U budžetu je za ovu godinu za zaštitu životne sredine predviđeno 0,14 procenata bruto domaćeg proizvoda. Jedna od obaveza u pridruživanju Evropskoj uniji jeste i uspostavljanje stabilnog sistema finansiranja životne sredine. Iz resornog ministarstva najavljuju ponovno uspostavljanje fonda za njenu zaštitu.

U Srbiji se trenutno reciklira od 10 do 15 odsto otpada, ali oni koji to rade već ostvaruju zavidne rezultate. Niška firma "E-reciklaža" na skupu reciklera u Salzburgu predstavljena je kao jedan od tri primera dobre prakse sa područja centralne i istočne Evrope.

"Izvezli smo prošle nedelje 18 tona freona na spaljivanje u Nemačku. To je jedan interesantan podatak da smo preradili 120.000 komada frižidera. Jedan frižider ako se ne reciklira na pravi način u našoj fabrici može da izazove štetu na ozonskom omotaču kao jedan automobil za godinu dana", objašnjava Ninoslav Milenković iz firme "E-reciklaža".

Neophodno je, pre svega, ukloniti 5.000 tona opasnog otpada iz 70 preduzeća u stečaju i restrukturiranju. Za sada nemamo postrojenja za reciklažu opasnog otpada i on se izvozi.

"Pokušavamo da uvedemo novu tehnologiju da bismo pratili evropska rešenja. Mi moramo da se obratimo lokalnoj samoupravi i državnoj upravi za informaciji o lokaciji. Nijedna lokalna samouprava ne vidi mogućnost da se postavljaju postrojenja za opasan otpad", ističe Nikola Egić iz "BiS reciklaže" iz Pančeva.

Siniša Mitrović, član Odbora za životnu sredinu PKS, navodi da skoro 80 odsto opasnog otpada koji postoji u Srbiji može da se zbrine na domaćoj teritoriji.

"To nije nikakav bauk, to je dostupno Srbiji time što ćemo pozvati da našom pametnom industrijom učestvujemo u tom zbrinjavanju. Ako mi budemo zbrinuli opasni otpad iz naših kompanija u restrukturiranju, dobićemo 500 novih dobrih investicija. To će da košta državu, ali će uposliti domaću logistiku, domaću industriju, radnu snagu", ističe Siniša Mitrović.

Zakon o upravljanju otpadom propisuje da ono što se naplati kao ekološka taksa, mora i da se vrati u industriju reciklaže, što nije bio slučaj od kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine. Broj zaposlenih u reciklažnoj industriji samo u prošloj godini smanjen je za oko 40 odsto, a izvoz za polovinu.

"Najbolji sistem finansiranja je taj fond. Da li će se on zvati ’Zeleni’ fond, u svakom slučaju moramo imati sistem finansiranja, a to mora biti fond, ne samo za reciklažnu industriju, nego za kompletnu oblast životne sredine. To od nas traži i EU ono što smo dobili kao zahtev jeste da dostavimo strategiju finansiranja životne sredine", ističe Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ukoliko bi se uspostavio predvidiv sistem reciklažne industrije, to bi u naredne 4 godine značilo posao za 30.000 ljudi.

VIDEO

Pripremila Slavica Gligorović
Izvor: RTS