SANU: Hidroenergetika regiona Jugoistočne Evrope

Srpska akademija nauka i umetnosti organizuje dvodnevni naučni skup "Hidroenergetika regiona Jugoistočne Evrope" koji će biti otvoren u Svečanoj sali SANU u četvrtak 12. oktobra u 10 časova.

Reč je o jednom u nizu naučnih skupova posvećenih obnavljanju i proširenju saznanja potrebnih za kvalifikovano promišljanje i odlučivanje o pravcima razvoja srpske energetike, najavljuje SANU.

Značaj okupljanja naučnika i stručnjaka od integriteta i potreba za njihovim angažovanjem u donošenju odluka o pravcima razvoja energetike sve su veći. Usled deficita kredibilnog liderstva i narastajućeg populizma, sve češće se donose kratkoročne, interesno motivisane i neutemeljene odluke i politike. Ishitreni koraci pod pritiskom stranih i domaćih interesnih grupa, usvajanje neutemeljenih planova i donošenje stručnih odluka bez učešća kvalifikovanih stručnjaka u direktnom su sukobu sa dugoročnom prirodom energetskih sistema i energetske privrede, stoji u pozivnici.

Organizatori ovog naučnog skupa uočavaju potrebu za konstruktivnim dijalogom i smatraju da treba unaprediti komunikaciju između potrošača, privrede, struke i države. Program skupa predviđa pet programskih celina praćenih diskusijom i izvođenjem zaključaka.

1. Stanje i perspektive srpske elektroenergetike:

Struktura proizvodnih kapaciteta i struktura potrošnje,
Rast potrošnje usled elektrifikacije transporta, dekarbonizacije i digitalizacije,
Suzbijanje fosilnih goriva i iskustva sa do sada korišćenim zamenskim izvorima,
Potreba za skladištenjem energije,
Energetska, ekološka i finansijska održivost rešenja za niskougljenično snabdevanje.

2. Stanje u hidroenergetici Srbije:

Pregled postojećih hidroelektrana i RHE, njihovo stanje i osnovna tehnička svojstva,
Proizvodnja električne energije tokom narednih decenija i finansijski aspekti,
Uloga hidroenergetskih postrojenja u navodnjavanju i suzbijanju prirodnih nepogoda,
Obrada hidro-meteoroloških podataka i metod njihove verifikacije,
Postavljanje optimizacionih modela i svrha njihovog korišćenja,
Mogućnost unapređenja dimenzionisanja i upravljanja hidroenergetskim sistemima,
Istorijski osvrt na interakciju postojećih postrojenja i životne sredine.

3. Hidroenergetika, klimatske promene i životna sredina:

Osvrt na globalne promene u količini i raspodeli padavina,
Promene režima padavina u rečnim slivovima od značaja za hidroenergetiku Srbije,
Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i navodnjavanje,
Promene u prirodi i učestalosti prirodnih nepogoda,
Uticaj klimatskih promena na dimenzionisanje i upravljanje.

4. Mogućnosti za gradnju novih hidroelektana:

Pregled energetskih, ekoloških i finansijskih aspekata uz sagledavanje efekata koje bi nova postrojenja imala na električnu mrežu, bilansiranje i balansiranje, vodoprivredu, poljoprivredu, životnu sredinu i izloženost prirodnim nepogodama i drugim rizicima;
Hidroelektrane na reci Ibar,
Hidroelektrane na reci Velika Morava,
Hidroelektrane u gornjem i donjem toku reke Drine.

5. Mogućnosti za gradnju novih reverzibilnih hidroelektrana:

Energetski, ekološki i finansijski aspekti,
Uticaj na vodoprivredu, poljoprivredu, životnu sredinu i pridruženi rizici,
RHE Bistrica,
RHE Đerdap 3,
Druga rešenja.

Dokumenta skupa

Predavanja, diskusije i prilozi učesnika biće uređeni i objavljeni u formi zbornika, čiji će jedan deo biti sažetak sačinjen u formi zaključaka i preporuka, a namenjen prvenstveno donosiocima odluka.

Registracija

Registracija učesnika je predviđena na početku skupa i tokom trajanja skupa. Svi koji se registruju mogu da učestvuju u diskusiji uz vremenska i tematska ograničenja o kojima će se starati predsedavajući sekcija.
Ovim pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju skupu, da budu aktivni učesnici i da daju svoj doprinos zaključcima.

Organizacioni odbor čine akademici Slobodan Vukosavić, Velimir Radmilović i Zoran Petrović, kao i prof. dr Vladan Kuzmanović (dekan Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu), prof. dr Jovan Despotović i mr Dragan Vlaisavljević.

Direktan prenos može se pratiti putem linka.

