Nekontrolisana ’’nova hrana’’ u Srbiji

Dok u radnjama zdrave hrane kupujemo čia semenke, goji bobice, spirulinu… EU štiti potrošače strogim standardima za deklarisanje i način upotrebe ovih proizvoda

Srbija će, uz sve druge standarde, na putu ka Evropskoj uniji morati da donese i pravilnik o takozvanoj novoj hrani. Ovi propisi su u EU usvojeni pre godinu dana, a počinju da se primenjuju krajem 2017. godine. Šta je nova hrana već se uveliko polemiše širom sveta iako su se te namirnice i bez propisa odomaćile i na našem tržištu. Čia semenke, goji bobice, spirulina, maca, ulje korijandera i drugi dodaci hrani odavno su sastojci raznih dijeta, a nutricionisti ih preporučuju kao magične dodatke ishrani. Rafovi takozvanih prodavnica „zdrave” hrane prepuni su proizvodi latinskih naziva.

U Evropskoj uniji nova hrana je definisana kao ona koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni i prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi, kao i tradicionalne namirnice koje se konzumiraju van Evropske unije. Na primer, nedavno su kao nova hrana odobrene belančevine semenki uljane repice i ulje dobijeno iz semena korijandera. U EU je od 1997. godine do 2014. podneto oko 170 zahteva za odobravanje, a tek 90 njih je dobilo odobrenje. Među njima su, na primer, čia semenke, hrana proizvedena uz pomoć najnovijih tehnoloških inovacija, kao što su termički obrađeni mlečni proizvodi fermentisani bakterijama. Tu je i „salatrim” – mast smanjene energetske vrednosti, ulje dobijeno iz mikroalgi, voćni sok proizveden tehnologijom visokog pritiska...

Interesantno je da je prema iskustvu Hrvatske za odobravanje neke nove namirnice potrebna saglasnost Ministarstva zdravlja.

Dr Danica Zarić, direktor IHIS Nutricionizma, kaže za Politiku da bi Pravilnik o novoj hrani mogao da olakša upotrebu te hrane potrošačima, ali i kontrolu inspekcijama.

– Ta hrana mora biti bezbedna za potrošače, ali i adekvatno označena. Srbija bi tim pravilnikom prihvatila i EU Registar nove hrane i to bi znatno doprinelo uvođenjem reda među proizvode upravo u prodavnicama „zdrave hrane”, kaže Zarić.

Kako objašnjava, u prodavnicama zdrave hrane možemo pronaći ulje semenke biljke čia. Prema odluci EK od 13. septembra 2013. g. u EU to ulje se svrstava u novu hranu. Parametri kvaliteta su jasno propisani. Dopuštena količina, ako se upotrebljava kao hrana u mastima i uljima, jeste do 10 odsto, a kao dodatak ishrani može da se koristi do dva grama na dan.

– Slično je i sa uljem iz semena korijandera, koje je odobreno kao nova hrana još 8. novembra 2011. godine, sa tačnom specifikacijom masnih kiselina koje ulaze u sastav ulja. Može da se koristi samo u dodacima ishrani i to u najvećoj dopuštenoj dozi od 600 mg po danu, kaže naša sagovornica.

Kod nas se ovi proizvodi uveliko kupuju i konzumiraju bez ikakve kontrole i preporuke o dozvoljenom unosu u organizam.

Zarićeva veruje da bi naša harmonizacija propisa sa EU u oblasti zakonodavstva hrane bila mnogo brža kada bi se oba Ministarstva malo rasteretila posla i deo obaveza prebacila na Agenciju za bezbednost hrane ili Odbor koji je već zaista neophodno osnovati. I to ne samo zato što na to obavezuje Zakon o bezbednosti hrane, nego i to što oba Ministarstva zbog nedostatka ljudstva, novca i svih resursa sve teže i sporije rade posao.

S obzirom na to da su prvi propisi u oblasti nove hrane stari već dve decenije, na nivou Evropske unije je postignut dogovor da se oni ažuriraju, ne samo zbog sve većeg broja zahteva, nego i potrebe za skraćivanjem postupka dobijanja dozvola koje su do sada trajale oko tri i po godine.

Kako se navodi u izveštaju Evropske komisije iz novembra prošle godine, novom uredbom je upravo to postignuto, a omogućena je i brža isporuka sigurne, inovativne hrane, uklanjaju se prepreke trgovini i osigurava se visok rizik bezbednosti tih namirnica. Kako je planirano, Evropska agencija za bezbednost hrane EFSA će kontrolisati procenu rizika za zahteve koji se odnose na novu hranu i predlagati koja od njih se smatra sigurnom. Inače, ova hrana će se, kako je planirano, odobravati samo ako ne predstavlja rizik za javno zdravlje ili ako nije neprimerene hranljivosti u odnosu na slične namirnice, što bi potrošače moglo dovesti u zabludu.

Kako bi se olakšala trgovina tradicionalnom hranom iz zemalja van EU, koja se u Evropi smatra novom hranom, novom uredbom je uveden i primereniji postupak procene. Na primer, ako se ova hrana kroz dugačak vremenski period pokazala kao sigurna za konzumiranje i ako države članice EU i EFSA smatraju da ona ne predstavlja rizik po potrošače, donosi se odluka o njenom stavljanju na tržište uz detaljne informacije koje je prate.

U javnosti je postavljeno pitanje da li države članice mogu da zabrane ili odobre ove namirnice nezavisno od EU, ali, kako stoji u izveštaju Evropske komisije, to nije moguće.

Naime, Uredbom o novoj hrani utvrđene su usklađene mere za odobravanje, što znači da kada se prehrambeni proizvod odobri za tržište EU, on se može prodavati u svim državama članicama. Međutim, država može obustaviti ili privremeno zabraniti u slučaju da utvrdi da je ona rizična za zdravlje. Nadležni obaveštavaju Evropsku komisiju koja u tom slučaju sprovodi istragu o zaštitnim merama.

Nanomaterijali u hrani

U novoj uredbi je navedeno da se hrana proizvedena uz pomoć nanomaterijala mora praktično dvostruko kontrolisati. Naime, potrebno je odobrenje za nanomaterijale kao sastojak hrane, a onda se kontroliše i hrana dobijena na ovaj način i njihovu sigurnost procenjuje Evropska agencija za bezbednost hrane.

I insekti pod kontrolom

U svetu se insekti često upotrebljavaju u ishrani. U Evropskoj uniji oni su obuhvaćeni definicijom nove hrane kao sastojci hrane izolovani iz životinja. I delovi insekata kao štio su noge, krila, glava takođe su u uredbi, a novom hranom mogu se zvati i celi insekti ukoliko se pre 1997. godine nisu upotrebljavali u ishrani evropskih potrošača.

Autor: Jelica Antelj, Ivana Albunović
Izvor: Politika

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine

^{Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija}

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.

Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO