U Srbiji je prema Zakonu o genetički modifikovanim organizmima zabranjena proizvodnja, ali i promet genetski modifikovane, GM hrane.
Međutim, stručnjaci, kako prenose mediji, upozoravaju da se ti proizvodi najverovatnije nalaze na našim trpezama. Reč je o prerađenoj hrani stranog porekla.
Iz Ministarstva poljoprivrede su rekli da ne žele da odgovore na tekst objavljen u "Večernjim novostima" da jedemo GM hranu iz uvoza, tvrde da zakon postoji i da se primenjuje.
Gordana Šurlan Momirović, genetičarka i profesorka Poljoprivrednog fakulteta, gostujući na TV Prva rekla je da smatra da mi ne jedemo GMO hranu, već da ljudi vole da budu u centru pažnje, pa daju svakakve izjave. Podseća da u Srbiji po zakonu nije dozvoljena upotreba GMO hrane, ali i da nije dokazana štetnost takve hrane.
"GMO hrane ima samo u tragovima. Dozvoljeno je da koristite za ishranu stoke mešavinu soje sa 0,9 odsto GMO soje. To ne jedemo mi, već jede stoka. Mi jedemo meso, ali to nije direktno, to više nije svinja koja je pojela GMO soju. Jako je mali procenat zemljišta na kojima se gaji GMO soja. Sve te priče su u cilju stvaranja panike“, kaže Momirovićeva i dodaje da čak i da pojedemo GMO hranu neće biti ništa, jer ona nije ni kancerogena, ni štetna.
Cvijan Mekić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, kaže da je problem u GMO hrani, prvenstveno u ratarskoj proizvodnji.
"Bioinženjerning se uključio za mapiranje poželjnih gena, na primer zbog povecanja prinosa, otpornosti na sušu. Najveći problem je GMO soja, odnosno antibiotici se koriste u njenoj proizvodnji, kako bi soja bila otporna na tretiranje herbicidima. Poenta je u GMO hrani prvenstveno u ratarskoj proizvodnji. Bioinženjerning se uključio za mapiranje poželjnih gena, na primer zbog povećanja prinosa, otpornosti na sušu. Najveći problem je GMO soja, odnosno antibiotici se koriste u njenoj proizvodnji, kako bi soja bila otporna na tretiranje herbicidima“, kaže Mekić.
Profesor Mekić napominje da postoje istraživanje o negativnom delovanju GMO hrane. Iznosi podatak da više od 60 odsto hrane u Americi sadrži određeni nivo GMO.
"Problem je ugrađivanje raznih enzima. Ugrađuju se geni da voće zadrži svežinu. Pitanje je kako će enzimi delovati na naš organizam. Oni izazivaju alergije, remeti se mikroflora digestivnog sistema čoveka koja je poželjna i normalna. Voće nam se vraća iz izvoza jer nekontrolisano koristimo herbicide, koji su jako opasni“, kaže on.
Sa druge strane, profesorka Šurlan Momirović kaže da ljudi obmanjuju srpski narod da je GMO hrana otrovna i opasna, kao i da postoji anti-GMO lobi, koji je protiv korišćenja GMO hrane, jer smo konzervativan narod.
"Politička izjava je da se jede GMO hrana u srbiji. Čak i moje kolege koje znaju da to nije opasno, oni se izražavaju protiv jer su u toj političkoj stranci. Nemojmo pričati neistine. Amerikanci nisu debeli zbog GMO, već zbog džank fuda“, zaključuje Šurlan Momirovićeva.
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0