PROGRAM I SVESKA SAŽETAKA

IZVOD IZ PROGRAMA

Uticaj malih hidroelektrana u slivu reke Vlasine na vodosnabdevanje grada Vlasotinca
dr Dragana Đorđević¹, dr Sanja Sakan¹, dr Ivan Kojić², mr Aleksandra Mihajlidi – Zelić¹
^{1 Centar izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Institut od nacionalnog značaja, Univerzitet u Beogradu}
^{2 Inovacioni centar Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu}

Tokom prethodnih godina pojavili su se značajni problemi vodosnabdevanja na teritoriji opštine Vlasotince. Radi utvrđivanja uzroka, najpre je ispitano da li dolazi do zagađenja rečne vode uzvodno od gradskog vodovoda. U tu svrhu su prikupljeni uzorci voda, rečnih sedimenata i okolnog zemljišta na reci Vlasini i njenim glavnim pritokama, nakon čega se pristupilo detaljnom ekohemijskom istraživanju u cilju pronalaženja uzroka zagađenja vode. Sve hemijske analize pokazale su da su 2018. godine vode reke Vlasine i njenih pritoka bile izuzetno visokog kvaliteta, sa varijacijama u sastavu prirodnih konstituenata i sa minimalnim naznakama antropogenog zagađenja koje potiče od saobraćajnica duž reke Vlasine i njenih pritoka, od divljih deponija ali i od eutrofikacije u izgrađenim malim akumulacijama za MHE duž reka, a koje u vreme merenja još uvek nije značajno narušilo kvalitet vode. U vodi reke Vlasine na vodozahvatu gradskog vodovoda identifikovano je obilje čestica degradiranog zemljišnog materijala, koje ukazuje na postojanje aktivnih centara erozija uzvodno, iz kojih se zemljišni materijal sa padavinama obrušava i unosi u vodotokove. Na pritokama, gde još uvek nisu instalirane MHE takav erozivni materijal u vodi nije uočen. Razmera i priroda erozivnog zemljišnog materijala u vodi čini da je voda na vodozahvatu gradskog vodovoda na granici blata te se tehnološko postrojenje fabrike vode isključuje iz funkcije. Ovaj problem pre izgradnje malih hidroelektrana nije postojao. Nakon obilnih padavina, naselja koje se snabdevaju vodom iz ovog vodovoda danima ostaju bez vode, ugrožavajući život desetinama hiljada ljudi u toj opštini.

Projekti kojima se zasniva izgradnja MHE u Srbiji su, i u slivu reke Vlasine, na osnovu zastarelog katastra voda i datiraju iz osamdesetih godina prošlog veka. U međuvremenu desile su se klimatske i velike ekološke promene na regionalnom i globalnom nivou, koje ovi projekti nisu predvideli. Klimatske promene su naročito nepovoljne za brdsko-planinske predele (kakav je i sliv reke Vlasine), podložne bujičnim erozijama i dramatičnoj dinamici sedimenata, koje su posledica pojačane erozije zbog ogoljavanja terena usled radova na instalacijama MHE. Ishod sprovedenog istraživanja nedvosmisleno potvrđuje da vodosnabdevanje opštine Vlasotince trpi posledice izgradnje MHE na reci Vlasini i njenim pritokama. U slučaju izgradnje MHE u slivu reke Vlasine nije kreirana svest o različitim pristupima upravljanja rizicima koji su ekonomski održivi niti o životnim potrebama lokalnog stanovništva. Naročito je zanemarena činjenica da je na vodama koje služe za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom zabranjena izgradnja bilo kakvih objekata.

PREZENTACIJA (107 stranica)

VIDEO 1: Vodozahvat MHE Brankovačke reke kod Bosilegrada 2021.

Stručni komentar

Vide se klobuci metana kako izlaze iz rečne eutrifikovane vode. To znači da u vodozahvatima MHE voda iz aerobne prelazi u anaerobnu sredinu kada počinju da se odigravaju barski procesi i to više nije ona čista planinska voda obogaćena kiseonikom već je u pitanju baruština i nizvodno više nema čiste vode već one koje izlaze iz tih vodozahvata.

Navodo se MHE grade da bi se smanjila emisija CO2 zbog klimatskih promena, a emituje SE metan iz tih baruština koji ima 80 puta veći potencijal gasova sa efektom staklene bašte od CO2. Dakle, MHE ne služe za smanjenje emisije CO2 već za punjenje džepova privatnih investitora. Konkretno na Vlasini je investitor Nikola Petrović, kum predsednika Srbije.

D. Đ.

VIDEO 2: Ulje iz transformatora MHE - Vlasina, 2021.

Ovo je ulje iz transformatora MHE i od podmazivanja turbina koje su u direktnom kontaktu sa vodom, a koje svakodnevno pliva rekom Vlasinom. Ona je nekada bila najčistija u bivšoj Jugoslaviji, čistija i od slovenačkih reka.