Dišite na sopstvenu odgovornost

Analiza Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu o broju dana sa prekoračenjem granične vrednosti od 35 dana godišnje za PM10 čestice ukazuje na ozbiljan stepen zagađenosti vazduha kojem je stanovništvo izloženo. Podaci ukazuju na kontinuirano kršenje zakonskih propisa i izostanak efikasne zaštite zdravlja građana.

Tokom 2024. godine u naselju Popovac zabeleženo je čak 174 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10 što višestruko premašuje zakonski limit i to za čak 497%. To praktično znači da je gotovo svaki drugi dan u godini bio rizičan po zdravlje. Slično stanje je zabeleženo i u drugim gradovima:

• u Valjevu 132 dana (377%),
• Novom Pazaru 128 dana (366%),
• Užicu 117 dana (334%) i
• Kosjeriću 113 dana (323%).

Analiza odgovora nadležnih organa koju je sproveo RERI pokazuje da većina planiranih aktivnosti nije realizovana u predviđenim rokovima iz Akcionog plana Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine koji definiše konkretne mere, odgovorne institucije i rokove za njihovo sprovođenje. Novi Zakon o zaštiti vazduha, iako planiran za kraj 2024. godine, nije bio usvojen, čime su ključne mere iz Programa ostale neprimenjene. Ministarstva aktivnosti odlažu, pozivajući se na izostanak zakonskog okvira, dok Vlada kroz Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) pomera rokove. Time se obesmišljava celokupan sistem planiranja, a Program ostaje bez operativnog učinka na smanjenje zagađenja.

ARHIVA PPNS INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE TEK DAN NAKON POŽARA POČEO MERENJE ČESTICA PM10 NA DEPONIJI JOVANOVAC

Novi Zakon o zaštiti vazduha nije usklađen sa Direktivom (EU) 2024/2881 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2024. godine o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijem vazduhu za Evropu, što znači da Republika Srbija ostaje:

• bez obavezujućih ciljeva za smanjenje koncentracija zagađujućih materija do 2030. godine,
• bez obaveznih mapa puta za sanaciju najzagađenijih zona,
• bez javno dostupnog i sveobuhvatnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha,
• bez garancije prava građana na pravnu zaštitu i kompenzaciju u slučaju ugroženog zdravlja, bez odvraćajućih i srazmernih kazni za zagađivače,
• kao i bez usklađenosti sa obavezama iz Poglavlja 27 - Životna sredina koje se odnose na proces pristupanja Evropskoj uniji.

Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva obavezuje da svi podaci o zagađenju vazduha budu elektronski dostupni i da ih prate akreditovane laboratorije. Мeđutim, u Nišu ovaj sistem ne radi. Niš je primer institucionalnog kolapsa gde se podaci ne razmenjuju, monitoring je sveden na minimum, a lokalni plan za 2024. uopšte nije ni pokrenut, što u stvarnosti znači da skoro četvrt miliona ljudi svakodnevno diše vazduh nepoznatog sastava, bez ikakve garancije da ono što udišu nije opasno po život. Takođe, umesto deset dosadašnjih, merenja se vrše na samo dve lokacije, a Gradska uprava grada Niša priznaje da uopšte nije sprovela Program kontrole kvaliteta vazduha za 2024. jer nije ni pokrenula javnu nabavku za izbor laboratorije.

Prema najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu za 2024. godinu, prosečne godišnje koncentracije PM^2.5 bile su skoro četiri puta veće od preporuka Svetske zdravstvene organizacije, što objašnjava i zabrinjavajuće podatke o preko 10.000 smrti povezanih sa zagađenjem vazduha i lošu poziciju Republike Srbije u poređenju sa drugim zemljama.

Republika Srbija mora prepoznati da borba protiv zagađenja vazduha više nije pitanje sektorske politike već temeljni izazov za zdravlje, socijalnu pravdu, održivost i bezbednost zajednice. U trenutku kada Evropa jasno definiše zagađeni vazduh kao zdravstveni prioritet, Republika Srbija nastavlja da diše u pravnom vakuumu, bez instrumenta zaštite i bez političke volje da se stanje promeni. Evropska unija je u novoj Direktivi o kvalitetu vazduha iz 2024. godine postavila nedvosmislen standard da do 2030. godine države članice, kao i zemlje kandidati, moraju dostići strože granične vrednosti za PM^2.5, PM¹⁰ i NO₂, uspostaviti obavezne mape puta za sanaciju zagađenih zona, ojačati pristup pravdi i unaprediti transparentnost podataka. Republika Srbija trenutno nije spremna da odgovori na ove zahteve ni infrastrukturno, ni zakonski, ni politički.

U svetlu alarmantnih podataka o zagađenju vazduha, Republika Srbija hitno mora da sprovede zakonodavnu reformu u skladu sa Direktivom (EU) 2024/2881, formira telo koje će nadgledati sprovođenje politika, uvede procenu zdravstvenog rizika u lokalne planove i obezbedi digitalnu transparentnost praćenja zagađenja jer zdravlje građana ne može da bude kolateralna šteta sporih i neodgovornih politika.

Napomena: Agencija za zaštitu životne sredine nije još uvek objavila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu, iako je bila u zakonskoj obavezi.

Zakon o zaštiti vazduha
Rokovi za informisanje javnosti
Član 67
Nadležni organ obaveštava javnost:

1) o kvalitetu vazduha, u obliku Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha, do 31. jula tekuće godine za prethodnu godinu, a posle 2012. godine do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu;

ARHIVA PPNS DEPONIJA JOVANOVAC JOŠ JEDNOM U PLAMENU - NEMA PODATAKA O MONITORINGU KVALITETA VAZDUHA


Autori izveštaja: Branislava Matić, Dejan Lekić, Elizabet Paunović, Toplica Marjanović, Vladimir Đurđević

Citati autora

• Dr Branislava Matić: Svakodnevno udisanje zagađenog vazduha nije samo propust sistema već otvorena pretnja zdravlju ljudi. Dok institucije ćute, građani ostaju bez prava da znaju kakav je kvalitet vazduha, reaguju i budu zaštićeni.
• Mr Dejan Lekić: Pravo na čist vazduh ne postoji bez pristupa pravdi. Bez preciznih zakona, mehanizama odgovornosti i mogućnosti da građani traže zaštitu ili naknadu, borba protiv zagađenja ostaje deklarativna, a ne delotvorna.
• Dr Elizabet Paunović: Zagađen vazduh uzrokuje dugoročne posledice po zdravlje koje se ne vide odmah, ali se osećaju u svakom domaćinstvu, bolnici i statistici mortaliteta. Nereagovanje države na ove podatke nije samo nemar, već ozbiljna društvena neodgovornost.
• Toplica Marjanović: U mnogim opštinama zagađenje vazduha je svakodnevnica, a merenja gotovo da ne postoje. Nevidljivost problema ne znači da posledice ne postoje.
• Prof. dr Vladimir Đurđević: Kvalitet vazduha je direktno povezan sa klimatskom politikom. Zanemarivanje zakonskih obaveza u oblasti zaštite vazduha odražava širu neodgovornost prema klimatskoj bezbednosti i održivom razvoju Srbije.

O Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu je organizacija koja koristeći moć prava deluje u oblastima zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine i održivog korišćenja prirodnih resursa. RERI se bavi i promocijom energetske tranzicije ka obnovljivim izvorima energije, nudeći informacije o potrebi i mogućnostima ovog procesa. Pristup pravdi u pitanjima zaštite životne sredine smatramo temeljnim ljudskim pravom i pomažemo građanima Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine da razumeju i koriste svoja prava u ovoj oblasti. RERI okuplja advokate, pravnike, inženjere, urbaniste, kao i stručnjake drugih profila u oblasti zaštite životne sredine, energetike i urbanizma, koji veruju da su vladavina prava i odgovorna javna vlast neophodni preduslovi za zaštitu i očuvanje osnovnih društvenih vrednosti i javnog interesa. Sedište instituta je u Beogradu.

Izvor: RERI 

Dodatak PPNS: Kragujevac u analizi

U analizi su obrađeni podaci iz perioda od ukupno dvanaest meseci, što omogućava sagledavanje godišnje kumulacije prekoračenja za svako merno mesto. Prema dobijenim rezultatima, izdvajamo pet mernih mesta sa najviše (dana) zabeleženih prekoračenja:

1. Popovac – 174 dana
2. Valjevo – 132 dana
3. Novi Pazar – 128 dana
4. Užice – 117 dana
5. Kosjerić – 113 dana

Ostala merna mesta: Obrenovac Centar – 89 dana, Smederevo Radinac – 88 dana, Smederevo Centar – 87 dana, Niš O.Š. „Sveti Sava“ – 80 dana, Niš IZJS Niš – 78 dana, Kraljevo – 78 dana, Beograd Mostar – 69 dana, Kragujevac – 63 dana, Čačak – 63 dana, Beograd Stari grad – 58 dana, Beograd Vračar – 57 dana, Pirot – 55 dana, Beograd Novi Beograd – 54 dana, Beočin Centar – 42 dana, Beograd Zeleno brdo – 34 dana, Novi Sad Rumenačka – 33 dana, Bor gradski park – 18 dana i Bor Brezonik – 4 dana.

Spisak JLS sa dostupnim ažuriranim bazama podataka o monitoringu kvaliteta vazduha (2025):

1. Požarevac
2. Smederevo
3. Kragujevac
4. Pančevo
5. Sremska Mitrovica
6. Subotica
7. Šabac
8. Zrenjanin (Elemir)

PRILOG ANALIZA - RERI (43 STRANE)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU

^{MIHAJLO PUPIN}

• ^{Borba koja dugo i bez prekida traje skrši čoveka slabog sastava. Jaku i zdravu građu ona preradi tako da se u njoj zaleže osećanje razdraženja koje stalno raste i koje, najzad, može da skrši i najjačeg čoveka. (SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA)}

^{ARČIBALD RAJS}

• ^{Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)}