1950-ih: početak organizovanog rada na stvaranju novih genotipova kukuruza, pšenice, suncokreta, soje, šećerne repe... Istovremeno je počeo i rad na semenarstvu, tj. proizvodnji semena novostvorenih sorti i hibrida.
Stvoren je veliki broj hibrida i sorti; Srbija je ostvarila samodovoljnost u proizvodnji semena i postala značajan izvoznik. Naši hibridi gaje u mnogim zemlјama Evrope, Azije (Kine) pa čak i Amerike.
Veliku korist ostvarili su kreatora hibrida/sorti, proizvođači semena, dorađivači, i država (značajan devizni priliv).
2016. godine spolјnotrgovinska razmena semena polјoprivrednog bilјa Republike Srbije sa svetom bila je 130,8 miliona dolara (50.581 tona):
izvoz 29.266 tone (55,7 mln dolara)
uvoz 21.316 tona (75,1 mln dolara)
Deficit u razmeni semena polјoprivrednog bilјa sa svetom iznosi preko 19,4 miliona dolara!
Razlog deficita: pad izvoza semenskog kukuruza u 2016. u odnosu na 2015. za 42,0% i rast uvoza za 30,0%:
prosečna izvozna cena 2,0 USD/kg
prosečna uvozna cena 4,0 USD/kg
(deo prezentacije)
DETALJNIJE NA ETNO SAJMU 2018:
SEME – SIMBOL SLOBODE Doc. dr Tatjana Brankov, Ekonomski fakultet u Subotici/Društvo agrarnih ekonomista Srbije Beogradsk sajam: Etno dvorište (Hala 3), petak 23. novembar (12 časova)
Foto: Zoran Petrović/Portal PPNS
ARHIVA PPNS
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0