Trbović slikovito.
On tvrdi kako je ignorisana činjenica da je hrana bez kontrole puštena u prodaju, nakon čega je sledilo dalje političko lobiranje, međunarodno priznavanje i njen izvoz.
“Ako sad radite neku studiju koja pokaže da je ta hrana štetna, vama se to može obiti o glavu. Kad dokažete štetnost možete da tužite jedino državnu agenciju koja je pustila hranu u promet, a ne i kompaniju”, kaže on.
Dodatni pokazatelji da je GMO hrana štetna
Naš genetičar je kao primer pokazatelja štetnosti genetski modifikovane hrane naveo i studije koje su 2012. i 2013. rađene u Australiji i Danskoj, a koje su pokazale da GMO hrana, poput soje i kukuruza kod svinja koje se njom hrane izaziva oštećenje bubrega i jetre i čak dovodi do steriliteta.
Pošto po profesorovim rečima sve studije ove vrste traju godinama, jako su skupe, i za njih je potrebno odobrenje proizvođača hrane, a pored toga državama nije u interesu da ih sprovode, njihov broj je jako mali. Međutim, postoje i pojave na osnovu kojih se mogu doneti indirektni zaključi o štetnosti GMO hrane.
“U Americi je dosta komplikovano da se ukloni korov koji raste oko soje, i onda je ideja bila da zaprašite čitavu površinu i uništite sve osim soje, tako što u nju ubacite gen koji je čini otpornom na to čime je prašite”, kaže Trbović i objašnjava ”Vi nemate studiju koja pokazuje da je ta soja štetna po zdravlje, ali ako pustite patku u to čime je prašite, ona će uginuti, pa je li to normalno?”
Komentara: 0