Međunarodni festival "Zlatna magnolija" iznedrio je najnovije prizanje Pozorištu za decu - za vizuelnost u predstavi "Basne iz senke" dodeljena je jedna od pet glavnih nagrada. Za učešće na jednom od najuticajnijih festivala u svetu, ansambl iz Kragujevca je selektovan kao jedini iz Jugoistočne Evrope, što nagrađenu predstavu i rad u PZD čini značajnim i van nacionalnih okvira. 

Kragujevačku ekspediciju predvodila je direktor PZD Jelena Stojanović-Patrnogić koja posetiocima portala PPNS prenosi KAKO JE BILO...

Čime se izdvojilo Pozorište za decu, kako je obrazložena nagrada?

Stojanović-Patrnogić: Bila je svakako velika čast učestvovati, tj. biti selektovan za učešće u takmičarskom delu programa Petog međunarodnog lutkarskog festivala "Zlatna magnolija", koji je ove godine bio održan od petog do osmog novembra u Šangaju. Sedmočlani žiri ovogodišnjeg festivala je doneo odluku da pozorištima dodeli pet glavnih nagrada i to za dramaturgiju, vizuelnost, muziku, kreativnost i najbolju predstavu u celini. Moram da priznam da smo bili jako uzbuđeni kada je među pet nagrađenih teatara pročitano ime našeg Pozorišta. Ovogodišnji žiri je jadnoglasno doneo odluku da Pozorištu za decu Kragujevac dodeli nagradu za vizuelnost predstave. Vizuelnost predstave "Basne iz senke" rediteljke Biserke Kolevske, je definitivno posledica dobro odabranih sredstava da ispriča ovu pozorišnu priču, i doslednost u tome, čini je interesantnom i jasnom. Deset priča u kojima životinje i biljke imaju glavnu ulogu, alegorički crtaju odnose među ljudima, izrugavaju ljudske slabosti i mane, da bi na kraju došli do moralne pouke. Ta moć transformacije, smisaono i vešto izvedena od strane glumaca Darije Nešić, Milomira Rakića, Miloša Milovanovića i Vladimira Đokovića, je zapravo nešto na čemu smo najviše radili, a ispostavilo se da je i stručni žiri šangajskog festivala prepoznao naš trud.

Koja pozorišta su osvojila ostala priznanja? Kakvih ste utisaka o nastupima kolega?

Stojanović-Patrnogić: Pet glavnih nagrada, osim našem Pozorištu, dodeljena su i pozorištima iz Rusije, Kine, Slovačke i Nemačke. Titulu najbolje predstave u celini ponelo je pozorište iz Omska (Rusija) za predstavu "Legenda planine Fudži". U takmičarskom delu programa bilo je dvanaest pozorišta, a ukupno je na festivalu učestvovalo tridesetitri pozorišta iz celog sveta.

U našem poslu odlazak na ovako veliki i prestižan festival, zapravo predstavlja praznik. Sam čin otvaranja, ali i ceremonija zatvaranja Festivala, bili su fascinantni. Kinezi su iznova briljirali svojom posebnošću, ništa ne prepuštaju slučaju i improvizaciji. Na zatvaranju Festivala smo imali priliku da vidimo lutkarski balet, namenski urađen za ovu priliku, gde vizualno dominira cvet magnolije koji predstavlja simbol grada Šangaja.

Sa druge strane, videti toliko dobrih glumaca, različitih lutkarskih tehnika, ali i interesantnih rediteljskih rešenja na jednom mestu, za nas predstavlja veliki podstrek i motivaciju da i dalje napredujemo i istražujemo.

Virtuoznost tehnike u lutkarstvu, kao i disciplina na sceni, bila je upečatljiva kod pozorišta iz Tajvana i Kine, ali je ipak na nas najveći utisak ostavila predstava "Radoznalo slonče" sa kojom se predstavilo pozorište iz Slovačke. S obzirom da na našem repertoaru imamo postavljenu ovu bajku, kod dece jednu od omiljenih predstava, bilo je interesantno videti drugačiji pristup i izvođenje iste bajke. Njihova interpretacija predstavljala je kreativan i savremen pristup lutkarstvu, ali su ipak uspeli da zadrže korene klasičnog lutkarskog pozorišta, što je inače i najveći izazov kada govorimo o ovoj vrsti pozorišne umetnosti.

Nadam se da ćemo jednu od ovih predstava uspeti da ugostimo sledeće godine na Međunarodnom lutkarskom festivalu "Zlatna iskra", kako bi i naši mališani uživali i uspeli da obogate svoje iskustvo novim kulturama.

Visoki rejting festivala oslikavalo je i prisustvo predsednika UNIME, međunarodnog udruženja lutkara. Šta je sve privuklo njihovu pažnju, kada je reč o PZD?

Stojanović-Patrnogić: O samom značaju festivala možemo da govorimo i kada je u pitanju prisustvo zvaničnika Šangaja, ali i Kine. Počasni predsednik festivala ove godine je bio Dong Junhu, direktor departmana za kulturu i medije šangajskog gradskog komiteta, Teng Juinje, umetnički direktor za kulturu, radio, film i televiziju gradskog šangajskog komiteta, Li Lanian, predsednih asocijacije za lutkarstvo i senke u Kini i predsednik UNIME Kine, Dadi Dorab Pudumje, predsednik svetske UNIME iz Indije, i mnogi drugi. Kako je i Pozorište za decu Kragujevac organizator Međunarodnog lutkarskog festivala, poznanstvo sa gospodinom Pudumjeom nam je od velikog značaja i, s tim u vezi, nadamo se da će doprineti boljoj vidljivosti "Zlatne iskre" u svetskim okvirima.

