Rad policajaca u zajednici - od 1. januara u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu

Rad policajaca u zajednici - od 1. januara u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu

Za miran san patrolira 800 pozornika

U većim gradovima, poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca ili Niša, biće više policajaca za rad u zajednici. U sektorima u kojima bezbednosna situacija nije izražena jedan pozornik nadgledaće desetak sela. Planirano je da se do kraja sledeće godine broj pozornika poveća za još 400

Stanovnici svih gradova, opština i sela u Srbiji od 1. januara sledeće godine imaće svog policajca, kojem će moći da se požale na sve ono što im smeta ili na ono što smatraju neprimerenim u svojoj zgradi, ulici ili školi koju pohađaju njihova deca. Ukoliko pak to ne budu radili, policajac će prići njima, pitati ih imaju li neki problem u čijem rešavanju može da im pomogne. Građani će u svakom trenutku moći da imaju kontakt sa svojim pozornikom.

U sistematizaciji MUP-a ovi policajci nazivaju se policajcima za rad u zajednici, ali su građanima poznatiji po kolokvijalnom nazivu – pozornici. Oni će, kako za „Politiku” otkriva Vladimir Stojanov, načelnik Odeljenja za organizaciju, prevenciju i rad policije u zajednici MUP-a Srbije, svakodnevno biti na ulicama, upoznavaće se i razgovarati s ljudima i savetovati ih.

- Prvi zadatak policajaca u zajednici je uspostavljanje, odnosno unapređenje komunikacije s građanima. Ubeđeni smo da su građani najpozvaniji da ukažu na bezbednosne probleme koje imaju. Najvažnije im je da im deca sigurno odu u školu i isto tako se vrate iz nje, da budu bezbedniji, da im imovina bude zaštićena. Cilj nam je da unapredimo bezbednost građana, da policijska služba bude dostupnija i vidljivija građanima – objašnjava Stojanov.

Pozornici su pripadnici MUP-a koji su ranije radili na drugim radnim mestima i koji su prošli specijalizovanu obuku. Prevashodni zadatak im je da ostvare kontakt sa građanima.

- U komunikaciji sa građanima imaju dva zadatka. Jedan je da saznaju koji su to bezbednosni problemi za koje građani misle da su važni, a drugi da im nakon toga daju savete o načinima samozaštite. Kada prepoznaju te bezbednosne probleme, zadatak policajaca u zajednici je da osmisle niz preventivnih mera i radnji koje će dovesti do smanjenja pojave koju su građani percipirali kao lošu – kaže naš sagovornik.

Ako im se, primera radi, građani obrate da grupa mladića koja se okuplja u naselju pravi buku i možda konzumira alkohol, zadatak pozornika je da najpre provere da li je mesto na kojem se oni okupljaju ograđeno i osvetljeno, da li je pokriveno video-nadzorom, pa da zajedno s drugim policijskim službenicima koji rade u interventnim patrolama obiđu to područje u vreme kada se očekuje da lica na koja su građani eventualno ukazali budu tu, utvrde njihov identitet i o kojoj kategoriji lica je reč (da li su ranije počinili neko krivično delo, da li su učenici neke škole, da li su deca iz komšiluka...). Pre svega, pozornik će razgovarati s većim brojem lica kako bi mogao da sagleda veličinu problema i predloži aktivnosti koje bi zajedno sa građanima, drugim policajcima, ali i drugim institucijama doprinele rešavanju problema. Tokom svog rada pozornici će sarađivati s kolegama iz svih drugih službi, kako bi se problem na koji je građanin ukazao rešio na najbolji način, ali i kako bi se preventivno delovalo.

Policija u zajednici predstavlja segment policije u koji treba da se uključe i drugi državni organi, predstavnici nevladinog sektora, relevantne institucije... Cilj je da se, na primer – u saradnji sa zajednicom, školom, sportskim udruženjima, kancelarijom za mlade i muzičkim školama – mladima koji se okupljaju i konzumiraju alkohol predstavi zdrav način života i uključivanjem u sportske, kulturne ili neke druge primerene aktivnosti da alternativa dosadašnjem ponašanju.

Građani će steći poverenje u policajca u zajednici ukoliko im on reši problem. To je suština ovog koncepta. Ono što je jako važno za policajca u zajednici je da uključi građane u rešavanje problema. On će vas, kada mu ukažete na problem, pitati da li imate neki predlog kako da se on reši. Takođe, jako je važno da stavovi građana u pogledu bezbednosnih problema i njihovih rešavanja budu uvažavani. Važno je i da obavestimo javnost o policijskim akcijama i merama koje preduzimamo, to jest da ljudi znaju zbog čega nešto radimo. Često su građani neinformisani i zbog toga imaju određene barijere prema policiji – smatra naš sagovornik.

Na pitanje kako će se određivati broj pozornika na nekoj teritoriji Stojanov kaže da će on zavisiti od njene bezbednosne problematike. Širom Srbije biće ukupno 800 pozornika, a planirano je da se do kraja sledeće godine taj broj poveća za još 400. U većim gradovima, poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca ili Niša, biće više pozornika.

U gradovima i većim centrima biće više policajaca za rad u zajednici. U sektorima u kojima je bezbednosna situacija stabilna imaćemo policajca za rad u zajednici koji će pokrivati, na primer, desetak sela. Svako u zajednici će znati ko je on. Ono što je važno reći jeste da građani ne bi trebalo da zovu pozornike ukoliko su im neposredno ugroženi život ili telo. Za to postoji dobro poznati broj telefona 192 – kaže Stojanov.

Kako je nekada bilo

Sagovornik „Politike” koji je šezdesetih godina prošlog veka radio kao pozornik u jednom vojvođanskom gradu kaže da su u to vreme četiri pozornika bila zadužena za jedan rejon, da su oni radili po smenama i da su ga neprekidno „pokrivali”.

Morali smo da znamo sva „problematična” mesta u rejonu, koje se sve fabrike, prodavnice, ugostiteljski objekti nalaze na njegovoj teritoriji. Lica koja nismo poznavali, a koja su na neki način bila sumnjiva, uvek bismo legitimisali. Često smo kontrolisali i kakva je bezbednost preduzeća na teritoriji za koju smo bili zaduženi. Trebalo je da znamo i na kojim se mestima skupljaju osobe koje su ranije dolazile u sukob sa zakonom, koje su bile preke naravi i sklone kavgi. Postojale su „pozorničke knjižice” u kojima je vođena evidencija o našim smenama. Nadređeni su kontrolisali da li revnosno obavljamo svoja zaduženja i njihova zapažanja unošena su u pomenute knjižice – kaže nekadašnji pozornik.

Snimak ekrana: MUP Srbije
Miroslava Derikonjić
Izvor: Politika, 8. 11. 2021.

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari