Album Sticky Fingers mi je došao u ruke godinu - dve posle objavljivanja što i nije bilo nikakvo iznenađenje – ipak smo svi mi u to vreme živeli sa druge strane Gvozdene zavese. Srećom, reč je bila o prvom izdanju, sa originalnim omotom na kome je rajsferšlus bio pravi. Povučeš ga i otkriješ da se ispod prednje strane krije još jedan sloj kartona. Čiji deo tela se nalazio na fotografiji (doduše u belim gaćama) koja je otisnuta na njemu nije me zanimalo, ali sam pretpostavljao da je Jaggerov. U to vreme se ozbiljno licitiralo sa brojem njegovih ženskih žrtava, a broj se pisao sa četiri cifre.
Početak sedamdesetih je imače bio turbulentan za Stonese. Iako su već bili veliki imali su buran odnos sa diskografskom kućom Decca za koju su do tada snimali. Ona nije uvek bila spremna da trpi sve njihove nestašluke. Logičan korak bio je osnivanje sopstvene produkcije – tako su mogli da rade šta hoće i kako hoće. Sem toga, oporavili su se od tragične smrti Briana Jonesa, a novi gitarista, Mick Taylor, je postao punopravni član grupe.
Tako se album krčkao i snimao na različitim mestima pune dve godine.
Izašao je u maju 1971. godine i odmah se ustoličio na vrhu top liste sa obe strane Atlantika. Vreme je pokazalo da je to jedan od najboljih albuma ikada snimljenih u istoriji rock & rolla, pa bi bilo čisto gubljenje vremena da ga ja nešto komentarišem. Net je, uostalom, pun detaljnih analiza njihovih pesama sve do u sitna crevca...
Kako nikada nije zgoreg izvući još koju kintu iz back kataloga, a reizdanja su u modi, do mene je dospela kopija Sticky Fingersa kao Super DeLuxe Edition na tri diska. Uz remiksovanu studijsku verziju iz 2009. godine koja je odrađena fantastično, bonusi su nekoliko različitih verzija pesama iz faze sazrevanja materijala i snimci koncerata iz tog perioda. Glavni mamac za kupovinu je verzija pesme Brown Sugar sniljena sa Ericom Claptonom&Alom Kooperom kao gostima.
Osnovni problem ovog izdanja je kome je ono namenjeno?
Alternativne verzije pesama samo popunjavaju prostor. Recimo, "Bitch" ili "Can’t You Hear Me Knockin" su prisutne u svojim ranim verzijama, pa se upoređivanjem sa finalnom može lepo čuti koliko su tokom vremena postale bolje.
Saradnja sa Claptonom nije ni malo ubedljiva, a koncertni zapisi i nisu sam vrh njihovih nastupa – ima tu mnogo falširanja & ispadanja iz ritma što ne znači da smeta – Stonesi jasno i nedvosmisleno pokazuju da su, pre svega, grupa koja perfektno funkcioniše kao kolektiv.
Za mene su zvezde ovih nastupa Mick Taylor sa prefinjenim solažama i prisustvo dvoje genijalnih ljudi iz senke bez kojih snimci & nastupi Stonesa ne bi bili onio što jesu – spektakl. Nedavno preminuli saksofonista Bobby Keys i legendarni klavijaturista Nicky Hopkins imali su važnu ulogu u "bojenju" celokupnog zvuka na nastupima.
Bogovi rock & rolla, očigledno, ne misle da se penzionišu. Ovih dana počinju svoju kratku američku turneju povodom ovog reizdanja simbolično nazvanu Zip Code.
Još kada bi se setili da ponovo skoknu do nas...
Rolling Stones Sticky Fingers 2015 Superdeluxe Edition Disc 4
The Rolling Stones - The Complete Leeds 1971 from the Sticky Fingers 2015 Superdeluxe Edition
The Rolling Stones - London Roundhouse from the Sticky Fingers 2015 Superdeluxe Edition
Komentara: 1
Misko
Satanistička bagra.