O predstavi "Basne iz senke" govorili smo baš sa predsednikom svetske UNIME, gospodinom Pudumjeom, ali i sa gospođom Anet Dabs – Bauks, generalnom menadžerkom centra za lutkarstvo u Nemačkoj. Nju je najviše facinirala sposobnost transformacije naših glumaca u predstavi, i tom prilikom je istakla da je naš ansambl bio podjednako dobar i u dramskim i lutkarskim scenama. Za glumce je svakako ovaj utisak najveće priznanje koji su mogli da dobiju na festivalu. Gospodin Pudumje se najviše interesovao o načinu projektovanja senki na platno, a po njegovim rečima sa zadovoljstvom je gledao predstavu i bilo mu je drago da vidi inovacije u pozorištu senki, jer je do sada uglavnom imao priliku da vidi isključivo tradicionalan pristup ovoj vrsti lutkarskog pozorišta.

U Šangaju su bila pozorišta iz Francuske, Nemačke, Holandije, Portugalije, Rusije, Slovačke, Španije, Tajvana i Kine. Kakva ste reagovanja kolega izazvali, šta ih je zanimalo o predstavi, pozorišnoj sceni u Kragujevcu, Srbiji?

Stojanović-Patrnogić: Nismo imali priliku da sa svim kolegama razgovaramo, ali smo uspeli da razmenimo iskustva sa predstavnicima pozorišta iz Holandije, Slovačke i Rusije. Što se tiče naše predstave, reakcije su uglavnom iste: inovativno rediteljsko rešenje, jasno prenošenje poruke, vizuelni identitet prema kome niko nije ostao ravnodušan, i naravno veštine našeg ansambla.

Direktor pozorišta iz Holandije se zainteresovao za učešće na našoj "Zlatnoj iskri", dok su nas direktori pozorišta iz Rusije i Slovačke pozvali da uzmemo učešće sa predstavom "Basne iz senke" na njihovim festivalima sledeće godine.

Prenesite nam i doživljaj publike. "Basne i senke", samom inspiracijom u delima Čaplina i Felinija, nosi univerzalne poruke, jezička barijera ne postoji.

Stojanović-Patrnogić: Moram da istaknem da smo imali pomoć Ambasade NR Kine u Beogradu, oko prevođenja ključnih tačaka predstave na kineski jezik. Ali svakako, naša priča je univerzalna, La Fontenove basne dobro znaju mališani širom sveta, a svakako uz igru našeg ansambla nije bilo mogućnosti za nejasnoće. Kao i kada igramo za kragujevačku publiku, brza smena kadrova koja podseća na animirani film držala im je pažnju, a naravno, Felinijevi klovnovi i Čarlijev humor je izazvao dosta smeha. Nama je bilo interesantno da posmatramo koja će priča izazvati najviše reakcija, i naravno, na opšte iznenađenje bila je to priča "Vuk i ptica". I eto, različite kulture, različiti favoriti, različite reakcije, to je bogatsvo koje dobijemo kada odemo na gostovanje, pogotovo u ovako udaljene zemlje.

Kako je izgledao povratak? Da li ovakvi odlasci van grada, zemlje, donose neka nova nadahnuća?

Stojanović-Patrnogić: Vratili smo se iz mnogoljudne zemlje, iz grada koji broji oko dvadesetičetiri miliona stanovnika, grada u kome najmanje zgrade imaju tridesetak spratova, grada u kome saobraćaj verovatno razumeju samo oni koji u njemu žive. Apsolutno sve ono na šta smo naviknuti u našim svakodnevnicama, tamo ne postoji. A opet, uspeli smo da u tako velikom gradu na dalekom istoku, kao predstavnici istočne Evrope, izazovemo veliku pažnju i interesovanje. Udahnuli smo punim plućima nagradu koje nam je iznedrilo ovo putovanje i nastavljamo da radimo u takvoj atmosferi.

Na kraju bih podsetila da je premijera predstave "Basne iz senke" bila 1. marta 2016. godine i do sada je učestvovala na tri festivala. Na međunaradnom festivalu u Sarajevu osvojili smo Gran pri festivala, na međunarodnom festivalu u Banja Luci je glumici Dariji Nešić dodeljena nagrada za glumačko ostvarenje, a iz Kine smo se vratili sa nagradom za vizuelnost.

Dok igramo za našu najverniju kragujevačku publiku, i dalje ćemo se truditi da predstavljamo stvaralaštvo kojim se bavimo, kao i naš grad, u najboljem svetlu širom sveta. 

Podsećamo, predstavu "Basne iz senke" režirala je Biserke Kolevske, ona je i birala muziku, koreografiju je radila Zornica Petrova, scenografija i kostimi delo su Svile Veličkove, dok je sa bugarskog prevela glumica PZD Milica Redžić-Vulević.

U predstavi igraju:

• Darija Nešić
• Milomir Rakić
• Miloš Milovanović
• Vladimir Đoković

Rediteljka o predstavi

- "Basne iz senke" je predstava sa puno veličanstvenih slika koje podsećaju na animaciju. Jako je duhovito urađena, a glavni zadatak nam je bio kako da pronađemo najbolji način da mudrost iz starih vremena stigne do publike.

REPERTOAR PZD

POZORIŠTE ZA DECU SAJT, FB STRANA