Kopaonik - Halal tržište je izvozna šansa Srbije, izjavio je direktor Agencije za sertifikovanje halal kvaliteta Samir Tandir.
On je dodao da je važno što se to moglo čuti i tokom ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma.
"Važno je što su i premijer i ministri, koji su bili ovde potvrdili da je halal tržiste izvozna šansa Srbije i da je to biznis priča ‘broj 1’ u Srbiji", rekao je Tandir za Tanjug na Kopaoniku.
Navodeći da je forum jedinstvena prilika gde predstavnici poslovne zajednice, političkih elita i diplomatskog kora mogu da razmene mišljenja, Tandir je naznačio da su i predstavnici Svetske banke i MMF-a potvrdili da je srpska ekonomija na dobrom putu i da imamo sve parametre oporavka.
Tandir je istakao da su najveće investicije u Srbiji u poslednjih nekoliko godina došle upravo sa dominantno halal tržista, i u tom smislu pomenuo turske kompanije koje posluju u Srbiji, učešće azerbejdžanskih firmi u izgrađi Koridora 10, projekat Beograd na vodi, partnerstvo Etihada sa Er Srbijom…
"Halal tržište je jako prisutno u regionu i ima tendenciju širenja i to je svakako razvojna šansa za velike kompanije u Srbiji i za mala i srednja preduzeća", rekao je Tandir.
Mnogo kompanija iz Srbije, istakao je on, izvozi u region i u zemlje CEFTE, kao i na Bliski i Daleki istok i sever Afrike.
"Halal tržište je tržište gde smo mi tradicionalno prisutni i gde su naši prioizvodi prepoznati kao kvalitetni, a halal seftifikat je samo ulaznica za to prestižno tržište", rekao je Tandir.
Kako je dodao, Rusija je takođe veliko halal tržiše, kao i Evropska unija, u kojoj su, kako kaže, dve trećine kupaca koji kupuju halal proizvode - nemuslimani.
"Kad odgovaraju na anketna pitanja zašto kupuju halal proizvode, kažu da je to zato što ih smatraju proverenim i kvalitetnim. GMO proizvodi ne mogu da imaju halal sertifikat", ukazao je Tandir.
Foto: Halal Srbija Izvor: Tanjug
Osnivač Agencije za sertifikovanje halal kvaliteta je Islamska zajednica u Srbiji i ona je osnovana 2007. godine kao potreba ovdašnjih firmi, tržišta, ali prvenstveno konzumenata. Direktor ove agencije je Samir Tandir. Agencija za certificiranje halal kvaliteta ima za cilj da uspostavi i održava pouzdan sistem halal certificiranja i osigura halal status proizvoda i usluga.
Agencija za certificiranje halal kvalitete ima za cilj da uspostavi i održava pouzdan sistem halal certificiranja i osigura halal status proizvoda i usluga.
HALAL - Halal standard čini set pravila i smernica za proizvodnju i pripremu hrane u skladu sa islamskim verskim običajima
HALAL sistem čine pravila i smernice za proizvodnju i pripremu hrane u skladu sa islamskim verskim običajima. Standard zabranjuje upotrebu određenih poljoprivrednoprehrambenih proizvoda. Sistem, pored specifičnih zahteva, ima najveći broj zahteva koji su identični sa HACCP sistemom i ISO 9001, što organizacijama koje su uspostavile ova dva sistema znatno olakšava pripremu za sertifikaciju. Halal je primenljiv na različite proizvode i usluge: hranu, kozmetiku, lekove, odeću, obuću, nameštaj, turizam i ugostiteljstvo, špediciju, bankarstvo i berzansko poslovanje, a najčešće se primenjuje u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i proizvodnji kozmetike. Halal se po striktnim pravilima primenjuje kod klanja u mesnoj industriji i doprinosi prepoznatljivosti Halal proizvoda na tržištu. HALAL sertifikacija nije u klasičnom sistemu sertifikacije i akreditacije. Sertifikate dodeljuju organizacije ovlašćene od strane islamske verske zajednice. U Srbiji postoji zvanična organizacija za dodelu HALAL sertifikata, HALAL Agencija Islamske Zajednice Srbije
Da bi se prehrambeni proizvodi mogli plasirati na tržišta islamskih, posebno arapskih zemalja, kao značajnog dela svetskog tržišta, mora postojati „Halal sertifikat“. HALAL sertifikat u Srbiji izdaje Islamska zajednica Srbije od l970. godine. Pored prehrambenih, sertifikat je obavezan za farmaceutske i higijenske, posebno kozmetičke proizvode. HALAL sertifikat su u obavezi da obezbede i hoteli koji imaju goste iz Islamskih zemalja.
Da bi zadovoljili uslove ovog standarda proizvodi ne smeju imati aditive i emulgatore koji su štetni po zdravlje.
Kod proizvodnje i pripreme proizvoda za ishranu zabranjeno je korišćenje alkohola, proizvoda svinjskog porekla, upotreba likera u konditorskim proizvodima i svih aditiva koji se koriste za učvršćivanje proizvoda, a svinjskog su porekla.
Već punih pet godina Agencija za certificiranje halal kvalitete koristi brze testere za analizu nedozvoljenih sastojaka u sirovinama, poluproizvodima, proizvodima i jelima. Analize se vrše na prisustvo alkohola, svinjskih proteina, svinjskih masnoća i GMO.
Halal sertifikat je potreban svim proizvođačima koji svoje proizvode žele da plasiraju na tržišta islamskih zemalja, odnosno potrošačima u islamskim zajednicama ostalih zemalja. Preporučljivo je da kompanije i preduzeća koja konkurišu za HALAL sertifikat, već imaju ISO i HACCP standarde, ali to i nije isključivi uslov za dobijanje HALAL sertifikata. Ako su zadovoljeni uslovi Agencija izdaje HALAL sertifikat što znači dopuštanje proizvodnje i izvoza za zemlje sa muslimanskim življem. Sertifkat se izdaje na razdoblje od godinu dana. Da bi zadovoljili zahteve Islamske vere, proizvodi sa HALAL sertifikatom ne smeju imati aditive i emulgatore koji su štetni po zdravlje. Takođe ne smeju imati primese svinjskog porekla, a zabranjen je i emulgator E120, koji se koristi za pravljenje boja, a dobija se od insekata. Zabranjen je alkohol, upotreba likera u konditorskim proizvodima i svi aditivi koji se koriste za učvršćivanje proizvoda, a svinjskog su porekla. U praksi to znači da fabrika ne sme alkoholnim sredstvima da dezinfikuje pogon, a u proizvodnji veliku pažnju treba posvetiti aditivima.
U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:
GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)
Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.
U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:
77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine
Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija
Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.
Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.
SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA
Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO
Izvor: Narodna skupština Republike Srbije
OPŠTINE I REGIONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU
Komentara: 0